Ћелић обиљежио Борчеву деценију

БАЊАЛУКА - Предстојећа сезона биће јубиларна, десета, за капитена Борац м:тела Ђорђа Ћелића, који је комплетну сениорску каријеру провео у црвено-плавом дресу.

Корпулентни пивот већ три године око руке носи капитенску траку и поново ће повести свој тим у нову борбу за одбрану титуле. Уједно је још један од стандардних првотимаца који је са клубом продужио сарадњу на још једну годину, а како каже, то није долазило под знак питања. Према његовим ријечима, посебну част му чини чињеница да ће и четврту годину заредом бити капитен некадашњег првака Европе.

- Бити капитен Борца заиста је част и привилегија. Сви знамо шта значи играње у једном оваквом клубу, а још када сте капитен! Поносан сам на ту чињеницу јер је ријеч о једном од најбољих европских клубова - казао је Ћелић.

Са тренером Борца Мирком Микићем пет година дијелио је свлачионицу и о њему има само ријечи хвале, те тврди да с њим није проблем сарађивати.

- Играо сам са Мирком дуго и тада смо одлично сарађивали на терену, што је настављено и касније када је постао тренер. Као капитен његова сам продужена рука, спона са играчима у свлачионици и на терену. Уз мене, ту је и Бојан Љубишић, па ми је заиста драго што је он одлучио да остане са нама још годину. Велика ствар је и долазак Марија Блажевића, који ће донијети додатни квалитет у раду стручног штаба. Мислим да је то један од најбољих потеза управе у посљедњих неколико година - рекао је Ћелић.

Прије неколико година Ћелић је најављивао престанак играња, али од тога, ипак, није било ништа.

- Истина је да сам у једном моменту размишљао да завршим каријеру. Имао сам неких проблема, али сам срећом све брзо ријешио, а онда и заборавио да сам уопште имао намјеру да се опростим од рукомета - признао је Ћелић.

За девет година играња у дресу Борца освојио је по пет титула првака БиХ и исто толико пехара побједника Купа. Све су му драге, али ипак издваја једну.

- Тешко је рећи која је титула дража, али бих можда издвојио ону када смо са Ратком Ђурковићем на клупи освојили првенство. Нико нам тада није давао ни грам шанси, али смо ми показали да смо ипак јачи од свих и зато је прослава те титуле била можда и највеселија - присјетио се Ћелић.

Иако је имао сјајну каријеру, ипак има једна ствар због које помало жали.

- Једино због чега ми је мало криво јесте то што се нисам окушао у иностранству. Могао сам, било је сваке сезоне неких контаката, али сам све позиве одбијао због школовања и приватних разлога. Нисам се покајао што сам остао, мада ће ме увијек копкати шта би било да сам поступио другачије - открио је Ћелић.

Учио од Николића

Иако је имао прилику да игра са или против многих сјајних рукометаша, Ћелић истиче само једно име, Ратка Николића.

- Играње с њим ми је била велика школа. Доста ми је помогао у каријери, а и настојао сам да што више научим од њега. Уосталом, био је својевремено најбољи свјетски пивот, али никада није пропустио прилику да нам помогне савјетом и практичним приказом на тренингу. Њему могу да захвалим за сав напредак у својој игри. Играо сам и против њега и он је рукометаш којег је било изузетно тешко чувати. Чак сам и у тим утакмицама користио прилику да још нешто научим - тврди Ћелић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.