Фото: Барна: Из Бањалуке напад на медаљу
БАЊАЛУКА – Српски пливач Андреј Барна припрема се за Европско првенство на Градском олимпијском базену у Бањалуци. Ове сезоне Суботичанин је у сјајној форми, јер је на митингу у Монте Карлу испливао вријеме 21,48 на 50 метара краул, што је тренутно други резултат у Европи.
Факти
Барна истиче да је презадовољан пријемом у граду на Врбасу и чињеницом да сви желе да му изађу у сусрет. Изузетно пријатан и отворен за медије, млади пливач за „Глас Српске“ открива како се одлучио за 50 метара краул и шта би поручио младима приликом одласка на колеџ.
-Феноменални су услови у Бањалуци. Волим да се вратим овдје. Ово ми је најбоље мјесто за тренирање. Базен је веома брз, а посебно ми сада одговара јер ме у августу очекује Европско првенство на сличном базену. Омега стартни блокови, вода се лијепо разлива, тако да је за мене идеално. На све то, наравно, треба додати и велику љубазност домаћина и сам град. Добар је осјећај. Теретана је ту, на базену, тако да не морам да се мучим. Све имам на једном мјесту и презадовољан сам - истакао је Барна.
Ова сезона је за сјајног пливача као из сна. Имао је неколико изузетно добрих наступа, а сјајан резултат му даје наду да може да се бори за медаљу у Паризу, на такмичењу које ће бити од 10. до 16. августа.
-Главни циљ је Европско првенство, на којем желим медаљу. Ово су била припремна такмичења, али сам стварно презадовољан резултатима. Остварио сам вријеме које је само четири стотинке слабије од личног рекорда и то је нешто што нисам очекивао у овом дијелу припрема, посебно не након напорних тренинга. То ми даје подстицај и наду да могу и до бољег резултата него на претходним такмичењима. Имаћу још првенство Србије као генералну увертиру за Европско првенство - рекао је најбржи српски пливач.

Занимљиво је да је Барна у једном тренутку прекинуо каријеру.
-Током каријере пливао сам и на 100 и на 50 метара. Када су долазиле Олимпијске игре у Токију, више сам се оријентисао на 100 метара, јер сам очекивао бољи резултат. Трка на 100 метара није спринт; ако се пореди с атлетиком, то је средња пруга. Проблем ми је био што сам падао у посљедњих 15-20 метара, без обзира на то како бих тренирао. Моје тијело то није могло да издржи. Некако сам склонији брзини и снази у води и онда сам, незадовољан резултатима, послије пораза одлучио да се пензионишем. Направио сам паузу од шест мјесеци, али сам се случајно вратио с другом и радио неке спринтове. У марту 2025. године, на Првенству Србије, оборио сам рекорд на 50 метара краул. Тада сам одлучио да се посветим тој дисциплини. Јако ми пријају тренинзи, волим да у тих 50 метара будем максималан и уживам у трци. Све ми је занимљиво, мијења се начин тренирања и баш ми прија. Све је динамично, волим трке у којима можеш да даш максимум, гдје нема пада. Тренутно имам други резултат у Европи, недавно ме престигао један Рус, али то не мора ништа да значи, јер ће сви пливачи темпирати форму за Европско првенство. Трка на 50 метара увијек је неизвјесна, јако је кратка, траје 21 секунду и свашта може да се догоди. Све мора да се поклопи за добар резултат. Стварно сам задовољан и надам се медаљи - оптимиста је српски пливач.
Барна потиче из спортске породице. Отац је био атлетичар, мајка гимнастичарка, а брат Филип успјешан кошаркаш и репрезентативац Србије. Занимљиво је да Андреј није одмах почео да се бави пливањем, а да је, на неки начин, најзаслужнији што је брат постао кошаркаш.
-Бавио сам се разним спортовима. Пливање није толико популарно у Србији. Почео сам с гимнастиком како бисмо се што боље развијали и били еластични. Отац нас никад није гурао у атлетику, иако је био веома успјешан у скоку увис. Нешто кратко сам тренирао фудбал, па кошарку. Брат Филип је кренуо за мном и заволио тај спорт. Пробао сам и тенис. Некако сам се пронашао у пливању, иако сам на почетку пливао с главом изнад воде као ватерполиста, нека паника ме хватала. Родитељи су рекли да смо пробали превише спортова и да треба да се одлучим, па сам на крају остао у пливању. Из године у годину сам напредовао. Имали смо солидне услове у Суботици, тренер је био одличан, тако да смо извукли веома добре резултате до јуниорских категорија, када сам отишао на колеџ - рекао је Барна.

Сјајни пливач је у Америци наступао за колеџ Лујвил, иако тим дијелом каријере није у потпуности задовољан.
-У Америци су заиста сјајни услови. Али, искрено, лично нисам био најзадовољнији. Пливање је тамо тимски спорт. Оде се и ради у групи са 60 других пливача по одређеном програму. Тренер не стигне да ради индивидуално с тобом. Навикао сам да с тренером Бојаном радим индивидуално и да прилагођавамо тренинге мојим потребама. Овако сам упао у групу и радило се са свима. Није исправљао моје недостатке, тако да сам мало напредовао током те четири године. Тек 2021. године почео сам са тренером за спринт да исправљам недостатке и тада сам видио напредак. Пливање је индивидуални спорт и када радиш у групи по истом програму, то не даје резултат јер не рјешава твоје проблеме. Ипак, колеџ је лијепа прилика да се школујеш, стекнеш звање и обезбиједиш будућност ако не успијеш у спорту.
Нова правила донијела су могућност да колеџи у САД купују најбоље младе спортисте и да улажу новац како би имали још квалитетније тимове.
-Сад су ушле паре, али то ће негативно да утиче на пливање. Наш спорт није толико популаран да може да донесе додатни новац колеџима. Паре могу да се зараде на кошарци и фудбалу (америчком фудбалу). Они су раније помагали остале непрофитабилне спортове попут атлетике, гимнастике и пливања. Сад то није случај. Гледају да оставе што више новца како би довели што квалитетније играче у та два спорта. И даље сам у контакту с људима с колеџа, тако да знам да су већ почели да смањују пливачке ростере и крешу трошкове. Имам пријатеље који су отпуштени из тимова јер нема финансија. Ипак, свим младим спортистима који имају могућност препоручио бих одлазак. На мом Лујвилу је и даље добро за пливање. Сигурно ће много научити, јасан је Барна.
Породица Барна настоји да сваки тренутак проведе заједно. Синови су млади отишли од куће и већ су се привикли на захтјеве професионалног спорта. Брат Филип је потписао за турску Манису, док је Андреј био у САД.
-Филип је од малих ногу отишао од куће. Истина, био је у Београду, који није далеко, али је ипак живио сам. Поносни смо на њега и на све што је направио. Постао је репрезентативац Србије и гради своју каријеру. Отишао сам са 18 година, али смо веома блиски. Редовно се чујемо и сваки слободан тренутак користимо да будемо на окупу. Имао сам период када сам свака три или четири мјесеца долазио кући. Сада се потрефило да сам готово цијело љето у Србији и то ми је баш лијепо. Родитељи нас прате и подржавају и пронашли смо ритам који нам одговара - додао је Барна.
Младом пливачу је током каријере откривен и тумор на бубрегу. Срећом, све је прошло без проблема.
-На срећу, откривен је на вријеме. Нисам имао никаквих потешкоћа, само сам имао операцију. Нисам ишао на зрачења, ништа. Након три мјесеца вратио сам се пливању без било каквих посљедица. О томе више уопште не размишљам - открио је на крају Барна.
Данас у 18 часова сјајни пливач дружиће се с најмлађим члановима Олимпа.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.