Чанчар свијетла тачка Борчеве сезоне

БАЊАЛУКА - Иза Одбојкашког клуба Борац је сезона за заборав. Ипак један играч "црвено-плавих" издигао се из тог сивила Бањалучана. У питању је примач сервиса Влатко Чанчар.

Момак који има исто име и презиме као познати словеначки кошаркаш архивирао је и трећу сезону у дресу Бањалучана. У Борац је дошао из фочанског Маглића у којем је са 15 година почео да се бави овим спортом. Почеци овог 21-годишњег одбојкаша нису били лаки. То га је и очврснуло, формирало његов карактер, а уз свесрдну подршку породице постао је момак за примјер. У Борцу је љубимац навијача, али и свих у клубу. Влатку ништа није тешко за његове "црвено-плаве", које је заволио као дјечак. Мало је познато да је био и на проби у највећем српском одбојкашком клубу, новосадској Војводини. Влатко Чанчар, за "Глас Српске" испричао је своју занимљиву животну и спортску причу.

Све кренуло из Фоче

- Све је кренуло од одбојкашке секције у Фочи. Одбојка ми је била неки излаз из тешке ситуације у којој је била моја породица. Тренинзи су ме испуњавали у потпуности. Наставник је послије пола године видио нешто у мени и рекао да морам још чешће долазити и тренирати. Моји су успјели скупити нешто новца за чланарину, али нису имали за опрему. Почео сам тренирати у плитким "старкама", у којима сам радио скоро двије године. Тренерку нисам имао, само шорц. Почео сам по пола марке дневно одвајати од ужине за патике, јер ми је тренер рекао да ћу прећи у први тим кад научим кораке за смеч и кад купим нове патике. Послије четири мјесеца сам скупио 40 марака, а сестра ми је за рођендан дала пет марака, тата још пет и купио сам за 50 КМ патике. Зелене су биле и дан данас их негдје имам. Како сам прешао у први тим добио сам касније и патике од клуба. Међутим, ништа тога не би било да нисам имао подршку породице - рекао је Чанчар.

Био у Војводини

ГЛАС: Већ са 17 година отишли сте у Нови Сад, односно Војводину на пробу. Како је дошло до тога?

ЧАНЧАР: Играо средњег блокера у првом тиму Маглића. Друг ме је снимао и направио исјечке, такозване "хајлајтсе" са једне утакмице. Ставио је на "Ју тјуб". Ти снимци су некако дошли до Војводине, односно њихове филијале ОК Нови Сад. Ступили су са мном у контакт преко једног човјека и отишао сам у Нови Сад, али у директно Војводину. Имао сам 17 година у том тренутку, сам сам отишао у Нови Сад. Родитељима сам, тек седам дана прије поласка рекао да идем. Показао сам им преписку са Слободаном Бошканом, Бранком Рољићем, тадашњим помоћним тренером кадетске селекције Новосађана. Тих седам дана ми у Воши ме је тренирао Страхиња Козић, актуелни селектор кадетске репрезентације Србије. Позвали су ме и на тренинге првог тима. Незаборавно искуство. Били су презадовољни са мном, а промијенили су ми и позицију, прешао сам на примача. Међутим, вратио сам се у Фочу, с обзиром да сам се у Новом Саду водио као странац, морао сам да ријешим питање спортског држављанства. Нисам успио у томе. Од мене су тражили велике паре за то. Моји су предлагали да дигнемо и кредит, али ситуација је била незгодна, јер ко ми гарантује да се нећу повриједити кроз два мјесеца и шта ћу онда?!

Повратак у Фочу

ГЛАС: Како је прича ишла даље?

ЧАНЧАР: Остао сам на крају у Фочи и играо доле. Против Борца сам играо у Премијер лиги, још док сам играо средњака, прије позива Војводине. Играо сам против свих тадашњих премијерлигаша, али мечеви против Борца за мене су били нешто посебно. Одушевио ме је "Борик", био сам фасциниран његовом величином. Узели смо у бањалучком "храму спорта" сет Борцу и то је нама било нешто огромно. Узео сам флашицу са водом и написао датум 20. 2. 2020. године. И дан данас имам ту флашицу код куће. Маштао сам како ћу једног дана доћи у Борац. И тачно 20. 2. 2022. године, односно дан пред мој 18. рођендан позвао ме је тренер Борца Мишо Марјановић. Питао ме је у свом стилу: "Јел то бивши средњак, сада примач из Фоче"? Претрнуо сам. Рекао је да је чуо за мене, да ме је пратио колико је могао и питао да му пошаљем ЦД са утакмицом, коју сам добро одиграо, додавши, ако му се свидим да ће дати мој број предсједнику клуба да ме даље контактира. Послао сам му утакмицу против Црвене звијезде из Обудовца. Ништа ми није одговорио, ни послије два сата када сам упитао да ли је задовољан. Након десет дана тадашњи играч Борца Душан Кузмановић, а данас тренер одбојкашица "црвено-плавих", који је оженио моју "даљу" тетку, додатно је утицао на Мишу да ме доведу. Такође и још један бивши играч Борца Милан Митриновић је "погурао" све. Њих двојица су најзаслужнији што сам у Борцу, што се прочуло за мене. Управо ми је Кузма на "Инстраграму" написао: "Спреми се, зваће те ускоро". Нисам могао вјеровати. Био сам на часу када ми је зазвонио телефон, непознат број. Био је то Дака (Александар Дакић). Предложио ми је да дођем седам дана на пробу у Бањалуку. Дошао сам и испоставило се да сам задовољио. Договорили смо сарадњу. Кроз мјесец и по дана на "Инстаграму" ми је стигло обавјештење да сам означен на једној објави. Одбојкашки савез БиХ објавио је да сам на ширем списку кадетске репрезентације БиХ. Све шок за шоком. А касније сам остао и на скраћеном списку. Добио сам и мејл да дођем на припреме. У међувремену ме је и Вања Грбић звао да дођем и код њега на камп у Ваљеву. То ми је била припрема за репрезентацију. Одрадио сам припреме, такмичење у Албанији. Послије сам прешао и у Борац у сезони 2023/24.

Борац

ГЛАС: Какав је био осјећај када сте прешли у Борац?

ЧАНЧАР: Био сам веома срећан сам био по доласку у Борац. Тренирао сам са Борком Илићем и осталим искусним играчима. Учио од њих, упијао сваку ријеч. Видио сам да сам направио корак напред у животу, поготово када је одбојка у питању. И даље сам срећан у Борцу. Мислим да би сљедећа сезона могла бити моја.

Тренер

ГЛАС: Поред играчке, градите и тренерску каријеру?

ЧАНЧАР: Тренерску каријеру сам почео у још у Фочи, нешто мало, а овдје у Бањалуци након годину дана од доласка преузео сам јуниорке. Имам и једну млађу селекцију са којом радим у Драгочају. Прошло љето сам прву годину радио на кампу Вање Грбића као тренер. Имам јако добру сарадњу с њим. Волим да учим. Иначе, студирам у Тузли на Факултету тјелесног одгоја и спорта, смјер Тренерска едукација у спорту. Морам се похвалити и да су ме из ОС БиХ пријавили ме на ЦЕВ ковенцију тренера у Португалији. Неки снови се остварују.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.