Дејан Станковић за “Глас Српске” сумира 365 дана на клупи Црвене звезде: Сада потпуно другачије гледам на фудбал

За 365 и кусур дана Дејан Станковић је прешао пут од играчке иконе Црвене звезде до младог, али већ доказаног тренера иза којег стоје резултати. Освојена титула, пропуштена шанса за “дуплу” круну, пласман у Лигу Европе и презимљавање на евро сцени те девет бодова предности на полусезони 2020/21. кратак је сиже онога што је урадио на клупи “црвено-бијелих”.

Сигурно се потајно надао оваквом успјеху, а гледајући резултате у групној фази другог по јачини европског такмичења врло могуће је да је и пребацио очекивања, како своја тако и армије навијача. Почетак као и сваки био је прилично тежак. Ријечи великог пријатеља Синише Михајловића да ће га већ послије првог пораза прогласити недораслим за овај посао понекад су одзвањале и у његовој глави... Међутим, карактер великог шампиона дошао је до изражаја, Станковић није спустио главу, већ је прионуо на посао и понављао само једно - сваки процес захтијева вријеме. То је можда и најскупља ријеч свих тренера свијета, али на срећу легенде српског фудбала, ствари су брзо легле на своје мјесто, а игра и резултати бивали све бољи како је полусезона одмицала. Када је у децембру 2019. године дошао у Бањалуку и био на челу жирија Избора десет најбољих спортиста Српске већ је знао да ће за два дана сјести на клупу клуба који носи у срцу од малих ногу. Послије годину дана у ексклузивном разговору за наш лист своди рачуне на којим готово да нема минуса.

- Да ли је година из снова или није то је тешко рећи, али свакако да је одлична представа у првом полувремену. Како на домаћим, тако и на европским теренима. Екипа је оправдала име и грб клуба, а код куће смо наставили доминацију започету пре безмало четири године. Ипак, ово је тек пола пута, идемо даље још јаче и квалитетније - рекао је Станковић.

ГЛАС: Резултати у Европи показују да Звезда израста у врло респектабилан клуб у европским оквирима као што је дуго времена и била. Да ли сте прије само три, четири године могли замислити да ћете баш Ви бити један од кључних фактора на том путу?

СТАНКОВИЋ: Ма нема шансе. Тада нисам ни размишљао о тренерском послу и мене у њему. Посебно не на Звездиној клупи. Почаствован сам и срећан што сам опет, сада као тренер, део неке лепе историје клуба. Звезда је деценијама уназад свашта претурила преко леђа. Било је тешко и тужно, али изгледа да је дошло време за осмехе и радост, као што је и било од њеног оснивања.

ГЛАС: Колико сте нових ствари научили о фудбалу у претходној години? Да ли сте на својој кожи осјетили да је ипак лакше бити играч и бити концентрисан смо на себе и своје партије, него размишљати од тридесетак фудбалера и “ући” у њихове главе?

СТАНКОВИЋ: Апсолутно је лакше бити играч него тренер без обзира на све изазове врхунског фудбала са којима сам се сусретао као фудбалер. Ипак, један без другог не могу и зато је лепота фудбала велика. Само тим и то прави тим побеђује. Ко схвати неопходност тог јединства и заједништва тај постаје врхунски тренер. Много сам научио у ових годину дана, једноставно га сада гледам из другог угла, много шире него док сам био играч. То је и нормално.

ГЛАС: Оно што посебно упада у очи је тактичка зрелост у Лиги Европе. Свим ривалима сте се сјајно прилагодили. Више пута сте истицали ваше људе у стручном штабу, колико је томе “кумовало” и Ваша каријера у Италији, познатој по великим мајсторима тактике?

СТАНКОВИЋ: Остало ми је много тога из каријере, посебно наравно из Италије која је фудбалски гледано моја друга домовина. Не бих сада о томе детаљисао, али мислим да Звезда игра пре свега офанзивно и са жељом да публици пружи и победу и уживање. Има наравно мечева где треба бити тактички припремљен до максимума па чак и погазити неке принципе игре зарад резултата, али се трудимо да такви мечеви не буду наша константа.

ГЛАС: Успјели сте да пробудите оно најбоље у Мирку Иванићу, Немањи Милуновићу, Милошу Дегенеку... Многи момци играју на највишем нивоу. Како сте успјели да их подигнете из евидентне летаргије, колико је то мукотрпан процес?

СТАНКОВИЋ: Размена енергије, мотива и знања. То је рецепт. Ја им од првог дана дајем све што имам, они мени враћају на сличан начин. Тим смо, екипа смо, Звезда смо, сви заједно можемо много и то радимо из меча у меч.

ГЛАС: Велику шансу дали сте Звездиној дјеци, баш као што је и Вама указао Љупко Петровић. Можете ли рећи ко Вам је љубимац, ко има оно нешто да за неколико година буде у неком од најјачих клубова Европе?

СТАНКОВИЋ: Мој једини љубимац је Црвена звезда. Немам омиљено дете па ни омиљеног играча, то вам је мој поглед на ту тему. Шанса је пред њима, од мене и клуба имају огромну подршку и они морају ту шансу да искористе да би сутра играли у најјачим клубовима Европе и са поносом носили дрес Србије. Пре тога морају у Звезди да оставе траг и покажу зашто су ту где јесу. Изволите, позорница је ваша. То је девиза за Звездину децу.

ГЛАС: Када сте сјели на клупу много емотивније сте испољавали свако осјећање, а временом сте се ипак постали мирнији. Да ли сте успјели да истренирате сами себе или у Вама и даље “кува” приликом сваког потеза ваших играча?

СТАНКОВИЋ: Покрећу ме емоције, волим их, не стидим их се, напротив. Много сам у животу и постигао захваљујући њима. Чињеница је да сам за ових годину дана стекао искуство које помаже у правилном каналисању енергије. Ситуације се у тренерском послу понављају и лакше је одмерити реакцију, суздржати се, стати и размислити. Како каже наш народ, све у своје време. Сваки почетак носи нове ситуације и упознавање са њима, а касније почињете да се навикавате на то што је некада било ново. Важно је увек имати мотив и квалитет.

ГЛАС: Када бисте могли шта бисте одабрали као новогодишњу жељу - повратак публике на стадион или пролаз Милана без публике?

СТАНКОВИЋ: Здравље, здравље и здравље. Навијаче свакако сањам на пуној “Маракани” сваку другу ноћ, а о Милану не желим много да причам... Ако имате утицаја на Божић Бату, ви ми помозите да се све жеље споје у једну па да здрави чекамо Милан пред пуном “Мараканом”! Велики поздрав и најлепше жеље за све људе у Српској!

Лига шампиона

ГЛАС: Жалите ли из ове перспективе што Дијего Фалћинели није дошао бар седам дана раније, јер многи сматрају да би уз уиграног Италијана у тиму била прескочена и Омонија и Лига шампиона остала надохват руке?

СТАНКОВИЋ: Нећу да се осврћем уназад. Дијего је дошао најбрже што је могао. Исто тако се експресно уклопио у систем. У сваком случају смо на великом добитку са њим и драго ми је да је брзо ушао у срца навијача. Сјајан је момак и фудбалер.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.