Бобан Марјановић, кошаркаш Сан Антонија: Нисам открио адуте

Сан Антонио - Као најбољи играч Црвене звезде и Евролиге Бобан Марјановић се отиснуо преко Атлантског океана да срећу потражи у најјачој кошаркашкој лиги свијета.

Као нови члан Сан Антонија нестрпљиво очекује почетак НБА сезоне, а према признању, још се није навикао и тек улази у штос. За досадашњу сарадњу са славним тренером Грегом Поповићем има само ријечи хвале, уз нагласак да још није добио прилику да с њим размијени неколико ријечи на српском.

- Осећам привилегију што сам део овог тима и што за тренера имам таквог великана. И не само то, већ што за саиграче имам играчке величине какве су Тим Данкан, Ману Ђинобили и Тони Паркер. Генерално, Тим је човек који воли да помаже другима. Изгледа да сам му посебно симпатичан, па ми помаже кад год ми затреба. Трудим се да све оно што ми каже пренесем на терен, а уз то и покупим неке његове покрете - рекао је Марјановић.

Од његовог доласка поједини амерички медији нису крили одушевљење да се српски кошаркаш одлично креће за своју висину, а он наглашава да није открио све своје карте.

- Можда нису очекивали да ћу радити то што сам радио и још ме нису добро упознали. Драго ми је због позитивних реакција на оно што сам приказао на терену, али сам сигуран да не знају шта ја све могу и шта знам. Ко зна, можда ће ми то и донети неку предност у односу на ривале - истакао је Марјановић.

Нагласио је да је осјећао велику нервозу пред упознавање са новим саиграчима.

- Сви су феноменални, немам за шта негативно да се ухватим. Одлично су ме прихватили, већ сам рекао да су велики играчи, а према мени се понашају као да сам већ дуго ту, не као да сам стигао пре два месеца. По доласку сам одмах схватио да знају много тога о мени. Искрено, мало ми је била фрка пре упознавања с њима, али сам схватио да није било основа за то - казао је Марјановић.

Повреда

Због повреде стопала није играо на Европском првенству, али кост још није зарасла.

- Повремено осећам бол. Није као што је било пре неколико месеци, али је много боље. Идем ка бољем, што је добро и надам се да ће ускоро тај ситан бол престати и да нећу имати више проблема - рекао је Марјановић.

Привилегија

Од 1999. године освојили су пет шампионских прстенова и због те чињенице Боби осјећа привилегију што је члан Спарса.

- Не осећам никакав притисак, само задовољство. Мислим да смо баш због тога и овакав тим, представљамо праву велику фамилију која се држи заједно. Уживање и привилегија је играти за овај тим и то видим као један од разлога што Спарси имају такву традицију којој се сви диве - истакао је Марјановић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.