10 најбизарнијих олимпијских дисциплина

Љетње олимпијске игре у Лондону су почеле и трајаће све до 12. августа. Многи ће, несумњиво, пратити разне догађаје, међутим, оно што неће видјети су бизарни спортови који су једном били део олимпијских игара, а данас више нису – од двобоја пиштољима до пливања с препонама.

12-часовна бициклистичка трка (1896)

Седморица бициклиста кренула су у пет ујутро и возила до пет послијеподне. Од седам такмичара четворица су одустала прије поднева, а побједник је био Адолф Шмал из Аустрије који је успио да пређе око 288 километара.

Осим Шмала, само је још један такмичар завршио трку, али је изгубио је јер је Аустријанац на почетку успио да направи круг више него остали.

Успињање по ужету (1896, 1904, 1906, 1924. и 1932)

Ако вам овај догађај звучи преједноставно, то је зато што стварно јесте такав. Ради се о успињању по ужету притом користећи само руке.

Чини се да се за олимпијска дисциплина преселила у војну обуку и тамо остала.

Пуцање у голубове (1900)

Многи ће помислити да су у питању глинени голубови, али на жалост и срамоту Олимпијаде у Паризу 1900. више од 300 правих птица било је убијено у овој бизарној дисциплини. Срећом, то је био први и посљедњи пут да се тако нешто догодило – што и није претерано чудно након што је олимпијски терен вјероватно био прекривен мртвим голубовима и крвавим перјем.

Пливање с препонама (1900)

Пливачи који су учествовали у пливању “с препонама” морали су да се пењу, па затим да скачу с чамца на чамац и послије тога да роне испод низа чамаца.

Догађај се одвијао на ријеци Сени, па су такмичари, осим једни против других, морали да се боре и против ријечне струје. Ради се о још једном догађају који се никада није поновио.

Повлачење конопца (1900 - 1920)

Једина предност повлачења ужета над осталим сличним дисциплинама јесте што су је стари Грци увели у оригиналним такмичењима прије 2.500 година.

У модерном потезању конопца два тима од по осам такмичара повлачила би уже док не би успјели да привуку противнике два метра према себи. Ако након пет минута није било побједника, такмичари који су у том тренутку успјели да повуку други тим више напред били би проглашени побједницима.

Двобој пиштољима (1906. и 1912)

Срећом, не ради се о правом двобоју, већ о пуцању у лутке на којима је била мета.

Лутке су биле обучене у фракове – вјероватно како би дочарале убијање правог противника.

La Vanne (1924)

Мачевање са штаповима за ходање врло је слично уобичајеним мачевалачким такмичењима. Разлика је само у избору оружја.

У питању је француска борилачка вjештина која се развила почетком 19. вијека ради самообране за господу.

Махање тољагама (1932)

Махање тољагама је 'мужевна' варијанта ритмичке гимнастике. Ради се о дисциплини која је налик жонглирању без пуштања чуњева – такмичари су с тољагама морали да изводе разне визуелно занимљиве фигуре.

Kabaddi (1936)

Kabaddi је можда најлакше описати као играње граничара без лопте. Два тима морала су да пређу на противничку страну игралишта како би се рвали са противником да би се потом поново вратили на своју половину без обзира на исход борбе.

У питању је спорт који је врло популаран у југоисточној Азији.

Хокеј на ролшулама (1992)

Хокеј на ролшулама је заправо исти као нормалан хокеј. Једина разлика је у томе што су такмичари носили ролшуле умjесто клизаљки, а утакмица се одржавала на сувом чврстом тлу.

Једине године кад се на Олимпијади одржао хокеј на рошулама Аргентина је побједила Шпанију и одниејла злато кући.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.