Александар Лазић задовољан преласком у редове Барана: Морнар степеница више у каријери

Лазић је тако “наплатио” прилично добру сезону у Приморској, која је била прави хит АБА лиге, чак и послије одласка главног спонзора и носилаца игре. Признаје да му је помало жао што се све тако издешавало, јер је у клубу из Копра била здрава атмосфера и у тренуцима када је постало јасно да управа клуба не може да испрати сјајне игре кошаркаша.

- Било је лијепо бити дио клуба у којем смо били сви као један. Скупили смо се када је било најтеже па се проблеми нису могли видјети на терену. Ипак, сада је вријеме за ново искуство. Вјерујем да је прелазак у Морнар добра одлука, јер је клуб амбициознији из сезоне у сезону - рекао је Лазић за “Глас Српске”.

У тренутку прекида АБА лиге Морнар је заузимао четврто мјесто и имао одличне шансе да послије још једног кола избори Фајнал фор. Иако се не назире одлука о наставку такмичења, браћа Павићевић не сједе скрштених руку и већ формирају тим за наредну сезону.

- Колико сам упознат договорен је останак четворице носилаца игре Дерека Нидама, Џејкоба Пулена, Ајзеје Вајтхеда и Антабије Волера, док је Сеад Шеховић продужио сарадњу, што гарантује да ћемо и идуће сезоне бити конкурентни за сам врх АБА лиге. Надам се да ћу имати значајну улогу у тиму, иако нисам много причао о тој теми, а због околности какве су тренутно, нисам био у Бару приликом потписивања уговора - нагласио је Лазић, који је са тимом из дворане “Тополица” потписао двогодишњи сарадњу.

У Приморској је биљежио нешто више од седам поена у просјеку и имао скоро пет скокова, али се његов учинак због стила игре најчешће не може гледати кроз бројке.

- Волим тимску игру и када се сваки играч труди да покрије грешку другог, јер тако једни друге чинимо бољим. Физикалије и одбрана су ми јача страна, а у другом дијелу сезоне знатно сам поправио и шут. То је елемент на којем ћу посебно радити предстојећег љета и надам се да ћу бити још опаснији у нападу у новој сезони - нагласио је Лазић.

Момак из Власенице имао је прилично чудан пут, јер је као врло млад отишао у Олимпију, одакле је два пута слат на позајмице па је играо за Динамик и Мегу и поново се вратио међу Љубљанчане прије наступа за Приморску.

- Почео сам да се бавим кошарком релативно касно, са 14, 15 година. До тада сам играо фудбал. Имао сам срећу да сам радио са добрим тренерима. Од свих сам нешто научио. Много сам напредовао у Меки са Дејаном Милојевићем и момцима који су углавном били моје годиште па тај клуб уз Приморску, у којој сам освојио и трофеј Купа Словеније, остао у најљепшем сјећању - закључио је кошаркаш, који ће ускоро напунити 24 године.

Не може без лопте

Лазић је успио да се врати у Власеницу прије обавезног карантина на граници или у локалној заједници, али је морао да проведе 14 дана у свом дому у изолацији.

- Много је лакше код куће, посебно сада када сам завршио и тај период. Свакодневно трчим и возим бицикл, а близу куће имам и кошаркашки терен, гдје шутнем понеку лопту - признаје Лазић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.