Бекер и Виландер: Новак никада није 100 одсто здрав за финале Слема

Матс Виландер и Борис Бекер сматрају да Новак Ђоковић и поред повреде лијевог рамена може до одбране титуле на УС Опену.

У специјалном разговору који је “Еуроспорт” уприличио за мању групу новинара из разних земаља, некада први играчи свијета су стрпљиво одговарали на питања о садашњем и некадашњем тенису.

И Матс и Борис, који су водили велике битке на терену, сматрају да српски тенисер има довољно потенцијала да превазиђе тренутни проблем и стигне до трофеја. У одговорима који су дали за Б92, истичу да овакве ствари нису необичне на Гренд слем турнирима. Играчи се повријеђују, али успијевају и да играју са тим. Неко са више, неко са мање успјеха.

Матса и Бориса смо питали да ли су се они некада нашли у оваквој ситуацији као Новак сада и да ли су у том моменту успјели то да превазиђу и стигну до титуле. 

“Мислим да не може да се пореди оно кроз шта данашњи играчи пролазе са оним кроз шта смо ми пролазили. Рецимо, ја никада нисам позвао масера да изађе на терен, осим једном да ми бандажира чланак. И ментални приступ био је сасвим другачији. Играјући у осамдесетим ми нисмо морали да бринемо о томе на тај начин. Ако играш, играш! Да, свакако је било освојених турнира на којима нисмо били стопостотно здрави, али данашња култура у тенису је другачија. Они имају масере, они могу да их позову да изађу на терен и помогну им. Новак је освајао и раније турнире на којима није био сто одсто спреман. То је моје мишљење”, каже Виландер.

Бекер, који је са Ђоковићем радио неколико година током којих су заједно освојили шест Гренд слем титула, каже да не памти када је неки тенисер био стопостотно здрав.

“Мислим да нема Гренд слем шампиона да је освојио титулу, а да током турнира није имао макар једну повреду. Тако је у спорту, без обзира да ли се ради о фудбалу, кошарци или неком другом спорту. Они увијек имају нешто да их мучи, само што неки то показују више од других.”

Упао му је у ријеч Матс Виландер:

“Шта се теби једном десило на Вимблдону, искренуо си чланак, беше?”

“Да, да, чланак”, одговорио је Бекер и наставио - “Суштина је да неки више причају о својим проблемима. То је симбол времена у ком живимо, љекари сада могу на терен да помогну играчу на већини мечева. Некад је то оправдано, понекад није, али таква су правила. Играчи само користе предности свега тога.”

Имао је Нијемац још нешто да дода тим поводом, што ће вјероватно умирити све који су забринути за Новаково здравље у овом тренутку.

“Новака познајем јако добро. На свим Гренд слемовима на којима смо били заједно, никада није био сто одсто здрав у ту недјељу, на сам дан финала. То је природа играња на великим турнирима и тога што морате да добијете седам мечева. Да ли мислим да се ради о озбиљној повреди због које би размотрио могућност да се повуче у наредном колу? Не, али да га боли, то свакако”, јасан је троструки шампион Вимблдона. Борис је упитан и шта му се највише допало током тих неколико година рада са Новаком, а шта му је била највећа препрека и проблем. Бекер је неочекивано отишао и на другу тему причом о томе ко ће од велике тројке бити најбољи на крају.

“Увијек је посебан изазов радити са великим шампионом, јер он може да разумије оно о чему говорите. Добра ствар је била та што је Новак одувијек желио да буде бољи, што је желио да ме слуша и ствари на којима смо тада радили заједно, користи и сада. О његовом карактеру много говори то што је он у ери Федерера и Надала он био тај 'трећи замајац', али је увијек желио да побјеђује и осваја још више трофеја. Мислим да је то прича његовог живота, ту си били и Федерер и Надал а за неколико година он би могао да се нађе и буде испред обојице. То је одувијек био велики изазов за њега, али хајде да видимо ко ће бити тај најбољи кроз пар година”, рекао нам је Бекер.

Матс Виландер је неко за кога важи да је сјајан аналитичар. Бекер се током разговора насмијао рекавши да би волио да њега види као тренера рецимо Александера Зверева, сматра да би био идеалан за њега.

Како би се Матс понашао да евентуално добије позив Новака Ђоковића да тренира њега, као што је то Новак на Вимблдону урадио са Гораном Иванишевићем.

Лукави Швеђанин није упао у ту замку, веома добро зна шта жели да ради.

“Не, ја не желим да тренирам било кога! Стварно не желим. Ја сам са својим тренерским послом завршио. Неколико играча ме је питало да им помогнем, али ово што сада радим ми се више допада. Тенис је 24 сата у мојој глави, нарочито током Гренд слем турнира, али кад нисам на њима, ја нисам скроз у том професионалном смислу. Тада размишљам о свом тенису, о аматерском тенису и мислим да не бих могао да се посветим раду са тим једним играчем. Кажем, покушао сам, било је забавно, али не вјерујем да бих могао да будем тренер некоме. То је главни разлог”, закључио је Виландер.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.