Далибор Илић, најбољи спортиста Републике Српске за 2020. годину: Несуђени фудбалер у дресу “орлова” сања о НБА лиги

Изјавио је то кошаркаш Игокее и овогодишњи лауреат Избора десет најбољих спортиста РС Далибор Илић. Несуђени фудбалер, којег су од најважније споредне ствари свијета одвојили киша и блатњав терен на стадиону, већ након првог тренинга знао је да ће живот посветити лоптању под обручевима. Са 20 година постао је први кошаркаш који је као члан клуба из Републике Српске заиграо за сениорску репрезентацију Србије.

ГЛАС: Кошарку сте почели тренирати у Вишеграду. Како је изгледао први тренинг?

ИЛИЋ: Отац ми се бавио кошарком, док је остатак породице спортски оријентисан, а у насељу смо више играли фудбал. На наговор другова и тренера Рајка Гојића отишао сам на кошаркашки тренинг. Једно вече сједио сам кући са породицом, а отац ми је рекао да обучем шорц и мајицу испод тренерке јер идемо само да гледамо тренинг. Када смо дошли, дали су ми прилику да шутирам и говорили да сам одличан само да би ме привукли. Свидјело ми се послије неколико тренинга са старијом групом па сам остао јер су ту били другари из основне школе. Био сам добар у фудбалу и волио бих да сада могу то некако упоредити са кошарком или одбојком. Прије него што ћу почети да тренирам кошарку, све је било договорено да одем тренирати фудбал. Било је лоше вријеме, киша, блато на стадиону па сам рекао да не могу сада и да ћу доћи на сљедећи тренинг. Међутим, тренинзи су били понедјељком, сриједом и петком, а кошаркашки уторком па сам случајно завршио у дворани и не смијем да се жалим. Можда је тако било суђено мада ми сада лијепо дјелује то ваљање по блату.

ГЛАС: Члан Игокее сте од 2015. године. Сјећате ли се дебија у АБА лиги?

ИЛИЋ: Наравно. То је било 2016. против Цедевите, када ми је Драган Бајић пружио шансу на домаћем паркету. Осјећај је био изванредан јер нисам много тренирао са првим тимом, већ са јуниорима. Са Бајићем се дуго познајем и он је један од најзаслужнијих што сам сада овдје, а хтио је да још раније тренирам са првим тимом. Доказао је да је идеалан тренер за Игокеу са којом је остварио историјске резултате и нико му ништа не може приговорити.

ГЛАС: Шта је Ваше најјаче кошаркашко оружје и када сте први пут закуцали?

ИЛИЋ: Офанзивни скок и игра без лопте. Увијек идем на закуцавање јер је тако најлакше поентирати или ћу добити прекршај. Сјећам се када сам први пут закуцао. Било је то 2015, док сам био члан Варде током турнира у Мађарској. Са тренером Борком Переулом вјежбао сам прво са тениском лоптицом, а онда је дошла на ред кошаркашка па сам успио да закуцам са 15 година.

ГЛАС: Колико дневно шутирате лопти?

ИЛИЋ: Уколико имам два тренинга, онда има по 300 убачених, а ако је један тренинг, онда 500. Из колико покушаја то урадим, не питајте (смијех). Једине тројке ове сезоне у АБА лиги постигао сам против Приморске, а када обришу те резултате, нећу имати ниједну (смијех). Рецимо, када је тренер био Ненад Трајковић, минимално сам имао по хиљаду шутева дневно.

ГЛАС: Имате ли кошаркашког идола?

ИЛИЋ: Највише волим да гледам Јаниса Антетокумпа, Леброна Џејмса и Кобија Брајанта те покушавам да прекопирам неке њихове потезе. Од наших играча то је Немања Бјелица, чији ми се стил игре највише свиђа. Нисмо се упознали или играли заједно и надам се да ћу једног дана бити попут њега.

ГЛАС: Да ли су Вам страни саиграчи давали савјете у вези са игром?

ИЛИЋ: Јесу, Американци поготово. Сви су жељели да ми укажу на нешто и доста тога сам усвојио јер су многи савјети баш били корисни. Сви су били отворени за сарадњу и највише сам слушао оне који играју на мојој позицији.

ГЛАС: Како сте се осјећали када сте као капитен освојили златну медаљу на ЕП 2018. године?

ИЛИЋ: То је такође било нешто неописиво. Играли смо у Риги, а дворана је била пуна, са 15.000 навијача који су били против нас. Домаћин је био противник у финалу и максимално мотивисан да нас добије јер су их гледале њихове легенде Кристапс Порзингис те браћа Даирис и Давис Бертнас. Сви су били против нас, али је нама то дало снагу да побиједимо. Мени је било посебно драго јер сам као капитен подигао пехар и та је титула најслађа.

ГЛАС: Позив у репрезентацију Србије за сада је врхунац каријере. Како сте доживјели позив међу најбоље “орлове”?

ИЛИЋ: Сањао сам о репрезентацији Србије од тренутка када сам почео да тренирам јер сам у то вријеме почео да пратим екипу на телевизији. Како сам напредовао, тако су и амбиције расле. Прво сам желио дрес кадетске екипе, па јуниорске и онда сениорске, што је увијек био подстрек за даљи рад и прилика да остварим један од својих снова. Прво такмичење које памтим је Европско првенство 2009. године у Пољској, када је Србија била друга. Наступи у дресу “орлова” су највеће признање ове сезоне. Тај осјећај је био неописив и надам се да ћу и даље бити члан екипе која ће доносити медаље са првенстава.

ГЛАС: Како дјелује сарадња са селектором Игором Кокошковим?

ИЛИЋ: Изузетан тренер и један од најбољих са којим сам радио у каријери. Има велико искуство из НБА, тотално је смирен и сасвим другачији тип тренера у односу на све што сам до сада имао.

ГЛАС: Какви су Ваши даљи планови?

ИЛИЋ: План је да заиграм у НБА једног дана. До сада сам ишао корак по корак и поклапале су ми се коцкице па се надам да ћу тако наставити. Имам још двије године за драфт. О томе се размишља, али још нема одлуке када ћу се пријавити.

ГЛАС: Уколико будете драфтовани, да ли бисте одмах отишли у НБА?

ИЛИЋ: Не вјерујем. Сигурно бих играо у Евролиги или Еврокупу прије одласка у НБА јер тако не бих прескакао степенице и са много више искуства бих одговорио изазовима у најјачој лиги свијета. Не бих да правим грешку као неки играчи који су се прије вратили него што су отишли у НБА.

Радни дан

ГЛАС: Како изгледа Ваш радни дан?

ИЛИЋ: Имам тачно одређено вријеме за доручак прије тренинга, па ме онда чека теретана, шутерски тренинг након којег обично одем на пиће са саиграчима. Потом слиједи ручак, поподневни одмор, вечерњи тренинг, вечера и одмарање. Ако се све добро организује, буде мало времена и за ванкошаркашке активности.

Друштвене мреже

ГЛАС: Да ли сте активни на друштвеним мрежама?

ИЛИЋ: Не. Имам само профил на “Инстаграму”, док сам све остало обрисао јер ми је одузимало времена. Питали су јесам ли то урадио на наговор дјевојке, али тренутно немам дјевојку па је мој одговор да ме није нико натјерао.

Прва плата

ГЛАС: На шта сте потрошили прву плату?

ИЛИЋ: Ух, не сјећам се најбоље. Мислим да је било неко славље са друштвом. Било нас је доста, пара није било пуно па је новчаник брзо био празан.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.