Акција “Гласа” Српске” започела још давне 1955. године: Од Петричевића до Гајићеве

Дарко Пашагић
 Акција “Гласа” Српске” започела још давне 1955. године: Од Петричевића до Гајићеве
Акција “Гласа” Српске” започела још давне 1955. године: Од Петричевића до Гајићеве

Бањалука - Историја избора најбољих спортиста у организацији нашег листа почела је да се пише још давне 1955. године, када је први пут изабрано десет лауреата Босанске Крајине.

Група ентузијаста, предвођена Лимуном Папићем, дошла је на идеју да треба сумирати резултате спортиста на крају календарске године и направити “табелу” на којој ће бити рангирани од првог до 10. мјеста. Њихова визија преточена је у јавност и за најбољег међу најбољима изабран је гимнастичар Мирко Петричевић. Била су то тешка времена у којима није било финансијских средстава да се приреди завршна манифестација, тако да је већина спортиста за свој успјех сазнала листајући тадашње “Крајишке новине” (данашњи “Глас Српске”).

Веома брзо акција је прихваћена на добробит спорта и спортиста и из године у годину је расла, а у одабраном друштву налазили су се бројни освајачи медаља са Олимпијских игара, свјетских и европских првенстава, Медитерански игара, шампионата Балкана... Када је 1991. на простору бивше Југославије започео ратни вихор, чинило се да ће акција бити угашена, али није било тако и на крају те године, тачније 26. децембра, одржан је 37. избор најбољих у Босанској Крајини, на којем је прво мјесто припало рукометашу Борца Горану Ступару, који је на тај начин затворио прву страницу избора нашег листа. Остало је записано за сва времена да се у тих првих 37 избора мјесто у одабраном друштву нашло за 204 спортиста.

Од тада па све до данас бира се десет најбољих спортиста Републике Српске, а први лауреат, односно први за 1992. годину био је бањалучки каратиста Мирољуб Кременовић, којем је признање уручено 8. јануара 1993. године. Капитен југословенске репрезентације предводио је најбољу селекцију до четвртог мјеста на Свјетском првенству, а у Мадриду је на Свјетском купу заузео друго мјесто у појединачној конкуренцији. И тако годину за годину, прошло је већ 26 избора најбољих у РС, а прошле године неприкосновена је била одбојкашица Бимал Јединства Ана Гајић. У тих 26 избора на листи се нашао 171 спортиста, којима ће вечерас бити придодато још неколико нових имена.

Рекордери

Када би се гледало колико се ко пута нашао у одабраном друштву, сјајни рукометаш бањалучког Борца Јеролим Караџа био би на првом мјесту, јер је међу најбољима био десет пута. Иза њега су неприкосновена кошаркашица Младог Крајишника и репрезентације Југославије Слађана Голић, која је девет пута била на листи, док су шахиста бањалучког “Никице Павлића” Енвер Букић, те рукометаш Борца и освајач златне олимпијске медаље из Минхена 1972. године Милорад Каралић по осам пута били међу одабранима. Ако се погледају само избори најбољих спортиста Републике Српске, на првом мјесту је џудиста Леотара Митар Мрдић, који се девет пута нашао у одабраном друштву. По шест пута били су кик-боксер Драженко Нинић (шест година узастопно) и чланови Кајак-кану клуба Врбас из Бањалуке Горан Пашић и Дарко Савић.

Листа најбољих

 

Босанска Крајина

 

1955. Мирко Петричевић, гимнастика

1956. Перо Поповић, мотоциклизам

1957. Мирослав Никић, гимнастика

1958. Јеролим Караџа, рукомет

1959. Јеролим Караџа, рукомет

1960. Јеролим Караџа, рукомет

1961. Јеролим Караџа, рукомет

1962. Енвер Букић, шах

1963. Златко Есаповић, атлетика

1964. Танасије Куваља, бициклизам

1965. Исхак Салама, кајак

1966. Виктор Купљеник, падобранство

1967. Енвер Букић, шах

1968. Јеролим Караџа, рукомет

1969. Милорад Каралић, рукомет

1970. Абас Арсланагић, рукомет

1971. Златан Ибрахимбеговић, кајак

1972. Небојша Поповић, рукомет

1973. Маријан Бенеш, бокс

1974. Милан Вукић, шах

1975. Здравко Рађеновић, рукомет

1976. Абид Ковачевић, фудбал

1977. Здравко Рађеновић, рукомет

1978. Драгомир Вујковић, бокс

1979. Билко Качар, атлетика

1980. Мерсада Бећирспахић, кошарка

1981. Јовица Елезовић, рукомет

1982. Ермин Велић, рукомет

1983. Антон Јосиповић, бокс

1984. Антон Јосиповић, бокс

1985. Златан Арнаутовић, рукомет

1986. Златко Сарачевић, рукомет

1987. Изток Пуц, рукомет

1988. Слађана Голић, кошарка

1989. Кемал Арнаутовић, кајак

1990. Драшко Божић, спортско пилотирање

1991. Горан Ступар, рукомет

 

Република Српска

1992. Мирољуб Кременовић, карате

1993. Санда Вуковић, кошарка

1994. Драгиша Вулетић, карате

1995. Вања Мандић, самбо

1996. Милош Плећаш, кик-бокс

1997. Синиша Гатарић, карате

1998. Зоран Кукић, кошарка

1999. Слађана Голић, кошарка

2000. Далибор Благојевић, карате

2001. Борис Јеличић, карате

2002. Драженко Нинић, кик-бокс

2003. Драженко Нинић, кик-бокс

2004. Ђорђе Паштар, куглање

2005. Горан Пашић, кану

2006. Лусија Кимани, атлетика

2007. Дијана Васић, одбојка

2008. Митар Мрдић, џудо

2009. Немања Билбија, фудбал

2010. Драгица Драпић, карате

2011. Младен Плоскић, карате

2012. Ивана Нинковић, пливање

2013. Филип Адамовић, кошарка

2014. Немања Гордић, кошарка

2015. Наташа Видовић, карате

2016. Михајло Чепркало, пливање

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана