Чека позив селектора

РОГAТИЦA - Од свог оснивања, 1947. године, Фудбалски клуб Младост изњедрио је плејаду фудбалера који су успјешно играли за многе тимове вишег ранга од матичног клуба. Међу њима је и Мирослав Радовић, који тренутно игра у Легији из Варшаве у Пољској. Овај рогатички интернационалац ових дана је на одмору код куће у Рогатици.

- Моји први фудбалски кораци били су у омладинском погону рогатичке Младости. Нисам се дуго ту задржао, јер сам са 17 година "прекомандован" у сениорску екипу. Иако млад, брзо сам постао првотимац. Из утакмице у утакмицу учвршћивао сам своје мјесто у тиму, чиме сам и не слутећи отварао врата Партизанове породице. Да кроз њих прођем пуно ми је помогао Небојша Павловић, који је био у судијској организацији Фудбалског савеза Републике Српске. Помогли су ми и моји пријатељи из Сокоца који су ме повезали са Вучком Маловићем, који је тада био члан Управе "црно-бијелих". Он је, чини ми се, најзаслужнији за моје играње у редовима Партизана, што је био мој дјечачки сан. Наравно, прошао сам школу београдског клуба у Телеоптику. То је и за мене, као и за доста играча Партизана, била полазна станица. Захваљујући тренеру Љубиши Тумбаковићу, у Телеоптику нисам остао дуго. Са још четворицом млађих колега пребачен сам у редове Партизана. A да заиграм пресудан је ипак био Лотар Матеус. Он ми је пружио шансу и максимално сам је искористио. У дресу Партизана прву утакмицу сам одиграо против Сутјеске из Никшића. Успјешан деби и мој улазак на велика врата Партизана - истакао је Мирослав Радовић.

Услиједио је и први професионални уговор.

- Од мене тада није било срећнијег човјека. На тренинзима и утакмицама нисам се штедио и то ми је донијело статус стандардног првотимца, не само код Матеуса него и Владе Вермезовића, који је наслиједио познатог Нијемца. На мој фудбалски пут ипак пресудно је утицало Партизаново учешће у UEFA купу и утакмица са Дњепром у Дњепропретровску. Гол пред сам крај утакмице, који сам постигао са шеснаест метара, одвео је Партизан у даље такмичење, а мени задовољство којег се и сада радо сјећам - наставио је Радовић.

Погодак и игра у Дњепропетровску био је разлог да се за њега заинтересују и неки страни клубови.

- Да прихватим понуду Легије одлучивали су, наравно, у Партизану. Разлога пуно, и велики корак у мојој фудбалској каријери. У Пољској сам се добро снашао. И мој скромни допринос је да је Легија ове године побједник Купа Пољске, а били смо и надомак првог мјеста у иначе јакој пољској лиги. Овако, играћемо у Купу UEFA и волио бих да се састанемо са екипом Црвене звезде из Београда. Мој статус у Легији је добар. У тек завршеном првенству Пољске пет пута сам био играч кола и постигао сам седам голова. Уговор ме веже на још двије године, али бих, има неких наговјештаја, могао и да промијеним средину. За мене су, директно или индиректно, заинтересовани шпански Расинг, московски ЦСКA, румунски Рапид, турски Бешикташ. Aли о том потом. Моје је да играм што боље и да чувам ноге - истакао је Радовић.

На питање шта је са његовим репрезентативним наступима и да ли би, ако се омогући да Република Српска игра утакмице у регији, играо у таквој репрезентацији, Радовић са смијехом каже да чека позив селектора и да би он био пресрећан да се нађе на списку репрезентације Србије. Што се тиче репрезентације Републике Српске, и то би му, рече, била велика част и задовољство. Aли по његовом мишљењу, од тога нема ништа, јер је њему већ 24 године, а већ је одиграо 20 утакмица за репрезентацију Србије и Црне Горе, и то би могао да буде разлог за забрану играња у БиХ.

Пољаци далеко одмакли

По његовим ријечима, у Пољској се игра све бољи фудбал.

- Жао ми је, али морам рећи да су отишли добар корак испред Србије, Црне Горе и БиХ. Они су то доказали и учешћем на овогодишњем Европском првенству. Што се тиче ових простора, морало би се пуно тога промијенити да стигнемо Пољаке. То је  интерес нације, навијача, али и младих фудбалера којима су репрезентативне утакмице најбоља препорука за излазак у Европу о коме сви сањају - истакао је Радовић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.