Шампионке и девет дебитаната у новој трци

БАЊАЛУКА - Избор десет најбољих спортиста Републике Српске ове године доживљава своје 71. издање.

На адресу организатора манифестације "Гласа Српске", који поносно чува традицију Избора утемељеног сада већ далеке 1955. године, стигло је 16 приједлога струковних савеза. Иако у Републици Српској постоје 43 спортска савеза, видљиво је да се већина њих није одазвала позиву да буде дио најпрестижнијег спортског догађаја који на крају године награди све оне који су то заслужили својим резултатима на различитим борилиштима.

Поједини савези истакли су како немају кандидата који је остварио добре резултате у сениорској конкуренцији па се због тога нису пријавили, док код других ствари не функционишу како би требало.

Међу 16 кандидата ове године налази се девет дебитанта који су први пут номиновани за најбољег. То су фудбалер Давид Вуковић, џудиста Никша Матић, кошаркаш у колицима Страхиња Росуљаш, кошаркаш Тарик Хреља, атлетичар Млађен Самарџић, рукометашица Милана Раилић, каратиста Лука Пејић, Александар Ђурић из сједеће одбојке  и кајакаш Аљоша Травар.

Међу осталим кандидатима налазе се двоје спортиста који су већ освајали титулу најбољег. Прва од њих је одбојкашица Ана Гајић која је 2017. године понијела титулу најбоље испред пливача Николе Бјелајца и биатлонца Младена Плакаловића. Она је 2011. године била међу перспективним спортистима које Министаство породице, омладине и спорта награђује у склопу "Гласовог" Избора. Поред ње ове године у конкуренцији за најбољу је актуелна најбоља спортисткиња Републике Српске Сара Ћирковић. Она је прошле године однијела кући престижно признање, испред фудбалера Борца Срђана Граховца и трећепласиране каратисткиње Марине Куртеш. Ћирковићева је претходно 2023. године понијела титулу амбасадора спорта Републике Српске, а 2022. плакету за спортски подухват године.

Жири ове године броји девет чланова. На челу се налази Вељко Пауновић који је недавно именован за селектора фудбалске репрезентације Србије. Професионалну играчку каријеру започео је 1994. године у Партизану за који је раније играо и његов отац Благоје да би само годину касније постао члан славног Атлетико Мадрида који је тада са клупе предводио још један "партизановац" легендарни Радомир Антић. Промијенио је неколико клубова у Шпанији гдје је наступао за Мајорку, Овиједо, Тенерифе, Хетафе и Алмерију. Био је члан руског Рубин Казања као и Партизана, а каријеру је завршио у америчкој МЛС лиги као члан Филаделфије 2011. године. Одмах идуће године почео је да ради као тренер и водио је У18 селекцију Србије, затим У19 тим, да би са омладинском репрезентацијом (У20) направио један од највећих успјеха у историји српског фудбала када је 2015. на Новом Зеланду постао шампион свијета. За репрезентацију Србије и Црне Горе одиграо је двије пријатељске утакмице, са Мексиком (2002) и Сјеверном Ирском (2004) против које је дао гол. Тренирао је Чикаго Фајер, Рединг, Гвадалахару и Тигрес. Реал Овиједио преузео је 26. марта ове године који је из Сегунде вратио у шпанску Примеру након 24 године, а занимљиво је да је био члан екипе која је те 2001. године испала у нижи ранг. Растанак са Овиједом десио се 9. октобра да би врло брзо био именован за вршиоца дужности селектора "орлова".

Једина дама у жирију ове године је Дијана Зиројевић, дјевојачки Војиновић. Управо она је освојила прву златну медаљу у историји Републике Српске. Било је то 28. марта 1993. године на Пионирском првенству Југославије у Темерину. У Избору десет најбољих спортиста Републике Српске за ту годину заузела је десету позицију, а уједно била је и прва представница џуда, која се нашла на листи одабраних. Поред џуда, успјешна је била и у самбу, па је 1995. године на Свјетском првенству заузела треће мјесто, док је на првенству Југославије у џуду била друга чиме је заслужила шесто мјесто међу најбољима. Ни годину касније ништа мање није била успјешна, те је на Избору била седма, освојивши бронзану медаљу на Свјетском шампионату у самбу. Једини пут у историји традиционалне акције, 1997. године на листи су се нашле двије џудисткиње. Санела Милетић била је осма, а Дијана Војиновић Зиројевић у свом четвртом појављивању у одабраном друштву освојила је девету позицију.

Исте године када је Ана Гајић изабрана за најбољу спортисткињу Српске, Ђорђе Ћелић заузео је шесто мјесто на листи најбољих. Некадашњи капитен Борца у великану из Бањалуке провео је 11 година и пензионисао се 2022. године. Са "црвено-плавима" је освојио шест титула шампиона БиХ, био је омиљен међу навијачима, а сада је прихватио улогу да буде члан жирија у медијској кући која је пратила његове игре током каријере.

Још једна бивша ведета Борца је у жирију ове године, али не рукометног већ фудбалског. Саша Кајкут фудбалом се почео бавити у бањалучком Омладинцу, да би 2003. постао члан Борца. Сјајни нападач промијенио је много клубова током каријере која је трајала 18 година и наступао за Карловац, Задар, Поморац Кострену, Шериф Тираспољ, Баку, Челик, Саут Чајну, Керкиру, Верију, Крупу, Зрињски и Жељезничар. Уписао је један наступ за репрезентацију БиХ. Почетком прошле године именован је за директора Омладинске школе ФК Борац гдје брине о раду свих селекција клуба.

Поред тандема из спортске редакције "Гласа" Дарка Драгичевића и Милана Зубовића у жирију су још два представника медијских кућа. Драган Новаковић, дугогодишњи је уредник спортске редакције Радио-телевизије Републике Српске, који је 2007. добио признање "Златно перо - Лимун Папић" за најбољег спортског новинара године, а исту награду Драгичевић је добио двије године касније. Ту је још и дугогодишњи уредник спортске редакције "Независних новина" Горан Караћ, док је представник Министарства породице, омладине и спорта био Раде Гвозден.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.