Бањалучанин Никола Поповић крчи пут на Бостон колеџу: Ни НБА лига није недостижна

Млади крилни центар недавно је кошем са звуком сирене донио побједу свом Бостон колеџу против Оубурна и то под сводовима легендарног "Медисон сквер гардена". Када у меки кошарке постигнете поене за побједу, онда сигурно помислите да сте у некој бајци, али овај 211 центиметара високи 19-годишњак чврсто стоји на ногама и не дозвољава да га понесе еуфорија у првој години на престижом колеџу.

- Невјероватан осјећај. Добили смо веома снажан тим и тако доказали да можемо да побиједимо свакога. Сви су ми честитали и пожељели да то виде још неки пут - казао је Поповић на почеку разговора за "Глас Српске".

У САД је стигао из Црвене звезде са којом је прошле године играо финале јуниорске Евролиге. Тада је бољи био Реал предвођен Луком Дончићем, а Поповић је затим дигао сидро и изабрао средњу школу Сејџмонт, гдје је имао неке сјајне партије које су га препоручиле садашњој школи, чиме је постао први Бањалучанин у првој дивизији NCAA.

- Одбио сам уговор са Звездом, јер нисам желио да четири године сједим на клупи. Нису имали добре услове за мој даљи развој, нити су ми приказали неке планове. Млади играчи тамо не добијају минуте, док је овдје другачије. Добро сам поступио што сам изабрао Иглсе, јер имам доста простора за игру и потпуно повјерење тренера Џима Кристијана. Колеџ кошарка ми се више допада, јер се форсира бржи стил игре. Дужина напада од 30 секунди даје могућност да се организују боље акције - рекао је Поповић.

Откако је у Америци набацио је чак 11 килограма, а сматра да још мора да ради на кондицији и јачању тијела како би могао да издржи све напоре. Његовим Иглсима сада слиједе утакмице са водећим програмима Сиракјузом и Дјуком, што значи да ће Бањалучанин имати прилику да упозна тренерске легенде Џима Бехајма и Мајка Кржижевског.

- Радујем се тим утакмицама и мислим да се можемо носити са њима. Надам се да ћу имати прилику да размијеним неколико ријечи са Кржижевским, али не вјерујем да ће се то десити. Оба меча биће тешка и морамо да се држимо нашег плана игре. Потребно је да нађемо константност, јер само континуираним побједама можемо стићи до "мартовског лудила" - казао је Поповић.

И када нема утакмица, слободно вријеме је мисаона именица. Школске обавезе и тренинзи попуњавају му дан па не стиже ни на НБА мечеве Селтикса. Колеџ утакмице прати велики број НБА скаута, а пут до најјаче лиге свијета захтијева напоран рад и константно напредовање. Управо због играчког развоја, репрезентације би могла трпјети предстојећег љета.

- Биће тешко да ускладим све обавезе па још не знам да ли ћу играти на Европском првенству. НБА је сан, имам огромну жељу и надам се да ћу доћи до њега - закључио је Поповић овај разговор.

Не заборавља почетке

У Црвену звезду отишао је из Школе кошарке Баскет 2000 и велику захвалност има према првом учитељу Горану Симовићу.

- Није ми правио проблеме када сам одлазио у Звезду. Симовић је добар тренер, доста ми је помогао, на чему сам му захвалан. Много ми недостаје Бањалука и породица - казао је Поповић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.