Дејан Станковић и Саво Милошевић на клупама “вјечитих” дају наду у љепше сутра: Легенде гарант за здравији фудбал

БЕОГРАД - Када 7. марта на терен “Рајка Митића” истрче фудбалери Црвене звезде и Партизана у борби за суперлигашке бодове, тик поред терена десиће се сусрет легенди српског фудбала Дејана Станковића и Саве Милошевића.

Да је неким случајем прије само годину у кладионици била понуда да ће баш њих двојица у овом тренутку сједити на клупама “вјечитих” квота би сигурно била изражена трознаменкастом цифром. Међутим, ствари су се промијениле преко ноћи. Прво је Милошевић у марту сјео на ужарену клупу “црно-бијелих” и од тада успио да направи доста солидан посао који није успио да крунише европским прољећом. Ипак, донио је нешто Партизан што није дуго имао. Препознатљиву игру. Без обзира како се зове противник и колико је јака филозофија екипе из Хумске није се мијењала. Притисак на посљедњу линију ривала почињао је дубоко на његовој површини, а када је лопта у посједу лијепе комбинације са врло брзом завршницом постале су заштитни знак игре коју форсира Милошевић.

Видјећемо какав ће начин игре имплементирати његов велики пријатељ са којим је дуго дијелио добро и зло у истој репрезентацији различитих имена. Станковић је према сопственом признању прије 15 дана први пут разговарао са Звезданом Терзићем о евентуалном ангажману, а сада већ кује планове како да настави утабаним путем Владана Милојевића или их евентуално прошири.

Повратак легенди велика је ствар за српски фудбал који је претходних година чак и деценија био пун контроверзи и ствари које никако нису онакве какве би требало да буду. Дакле, ово је и нада да ће све кренути на боље баш као што су и резултати у европским такмичењима бољи сада него прије двадесетак година.

- Саво је неко кога знам од 1994. године. Поделили смо много тога, како на терену, тако и ван њега. Једино ћемо отворити и затворити заграду на дербију, тих 90 минута нећемо бити пријатељи. Много ми је драго што се две легенде својих клубова враћају на клупу - рекао је Станковић на представљању.

Милошевић је још раније пожелио добродошлицу свом пријатељу који га је у финишу каријере престигао по броју наступа за национални тим.

- Ко има “материјала” ако не Деки? Биће му, као и мени потребно много рада и одрицања, али сам уверен да ће се снаћи. Каријере су нам се некако, увек преплитале, ево сада смо опет ту, бићемо велики ривали, али то не значи да нећемо остати пријатељи - рекао је Милошевић.

Оно што обојица имају независно од тренерског искуства јесте карактер побједника, неокаљан имиџ у Европи и свијету, као и бројна познанства која само могу да буду од користи. Умар Садик је Рому замијенио Партизаном, Сејдуба Сума почео да пружа партије за које се вјеровало да никад неће, а сигурно ће неколико џокера из рукава извући и Станковић у Звезди.

Омаж Милојевићу

Само ријечи хвале имали су и Станковић и Милошевић о Владану Милојевићу који је за двије и по године направио чудо са Звездом, а да се при томе ни ван терена ником није замјерио. Одмјереним изјавама и лијепим манирима купио је искрене љубитеље фудбала, а најмање што су могли да ураде навијачи “црвено-бијелих” је да оставе писани траг о његовим успјесима на “Рајку Митићу”.

- Милоје, хвала ти за поклон, сви Звездаши дугују ти наклон - пише на зиду.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.