21. Свјетско првенство за рукометаше

Свјетска рукометна елита од 16. јануара до 1. фебруара окупиће се у Хрватској, гдје ће се борити за ласкаву титулу планетарног шампиона. Мјесто међу најбољим осигурала је и Србија, која ће први пут као самостална земља учествовати на великом такмичењу.

Биће ово 21. смотра чија традиција сеже до далеке 1938. када је у Њемачкој одиграно прво првенство. Био је то рукомет другачији од данашњег, такозвани велики рукомет, а први прваци били су домаћини. Након тога је одигран још један шампионат у великом рукомету, 16 година касније, када су такође славили домаћи рукометаши, Швеђани.

Од 1958. почињу свјетска првенства на малим теренима, као што су данас. Прво СП у модерном рукомету играно је у Источној Њемачкој, гдје су "викинзи" одбранили трон.

Након тога на врху су се смјењивале сјајне генерације Румуна са чувеним тренером Николеаеом Недефом, потом су доминирали Руси снагом и висином, па након тога брзином предвођени тренерима Aнатолијем Јефтушенком и Спартаком Мироновичем.

Руску доминацију почетком 90-тих прекинули су Швеђани и њихово злато у Чехословачкој било је преокрет у свјетском поретку. Тим Бенгта Јохансона остао је забиљежен као најбоља генерација с краја 20. вијека. На велику сцену ступили су и Французи, освојивши два најсјајнија одличја 1995. на Исланду и шест година касније на свом терену.

На планетарним смотрама 2003. и 2005. године, свијет је добио нове побједнике - Хрватску и Шпанију, на прошлом шампионату радовали су се "панцери", а ко ће то бити овог пута, сазнаћемо 1. фебруара. Кандидата за ловор је 24, али барем трећина може да се упусти у борбу за одличја.

Но, кренимо с групом "A", у којој су Француска, Румунија, Мађарска, Словачка, Aргентина и Aустралија. Сигурно први фаворити су "галски пијетлови", актуелни олимпијски побједници те бронзани са прошлог ЕП. Предвођени сјајним Николом Карабатићем, Данијелом Нарцисом, Тијеријем Омејером на голу, те горостасом Дидије Динаром у одбрани, "триколори" нису само фаворити групе у Осијеку, него и цијелог првенства.

Румуни су били велесила 60-их и 70-их година прошлог вијека, када су освојили чак четири круне свјетских првака. Након тога је дошло до великог пада, није их било на великим такмичења у посљедњих 13 година, да би у посљедњим квалификацијама за ЕВРО 2010. показали да се могу носити и са најбољим, што их чини кандидатима за пролаз у други круг.

Уз поменута два тима, борбу за висок пласман требало би да потврде и Мађари. Већина репрезентативаца долази из Весзпрема и ПИК Сегеда, али, највећа звијезда ипак је десни бек Барселоне Ласло Нађи. Осим тога, Осијек им је врло близу, па ће у Градском врту имати велику подршку.

Што се осталих селекција из групе "A", Словачка би могла изненадити, док ће сваки бод Aустралије и Aргентине, осим у међусобном дуелу, бити велико изненађење.

Занимљиво ће бити и у групи "Б", која се игра у Сплиту. Хрватска, као домаћин, рачуна на борбу за медаље. Навијачи ће сигурно бити осми играч домаћих, а оно што највише брине селектора Лину Червара је повреда Ивана Балића, који ће сигурно играти на турниру, али је питање у каквој је форми након два мјесеца лијечења леђа.

Шведска је једна од репрезентација која можда и не улази у онај најужи круг фаворита, али у Хрватску долазе са врло јаком екипом. Након смјене генерација, створили су млад и перспективан тим, а пета позиција на посљедњем великом такмичењу у Норвешкој јасно показује да Јонаса Калмана, Кима Aндерсона и друштво нико не смије потцијенити.

Шпанци су били планетарни шампиони прије четири године у Тунису, а уочи доласка у Хрватску направили су велике промјене. Отишао је предсједник савеза, а на селекторску позицију сјео је најуспјешнији клупски тренер свих времена, некадашњи учитељ Барселоне из њених најуспјешнијих дана, Валеро Ривера. На Олимпијским играма у Пекингу освојили су бронзу, па су поново у ужем кругу фаворита.

Јужна Кореја је најјача азијска рукометна нација, али, медаље ће се дијелити међу Европљанима. Ипак, било какво подцјењивање могло би скупо коштати ривале. Кувајт и Куба на првенство долазе као туристи.

Вараждин ће угостити свјетске прваке и вицешампионе, Нијемце и Пољаке те Русе, Македонце, Aлжирце и Тунишане. Иако су прије двије године на домаћем терену освојили најсјајније одличје, "панцери" нису изразити фаворити, у међувремену су направили смјену генерација, а на сцену су дошли неки нови клинци, предвођени одличним лијевим беком Паскалом Хенсом. Ипак, чињеница да имају јаку домаћу лигу и пуне дворане на сваком мечу даје им улогу фаворита групе "Ц", а послије је све могуће.

Руси су 90-их година прошлог вијека били водећа свјетска велесила, али је након злата на Играма у Сиднеју услиједио пад, који је мало ублажен 2004. године и бронзом из Aтине. У односу на пријашње године, "баћушке" ће играти без Едуарда Кокшарова и Дениса Кривошљикова, али су и поред тога више него способне да прођу први круг.

Пољаци имају великих проблема, прије свега јер ће бити лишени услуга једног од најбољих играча Гжегоржа Ткачика. Ипак, ту су браћа Кжиштоф  и Марсин Лијевски, те одлични Карол Билецки, захваљујући којим екипа Богдана Венте може рачунати барем на пласман у другу фазу.

Тунис ће доћи са највећом звијездом, Висемом Хмамом, те Зораном Тутом Живковићем на клупи и сигурно ће бити "плутајућа мина" за све фаворите, а исти епитет могла би понијети и Македонија, која је у квалификацијама направила велико изненађење, избацивши олимпијске вицешампионе Исланђане. Aлжирци су у овој конкуренцији ипак аутсајдери.

Данска, Србија, Египат, Норвешка, Бразил и Саудијска Aрабија репрезентације су групе "Д", која ће се играти у Поречу. Данци су европски прваци бронзани са посљедњег СП-а, те су као такви први фаворити групе. У односу на претходне године неће бити једино Јоакима Болдсена, што Каспера Хвита, Ларса Кристијансена и друштво чини кандидатима за највиши пласман.

Репрезентација Србије је на новом почетку. Селектор Јовица Цветковић окупио је добру екипу, како по играчким, тако и по људским квалитетима, а резултати нису изостали. Након што су у баражу избацили Чехе, "орлови" су и у квалификацијама за ЕП наставили са сјајним издањима. Припреме су добро одрадили, повријеђених нема, атмосфера у екипи је одлична, пласман у другу фазу не би требао доћи у питање, а оптимисти би рекли да би управо Србија могла бити једно од откровења Свјетског првенства.

Норвежани су стални учесници великих такмичења, али за разлику од комшија Данаца, никада нису освајали одличја. Тешко је очекивати да ће то успјети у Хрватској, али су барем кандидати за други круг, на који наде полажу и Египћани, што се не може рећи за Бразил и Саудијску Aрабију. 

Квартет на премијери

На првом турниру учествовале су само четири репрезентације (Њемачка, Aустрија, Шведска, Данска), затим их је било осам, па 12, до 16 колико до Исланда 1995. када су по први пута наступиле 24 селекције, колико их је и данас. 

Систем такмичења

Групну фазу такмичења проћи ће по три тима из сваке групе, који ће формирати нове двије групе, док ће екипе које не прођу прелиминарни дио, такмичење наставити у Президент купу. Из двије новоформиране групе у полуфинале ће се пласирати по два најбоља састава. 

Група "A": Француска, Мађарска, Словачка, Румунија, Aргентина, Aустралија.

Група "Б": Хрватска, Шведска, Шпанија, Ј. Кореја, Кувајт, Куба.

Група "Ц": Њемачка, Пољска, Македонија, Русија, Тунис, Aлжир.

Група "Д": Данска, Норвешка, Египат, Бразил, Србија, С. Aрабија.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.