Дебељушкасти асови у копачкама

Лондон - Многим мајсторима фудбала вишак килограма није био проблем да покажу шта умију са лоптом. По неком неписаном правилу буцмасти клинци на фудбалу у школском дворишту увијек се бирају посљедњи. То, међутим, не значи да и међу њима није било врхунских мајстора у копачкама.

Тако је и у професионалном фудбалу. Неке врхунске звијезде опустиле су учкуре својих шорцева пред крај каријера (Марадона, Роналдо, Пол Гаскоин, Аилтон, Адријано, Марк Видука...), код неких је килажа варирала (Роналдињо, Вејн Руни, Емил Хески, Сол Кембел, Том Хадлстон...), али има и оних којима константан вишак килограма никада није представљао препреку да покажу сав свој таленат.

Већина њих су голмани или нападачи, али двојица су се нашла у везном реду, физички много захтјевнијем од поменута два мјеста у тиму.

По многима један од најбољих фудбалера свих времена Роналдо годинама је мучио муку са вишком килограма. Можда су и повреде предњих укрштених лигамената кољена биле посљедица оптерећења тежином. У сваком случају, да је имао мање килограма, имао би дужу каријеру. Данас у Бразилу рекламира третмане за мршављење којима је често подвргнут.

Можда највећи таленат међу играчима са вишком килограма био је Швеђанин Томас Бролин. Играјући за Парму (1990-1995) овај офанзивни везиста освојио је Куп Италије, Куп побједника купова, Суперкуп Европе и UEFA куп, док је са репрезентацијом своје земље био трећи на Свјетском првенству (1994. у САД), а стигао је и до полуфинала Европског првенства (1992. у Шведској). Бролин је, ипак, због честих повреда каријеру завршио већ у 29. години, послије чега се посветио професионалном игрању покера.

Још један буцко на неуобичајеном мјесту у тиму, крилу, јесте Ирац Енди Рид. Некада велика нада Нотингем Фореста постао је познат трансфером у Тотенхем (2005), али се није снашао на "Вајт Харт Лејну". Каријеру је наставио у Чарлтону (2006-2008), а потом је за пет милиона фунти прешао у Сандерленд, гдје је пружао најбоље партије у каријери. Сада, као 31-годишњак, поново наступа за Нотингем Форест.

Један од оних који су се можда и прерано превише опустили (попут Адријана или Роналдиња) свакако је Јужноафриканац Бени Мекарти, најбољи стријелац у историји "Бафане Бафане" са 31 поготком за репрезентацију.

Овај нападач створио је сасвим солидну каријеру играјући за, између осталих, Ајакс, Селту, Порто, Блекбурн и Вест Хем. Ипак, 2010. године, иако је био на ширем списку, због превелике килаже није се нашао међу репрезентативцима Јужне Африке за Свјетско првенство у тој земљи.

Дефанзивац Нил Радок је 2000. по доласку у Кристал Палас, на захтјев тренера Харија Реднапа, у уговору имао клаузулу по којој му се одбијало десет одсто од плате ако се угоји више од 98 килограма.

Можда нису имали рефлекс као мачка, али мало је љубитеља фудбала који нису чули за Хозеа Луиса Чилаверта, Тонија Меолу, Марка Боснића или Артура Боруца.

Мишићна маса

Мишићави Адебаја Акинфенву, нападач енглеског нижелигаша Чилингема, за себе каже да је најјачи међу свим фудбалерима. То вјероватно и није далеко од истине, с обзиром на то да је изузетно посвећен раду у теретани.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.