Представљамо, група К: Роналдо и друштво за велика дјела

Дејан Кондић 10.06.2026 13:05

Фото: Представљамо, група К: Роналдо и друштво за велика дјела

У групи К Португалија је изразити фаворит да са прве позиције прође даље. Jедина озбиљна пријетња изабраницима селектора Роберта Мартинеза је Колумбија, док су Конго и Узбекистан аутсајдери.

ПОРТУГАЛИЈА

Португалија долази на Свјетско првенство без лажне скромности и са великим егом. Ово је репрезентација која је у посљедњих 20 година постала озбиљна машина за нокаут фазе. ЕВРО 2016. и двије Лиге нација (2019. и 2025) нису били случајност, већ показатељ да Португалија зна како се играју турнири. На мундијалима су редовно пролазили групу, а 2022. стигли до четвртфинала, гдје су стали тек када је понестало "горива". Селекција из земље омеђеном Шпанијом има један од најопаснијих и најдубљих састава у Европи. Нема више ослањања на једног човјека, иако сви и даље гледају у Кристијана Роналда. Играће на шестом Свјетском првенству, исписао је гомилу рекорда, освојио пет "Златних лопти". Али оно што је најопасније код њега није прошлост, него чињеница да и даље улази у турнире као да има нешто да докаже. Португалија је микс ветерана који су прошли све и клинаца који играју као да им не значи ништа осим побједе. Испред свих њих је циљ да гурају до краја. На клупи сједи Роберто Мартинез, који је навикао на високе стандарде и још већи притисак. Његов пут од Белгије до Португалије показује да га не занимају само лијепе приче, већ и резултати. Са Белгијом је имао врх ФИФА ранг-листе и бронзу са Мундијала 2018, а у Португалију је дошао да настави тамо гдје су други стали.

КОЛУМБИЈА

Од 1990. године Колумбијци су пропустили четири мундијала, а најбољи тренутак дошао је 2014. када су стигли до четвртфинала и тада први пут озбиљно уздрмали европске и јужноамеричке гиганте. Копа Америка 2001. остаје једини велики трофеј, али посљедњих година "кафетероси" дјелују све стабилније и опасније. Чак и када не бриљира, Колумбија зна како да остане у игри. На терену, Колумбија и даље живи од играча који праве разлику у једном потезу. Луис Дијаз, ас Бајерна један је од кључних адута. Хамес Родригез са 124 наступа и даље је фигура око које се гради повјерење, чак и када више није у пику. На клупи је Нестор Лоренцо, тренер који је дошао на кормило 2022. године са задатком да стабилизује оно што је често знало да осцилира између генијалности и распада. Као бивши помоћник Хосеа Пекермана из златног периода 2014. добро зна како изгледа када Колумбија игра без кочнице. Његова идеја је захтјевна - спојити искуство и младост у тим који не зависи од система. Једна ствар која прати Колумбију на мундијалима и стално се помиње међу навијачима везана је за 1994. годину и трагични турнир у САД. Тада је Колумбија, послије огромних очекивања и статуса једног од фаворита из сјенке, испала већ у групи, а циклус је обиљежио огроман притисак и хаос око екипе. Толико је било трагично да је Андрес Ескобар, који је постигао аутогол против САД и умногоме кумовао испадању "кафетероса" у првој рунди, убијен непуне двије седмице касније на улицама Медељина.

ДР КОНГО

Ово је тек други пласман ДР Конга на Свјетско првенство, и то послије давне 1974. године када је наступао под именом Заир. Тада су доживјели тежак пораз од Југославије - 9:0. Звучи невјероватно, али генерације су пролазиле док се ова репрезентација враћала на велику сцену. И сада, послије више од пола вијека чекања, долазе са осјећајем да немају шта да изгубе. На терену, ДР Конго има јасну структуру и план. Капитен Шансел Мбемба држи одбрану, док у нападу искуство доноси Седрик Бакамбу, који зна како изгледа европски притисак. Екипу је добро склопио селектор Себастијен Десабра, човјек који је дошао да среди хаос и претвори га у систем. Преузео је селекцију 2022. послије неуспјеха у квалификацијама и врло брзо почео да мијења менталитет. Резултат се видио већ на Афричком купу нација 2023, гдје је ДР Конго стигао до полуфинала и показао да више није лаган противник за било кога.

УЗБЕКИСТАН

Узбекистан је један од дебитаната на Свјетском првенству, није залутао на велику сцену. "Бијели вукови" су годинама ударали у зид азијских квалификација. Од уласка у ФИФА систем 90-их стално су били ту негдје. И онда се коначно десио пласман на највећу сцену. Абдукодир Хусанов, играч Манчестер ситија, постао је симбол нове генерације узбекистанског фудбала. На кормилу Узбекистана је човјек са великим именом и још већим теретом очекивања - Фабио Канаваро. Преузео је "бијеле вукове" октобра 2025. године, доносећи са собом "си-ви" који укључује и "Златну лопту" из 2006. године, када је као капитен одвео Италију до титуле свјетског шампиона. У првим Канаваровим утакмицама фокус је био на дисциплини, затварању линија и ротацијама како би сви добили шансу, а резултати су показали стабилност - побједе против Кувајта и Египта и реми са Ираном. Сада су спремни да се представе на највећој сцени.