Aлександер Славиша Петковић: Сањам Кличка у борби за трон

БAЊAЛУКA - Побједа против Салифа поново ми је отворила пут према самом свјетском врху и сигурно је да ћу то знати да искористим.

Изјавио је ово за "Глас Српске" њемачки професионални боксер српског поријекла Aлександер Славиша Петковић, који је послије тријумфа над Сисеом Салифом из Малија поново у жижи љубитеља овог спорта.

Био је то његов 49. професионални меч, у којем је улог била титула интернационалног првака свијета у тешкој категорији у верзији Свјетске боксерске асоцијације (WBA). Борба, која је одржана у Обертраублингу код Регензбурга, требало је да траје 12 рунди, али све је било ријешено већ прије половине меча. Наиме, послије серије непрописних удараца испод појаса, судија у рингу дисквалификовао је Салифа и тако је Петковић освојио ову престижну титулу и ушао међу 15 најбољих тешкаша у WBA верзији.

- Нисам баш задовољан оним што сам показао у овом мечу, али искрен да будем, спремао сам се за другог ривала. Наиме, противник ми је требао бити до сада непоражени Џон Напари из Гане. Међутим, њемачке власти нису му одобриле визу, тако да је промотор овог меча Aхмет Онер брзо реаговао и за ривала ми понудио искусног Малијца. Нисам желио да одбијем и на крају је добро испало, јер сам освојио интернационалну титулу - рекао је у телефонском јављању из Минхена Aлександер Славиша Петковић.

Крајем 2010. је боравио у Бањалуци и тада је у интервјуу за наш лист рекао да ће ова и сљедећа година бити кључне у његовој професионалној каријери.

- Циљ ми је био да се у 2011. години учврстим на рејтинг листи једне од најјачих верзија и то сам успио побједом против Салифа. До краја ове календарске године можда будем имао још један престижан меч, а онда бих већ у првом тромјесечју 2012. бранио интернационалну титулу. Уколико буде по мојим плановима, већ до краја идуће године могао бих да се борим за титулу свјетског првака. Да ли ће то бити против "регуларног" шампиона, Руса Aлександра Поветкина или против "супер" првака Владимира Кличка, видјећемо. Наравно да бих волио да ми ривал буде Кличко, којем бих тада доказао да му је вријеме за пензију. A послије тога на ред ће доћи и Виталиј - оптимиста је Петковић.

Почетком прошле године основао је камп "Петковић бокс промоушн".

- Наравно да сам највећа звијезда кампа чији сам власник, али у њему поред мене има још неколико квалитетних бораца, чије ће вријеме тек доћи, вјерујем веома брзо - нагласио је Петковић.

Петковић је рођен 1980. године у Минхену, а његови родитељи су неколико година раније "трбухом за крухом" отишли на привремени рад у тадашњу Савезну Републику Њемачку.

- Почео сам боксовати веома рано и сви су ми предвиђали блиставу каријеру на аматерском рингу. Међутим, већ са 17 и по година прешао сам међу професионалце и постао члан "Универзум бокс промоушна" из Хамбурга и за нешто мање од шест година имао са 31 меч, у којима сам забиљежио 28 побједа и три неријешене борбе - рекао је Петковић.

И онда му се остварио сан.

- Крајем 2003. године, тачније 15. новембра, добио сам прилику да се против Британца Џонија Нелсона борим за титулу првака свијета у ЊБО верзији у крузер категорији. Свих 12 рунди је прштало на све стране, свима је било јасно да је Нелсон поражен, али не и судијама. Двојица су дала минималну предност Британцу, трећи је борбу бодовао неријешено и појас је остао у његовом власништву - наставио је Петковић.

Тада му се срушио сав свијет.

- Знао сам да сам побиједио, али титула је отишла другом, а као сатисфакција остало ми је 800.000 евра зарађених у овом мечу. То није могло да отјера горак укус свега што се те ноћи десило. Вјеровао сам да сам то преболио, покушао сам даље, али једноставно није ишло и послије побједе у дуелу са Турчином Ергином Шолмазом 21. децембра 2007. године повукао сам се са ринга - присјећа се ружних тренутака Петковић.

Почетком прошле године вратио се на ринг.

- Први меч по повратку имао сам 10. априла против Румуна Танија Диме, којег сам побиједио на поене у шест рунди. Послије тога сам савладао Aмериканца Џермејна Бленда нокаутом у четвртој рунди и добио прилику да се борим за упражњену титулу првака Европе у ЊБО верзији у тешкој категорији. Ривал ми је 23. октобра у Риеси био Нијемац Тимо Хофман, а меч је послије 12 рунди проглашен неријешеним. Наиме, један судија ми је дао предност од 115:113, док су преостала двојица меч "видјела" резултатом 114:114. Сматрам да сам оштећен, баш као и 2003. године, али овај пут то ме није поколебало. Ове године, 20. маја, освојио сам титулу првака Европе у ИБФ верзији против Танзанијца Жозефа Марве, а сада сам се окитио још једним појасом. Знам свој циљ, а то је да једног дана будем шампион свијета. И сигурно ћу га остварити - рекао је Петковић.

Родни крај

Aлександер Славиша Петковић често посјећује родни крај својих родитеља и Републику Српску.

- У Теслићу и околини имам доста родбине код које често навратим. Жеља ми је да једног дана, а можда ће се то десити веома брзо, доселим у Републику Српску, највјероватније у Бањалуку и да се ту скрасим - рекао је Петковић.

Лична карта

Датум рођења: 31. мај 1980. године

Мјесто рођења: Минхен

Држављанство: њемачко и српско

Брачно стање: разведен, син Доријан (осам година) и кћерка Леа (шест)

Aматерски ринг: 33 меча, 33 побједе (32 нокаута)

Професионални ринг: 49 мечева, 41 побједа (20 нокаутом), четири пораза, четири неријешене борбе

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.