Бициклиста Петар Спаић примјер како резултати долазе ако постоји челична воља: Педале и “камење” сам гура узбрдо

Брдски бициклизам, као и друмски, све је популарнији међу овдашњом омладином и када је ријеч о такмичарским водама, а један од најбољих представника овог спорта је Требињац Петар Спаић.

За само три године, колико се озбиљније бави овим спортом, освојио је бројне медаље и ушао у репрезентацију БиХ. На први поглед, сасвим нормалан пут за оне који нешто вриједе. Међутим, Спаићева прича је мало другачија. Брдски бициклизам јесте индивидуални спорт, али се не дешава баш често да такмичар сам и тренира. Управо је млади момак са Требишњице дуго времена сам гурао камен узбрдо, а када су почела да стижу признања заинтересовао је неколико суграђана па сада имају и клуб - Вучји зуб Требиње.

- Одмалена сам велики љубитељ адреналина и спорта уопште па ми је бициклизам био логичан избор. Међутим, у почетку сам се бавио атлетиком и кајаком, док сам бициклизам доживљавао као неку врсту забаве и уживања. У мом граду тада није постојао клуб. Са локалним планинарима рекреативно сам почео да возим бицикл и планинарим, упознао сам Милоша Бодирогу са којим сам ушао у мало озбиљније воде. Почео сам да се такмичим 2018. године за Бициклистички клуб Мостар, међутим озбиљно бављење бициклизмом започео сам годину и по касније - прича Спаић.

Почетак пандемије му је, каже, осигурао вишак слободног времена и управо у том периоду бацио се на озбиљне тренинге. Ангажовао је тренера из Хрватске Јосипа Тољана са којим се ријетко види, али ради по његовом програму и резултати су почели да долазе.

- Прошла сезона ми је била изузетно успјешна, јер сам постао вицешампион БиХ у брдском бициклизму до 23 године и вицешампион Премијер лиге. Ове године сам почео да се бавим и друмским бициклизмом и већ на првој трци, првенству БиХ у категорији до 23 године освојио сам бронзу. Позван сам у обје репрезентације и надам се да ћу додатно напредовати. Тренирам између 15 и 20 сати седмично, што захтијева много жртвовања. Понекад ми све то буде доста тешко, јер углавном тренирам сам и, да тако кажем, борим се сам са собом. Од ове сезоне имамо и клуб, бићемо домаћини ЏЦО првенства БиХ 18. јула, те се надам одличном резултату на домаћем терену. Увелико радимо на припреми стазе како бисмо били сјајни домаћини - рекао је Спаић.

Сваки путић око Требиња и практично сваки камен Леотара познаје у душу.

- Све сам обишао што се бициклом може обићи. Када ми досаде околне руте, некада тренирам и у Црној Гори или Хрватској. Бициклизам је изузетно финансијски захтијеван спорт, а ми нажалост немамо велику подршку локалне заједнице и спонзора. Надам се да ће се то ускоро промијенити, јер сам позван на Европско и Балканско првенство у брдском бициклизму, на која ће бити тешко отићи без значајне финансијске подршке - закључио је Спаић.

Нема зле крви

Највећи конкурент Спаићу је Синиша Лукић из Бициклистичког клуба Козара који је већ шест година шампион БиХ у млађим категоријама, те још један Приједорчанин Дамјан Ступар.

- Ривали смо на стази, али смо приватно врло добри и покушавамо да помогнемо један другом. Премало је нас у овом спорту да би било зле крви. Свако има свој пут и надам се да ће бар неко од нас направити значајнији искорак на међународној сцени - рекао је Спаић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.