Дејан Удовичић за Глас Српске: Судије уништавају ватерполо

Душан Репија
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Дејан Удовичић за Глас Српске: Судије уништавају ватерполо

Наша бронзана медаља има златни сјај. То је велики успех, јер смо њом наставили континуитет освајања одличја на свим великим такмичењима у последњих неколико година. Највеће зло овог спорта су судије јер су претња да ће га уништити.

Рекао је ово "Гласу Српске" селектор ватерполо репрезентације Србије Дејан Удовичић, којем је бронза из Лондона 17. медаља са репрезентацијом од 2006. године откако је на клупи "делфина".

Нагласио је да је остао жал за финалом, односно за полуфиналном утакмицом против Италије, у којој Србија није имала среће, а није могла да се бори ни против арбитара.

* ГЛАС: Послије пораза у полуфиналу, како сте успјели да ментално вратите екипу и да преокретом против Црне Горе освојите бронзу?

УДОВИЧИЋ: Вратили смо се и у четвртфиналу против Аустралије, што је одлика великих екипа, које верују у своју снагу. Меч за треће место не добија тактика и техника, него глава, односно екипа која брже заборави пораз у полуфиналу и која више жели треће место. Бронзана медаља је велики успех, јер смо њом наставили континуитет освајања одличја на свим великим такмичењима у посљедњих неколико година.

* ГЛАС: Финале је било надохват руке?

УДОВИЧИЋ: Признање готово свих људи из ватерполо свијета да је у финалну недостајала Србија и да би било много квалитетније и узбудљивије, довољно говори о свему што смо урадили и што радимо свих ових година. Суђење, које је највеће зло овог племенитог спорта, прети да га уништи. Немогуће је да у једном мечу имате 16 прекршаја у нападу, као што смо ми имали против Италије, али то је друга прича, на коју, нажалост, не можемо да утичемо.

* ГЛАС: Како је могуће да Србија, као најуспјешнија репрезентација 21. вијека, буде на удару арбитара?

УДОВИЧИЋ: То је питање које ме прогања и на које не могу да дам одговор. Толико лоших одлука на нашу штету нисам могао ни да сањам. Ипак, не могу рећи да нисам очекивао тако нешто. Ватерполом влада мала група Италијана, потпомогнута сателитима, то су људи који апсолутно не заслужују да буду на местима где су тренутно и прете да униште ватерполо. Пре четвртфиналних мечева сам могао да се кладим у живот које ће судије да суде дуеле, све је постало толико провидно и смешно, а опет ван домашаја нашег деловања. За тренера је најтеже када не зна да одговори играчу где је погрешио, а управо се то дешава већини оних чија екипа игра против Италије, коју, да бисте савладали, морате да одиграте перфектну утакмицу. 

* ГЛАС: Имали сте великих проблема током припрема?

УДОВИЧИЋ: Да, пратила нас је несрећа, јер су двадесетак дана пред почетак Игара озбиљно повређени били Вања Удовичић и Душко Пијетловић, али све смо успели да пребродимо. Скинуо бих капу пред сваким играчем и захвалио  за све што су пружили Србији свих ових година.

* ГЛАС: Клупски ватерполо је у кризи, одустало је много клубова од наступа у Евролиги, а мјеста у најквалитетнијем такмичењу добили су Партизан, Црвена звезда и Војводина. Колико то може да користи српском ватерполу?

УДОВИЧИЋ: Искрено, не знам. Ватерполо тапка у месту већ десетак година и док сви други спортови уводе новине и отклањају недостатке како би се игра подигла на виши ниво и приближила гледаоцима, код нас је време стало. Све захваљујући људима који управљају овим спортом, који раде оно што је њима у интересу, без обзира на последице.

* ГЛАС: Које је рјешење за проблеме које сте навели?

УДОВИЧИЋ: Бар 80 одсто људи из ватерпола мисли исто као и ја, а то је да Србија, Црна Гора, Хрватска, Мађарска, Русија, Румунија, Шпанија и друге земље оснују другу федерацију, коју би водили људи који се разумеју у ватерполо и којима је циљ да овај спорт напредује. Не искључујем Италијане, али свакако да их треба питати да прихвате услове који бисмо ми поставили, јер ово више не води никуда.

Мандићева подстрек

* ГЛАС: Рекли сте да је златна медаља Милице Мандић био велики подстрек за вас пред дуел са Црногорцима?

УДОВИЧИЋ: То дете је направило невероватан успех. Освојити златну медаљу на Олимпијским играма је најтежи могући посао на свету, а она је поред тога, искреношћу, енергијом и спонтаношћу, нама дала додатну снагу и жељу да и ми освојимо медаљу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.