Драгољуб Беквалац - У фудбалу Србије само тренер плаћа неуспјехе

Приједор - Фудбал Србије егзистира по принципу да када се освајају титуле и нижу успеси, има 100 "отаца" и сви су заслужни за то, а када су слаби резултати, кривац је само један - тренер. Мене су увек позивали када треба сести на "ужарену" клупу да гасим пожар. Поносан сам што ниједан од клубова које сам водио није испадао из лиге.

Ово је за "Глас Српске" рекао некадашњи фудбалер и капитен "лала", као и један од најбољих српских тренера Драгољуб Беквалац (60), тренутно без ангажмана, који је са омладинским погоном Војводине боравио у Приједору, поводом успостављања сарадње са трећелигашем Републике Српске ФК Радник Урије.

За Приједор га вежу лијепе успомене из периода када је од 1984. до 1986. носио зелено-црни дрес Рудара.

- Приједор ми је увек у срцу. Заиста је то за мене било једно дивно време, већ при заласку каријере, када смо играли у друголигашкој конкуренцији Југославије. Остали су ми у Приједору многи пријатељи, али свакако ћу да памтим Радослава Зубановића. Био је изузетан стручњак и права је штета што није водио неки већи клуб - рекао је Беквалац.

Истиче да му се изузетно допада идеја Војводине о отварањима фудбалских школа у Србији, Републици Српској и шире.

- У Приједор сам дошао и да подржим пројекат сарадње Војводине са ФК Радник Урије. Драго ми је да видим да у Поткозарју знају химну Војводине, да су деца у њеној опреми и маштају да једном буду њени првотимци - нагласио је Беквалац.

Рођен је 14. јула 1952. године у Приштини, а од 1959. године живи у Новом Саду. Прошао је све селекције Војводине. Доказивао се у редовима Новог Сада, тетовског Тетекса, да би потом четири године носио дрес Војводине. Поред Рудара, играо је и у Кабелу, АИК-у (Бачка Топола) и Младости из Бачког Јарка. Био је омладински и олимпијски репрезентативац Југославије.

- Добио сам четири битке везане за фудбалска поимања о играчкој и тренерској старости. Када сам почињао каријеру играча, поверење су добијали старији, а када сам са 27 година дошао у позицију да коначно тражим место првотимца Војводине, већ су се почели форсирати млади. У тренерским "водама" било је исто. Још док сам био у АИК-у, кренем да радим са пионирима, јер сам завршио ДИФ, касније и магистрирао на Факултету физичке културе, тада су на цени били стари тренери. Сада, када сам међу старијима, преовладава мишљење да треба да раде млади. Међутим, проблем је што данас тренери не пролазе прави пут, да почну са најмлађима, па да воде екипе од трећелигашког до елитног ранга, већ их одмах  гурају на клупу првог тима. Зато се догађа да и велики клубови мењају по четири тренера у сезони - јасан је Беквалац.

Радио је у Новом Саду, кулском Хајдуку у три наврата, потом никшићкој Сутјесци, ОФК Београду (два пута), Обилићу, Бежанији, Новом Пазару... Успјешан је био и у иностранству.

- Донео сам скопском Работничком прву дуплу круну у македонском фудбалу (2007/2008), а после онога што сам направио у Мађарској био сам на прагу именовања за селектора младе репрезентације Србије. Наиме, 2009. године преузео сам Ђер када се налазио на 13. месту и довео га до шестог. Стручни савет Фудбалског савеза Србије донео је одлуку да водим националну селекцију играча до 21 године. Председник ФСС Томислав Караџић ставио се изнад тог тела па је у селектора промовисан Ратомир Дујковић - подсјећа Беквалац.

Каже да прати фудбалска збивања у Републици Српској и БиХ. Када је ријеч о ангажовању у неком од клубова РС, био је јасан.

- Дружба је дружба, а служба - служба. Веома су ми драги Приједорчани, наравно да је бањалучки Борац, са богатом традицијом, клуб који мора да има највише циљеве. Ипак, колико видим, финансијска слика није баш сјајна. Важим за "скупог" тренера, али увек се вишеструко исплатим клубу који ме ангажује - додао је Беквалац.

Жели унука

На крају отац једне од најпознатијих поп пјевачица у региону, Наташе Беквалац, желио је да помене своју супругу Миру, поријеклом из Дабра код Санског Моста, која му је била највећа подршка, у исто вријеме и "стуб породице".

- Нису кћерке Драгана, Наташа и Кристина у материјалном смислу имале проблема, професионално играње фудбала изискивало је одсуство од куће. Зато је Мира била три стуба куће. Жеља ми је да у фамилији дочекам једног дечака, будућег фудбалера. Свакако да су моје "благо" четири унуке Теодора, Хана, Сара и Петра, али очекујем да једног дана добијем унука, којег бих учио чарима фудбалске игре - каже Беквалац. 

Михајловић

Сматра да је Синиша Михајловић, који је био на путу да постане добар тренер, сада ближи стварности да "израсте" у лошег селектора.

- Велика је разлика у вођењу клупских у односу на националне саставе. Те две улоге су потпуно различите, а и у једној и другој битно је не да се поседује ауторитет звања, него ауторитет знања. Михајловић од почетка није успео да се наметне ауторитетом. Евентуални неуспех против Хрвата у квалификацијама "покриће" принудним подмлађивањем. Биће то трагедија за ионако ослабљен српски фудбал, јер и играчи, а и тренери ће много теже долазити у прилику да пронађу ангажмане у развијенијим земљама - предвиђа Беквалац.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.