Дариo Чојић: Рад са клинцима флерт са умјетношћу

Бијељина - Имена талената из Кошаркашког клуба Будућност Бијељина налазе се у нотесима скаута великих европских клубова који помно прате сваки корак ученика Дарија Чојића па је тако мадридски Реал око бацио на 13-годишњег Николу Радовановића.

Млади Невесињац са својим тренером путује у Мадрид гдје ће одрадити неколико тренинга, а затим са екипом играти на престижном турниру у Барселони. Радовановић је нови изданак ове помало неконвенционалне школе кошарке чији је идејни творац Чојић заједно са својом супругом.

- Прије девет мјесеци Николу сам преселио код себе и живи под мојим кровом и надзором. То практикујем већ десет година откако клуб постоји па су код мене становали Ђоко Шалић, Његош Сикираш и остали. Дјеца имају добре услове за живот, бринем се о њима као родитељ, на 150 метара им је школа као и дворана коју имају на располагању у сваком моменту. Никола је прво био на тренинзима Цедевите, а сада је добио позив Реала па ћемо да видимо како ће се показати - рекао је Чојић.

Радовановић је висок 192 центиметра, примарно се развија као ниско крило, али у свом узрасту игра буквално све. У бијељинском клубу клинци имају добре услове за тренинге, а велика пажња посвећује се индивидуалном раду. Чојић је из своје школе избацио неколико бисера, а поред темељног и стручног рада овај млади тренер је показао да има "нос" за проналазак талентованих дјечака.

- Чуо сам за Николу из неких својих контаката, јер покривам цијелу Републику Српску. Нашао сам га као што сам прије њега покупио Боришу Симанића, Сикираша или Шалића. Послије десет минута тренинга схватио сам о каквом се таленту ради, договорио сам се са родитељима и довео дјечака у Бијељину. Мени је кошарка поред породице све у животу и ово не схватам толико као посао већ као љубав. Новац је свакако битан, али не могу да опишем осјећај када видим свог играча како негдје у иностранству биљежи добре партије. Да је ово фудбалска прича сигурно би сада имао милионе - рекао је Чојић.

Шалић је први којег је Чојић узео под своје. Довео га је са Сокоца када је имао само 11 година, а онда је овај сада снажни центар послије двије и по године отишао у СПАРС. Симанић је прешао у Црвену звезду, Сикираш је у италијанској академији Стела Азура, а убрзо прелази у берлинску Албу. Никола Ђаковић је љетос отишао у Динамик код Мирослава Муте Николића, док су још два клинца кренули пут Италије.

- Шалића су многи тражили, али је СПАРС био најконкретнији. Добро се развијао, али је отишао у Партизан у најлошијем тренутку и то је био проблем. Сада покушава да се врати, стално смо у контакту, био је овдје код мене и надам се да ће успјети. Италијани су Сикираша уочили на једном турниру у Мађарској и нису губили вријеме па су га одмах довели, а његов таленат потврдио се договором са Албом. Има ту још талената који ће кренути њиховим стопама и сваким новим трансфером наши играчи постају све скупљи, а клуб још цјењенији - казао је Чојић.

Клинци у Будућности до 16 године имају одлично мјесто за играчки развој и напредак, а како и сам Чојић каже, онда је вријеме да пређу на виши такмичарски ниво, јер играче изграђује конкуренција и утакмице. Клуб има сениорску екипу која игра другу лигу, али она не може да одговори потребама младих талената.

- Рад са дјецом је много другачији од оног са професионалцима. Са сениорима је то одрађивање док овдје има и емоција, јер видиш напредак играча па то на неки начин граничи са умјетношћу, имаш осјећај стварања. Код мене не постоји демократија, када видим клинца са цигаретом одмах га избацим, макар био најталентованији, а било је и таквих случајева - закључио је Чојић.

Визија

Кошаркашки клуб Будућност настао је 2006. године, а заслугу за то имају и тадашњи челници Радника који нису жељели да испрате Чојићеве идеје.

- Био сам у Реномеу па у Раднику. Људи нису хтјели да подрже моју визију и крвав рад са том генерацијом па сам одлучио да покренем своју школу кошарке. Сада имамо и своју дворану коју посјећују велика имена попут Зорана Савића или директора Барселоне - казао је Чојић.

Одбио репрезентацију

Иако већ три године има позив из КС БиХ да преузме једну од младих селекција, Чојић се није одлучио за тај корак.

- Стално сам у контакту са људима из Савеза, али не могу да приуштим 50 дана одсуства из Бијељине, јер љети пуном паром радимо са клинцима који у том периоду највише напредују - рекао је Чојић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.