Бањалучану Борису Распудићу истекао уговор у ДПММ-у са Брунеја: Срце увијек уз Борац

Бањалука - Моја жеља је да фудбалску каријеру завршим у дресу Борца, међутим, то је за сада веома далеко од реализације.

Изјавио је ово некадашњи капитен Бањалучана Борис Распудић, који је посљедње двије сезоне наступао за ДПММ са Брунеја, који се такмичи у Лиги Сингапура.

- Волио бих да се вратим на Градски стадион и помогнем свом најдражем клубу, али прије тога морају да се посложе бројне коцкице, између осталих и да ми буду исплаћена дуговања. Прије неколико година када сам одлазио из редова "црвено-плавих" у Иран опростио сам дуг. Када сам поново одлазио из улице Владике Платона прије двије године било је нових дуговања, али и обећања да ће ми бити веома брзо исплаћена. Неколико пута сам пристајао да дође до репрограма, али су ме стално завлачили и сада више нема опраштања, без обзира на то што је моје срце увијек уз Борац - рекао је Распудић.

Двије године у егзотичном султанату су веома брзо прошле.

- Имао сам уговор са клубом до краја сезоне, која је завршена 21. новембра и то на најљепши могући начин - освајањем прве титуле. Уз то у овој сезони били смо трећи у купу, а у прошлој нам је припало друго мјесто у шампионату. Клуб за који сам играо је једини професионални у Брунеју, основан је 2000. године и због неадекватних ривала у својој земљи прво се до 2009. такмичио у Лиги Малезије, а од тада игра Лигу Сингапура - наставио је Распудић, коме је у далекој Азији друштво правила супруга Горица.

Брунеј је исламска земља, која је све од 1888. до 1. јануара 1984. године била британски протекторат, а онда је стекла независност.

- Овај султанат, који има нешто више од 400.000 становника на петом је мјесту најбогатијих земаља свијета иза Катара, Луксембурга, Сингапура и Норвешке и налази се на острву Борнео, које је политички подијељено између Малезије, Индонезије и Брунеја. На њему не влада класични шеријатски закон, али се одређена правила морају поштовати. У продавницама, али ни у кафићима, нема алкохола, дуван и цигарете су строго забрањени. Међутим, нама странцима се гледа кроз прсте, јер можемо прећи границу и из Малезије донијети по двије флаше пића и 12 пива сваки други дан, а та евиденција се пажљиво води - истакла је некадашња "15" Бањалучана, који је и у ДПММ-у носио дрес са овим бројем.

Осим њега у клубу су била још четири странца: Бразилац Рафаел Рамацоти, Португалац Пауло Серђо, Ирац Џо Гембл и Шкот Брајан Меклин, а тренер је био још један Шкот Стиви Кин.

- Сви смо живјели у једном луксузном кварту, гдје има 700 станова и кућа и у њима буду искључиво странци. Од саиграча највише сам се дружио са Бразилцем и Португалцем, као и са једном породицом из Србије, која тамо живи. Сада ми је истекао уговор и још не знам да ли ћу се вратити на Брунеј. Наиме, до сада је у екипи могло наступити по пет странаца, а од наредне сезоне само тројица и нисам баш сигуран да ћу успјети да будем у том пробраном друштву. Углавном очекујем одговор у наредних десетак дана, а до тада се одмарам у Бањалуци, коју волим највише на свијету - додао је Распудић, који је у двије сезоне на Брунеју од 54 првенствене утакмице одиграо чак 51 и постигао пет голова.

Љубав

Колика је љубав Распудића према Борцу најбоље је показала прошла субота, када је заједно са навијачима "црвено-плавих", "вултуресима", отпутовао у Добој Какањ да посматра меч бивших саиграча против Младости и побједу Бањалучана од 2:1.

- Једноставно то је било јаче од мене и вратило ме у прошлост када сам као дјечак са "вултуресима" путовао готово на сва гостовања Борца и бодрио своје љубимце и маштао да једног дана заиграм на Градском стадиону - рекао је Распудић, коме је баш у суботу била годишњица брака.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.