Бањалучанин Зоран Микеш: Од аутсајдера до дупле круне

Сезону у Румунији Зоран Микеш завршио је освајањем дупле круне коју у клубу нико није очекивао. Због смањења буџета и великих промјена играчког кадра управа његовог Сепсија није имала превелике амбиције, али је тренер из Бањалуке приредио велико изненађење освојивши два трофеја.

Иако се екипа касно окупила и није имала довољно времена да се уигра, расла је из утакмицу у утакмицу, да би на крају сезону окончала са новим трофејима у витринама. Искуство Микеша, који иза себе има доста трофеја, показало се као пресудно да екипа из Сфанту Георга (Свети Ђорђе) дође до два пехара. Како је изгледала сезона из његове перспективе, описао је у интервјуу "Гласу Српске".

ГЛАС: По чему се ова сезона разликовала од претходних?

МИКЕШ: По много чему. Прво, дошло је до неких помјерања унутар клуба и мало бољег финансирања других секција клуба, што нам је смањило средства. Град је био домаћин Свјетског првенства у хокеју на леду и дворана у којој смо тренирали претворена је у клизалиште па смо прешли у стару дворану. Пуно новца је усмјерено на организацију СП, тако да је изазвало доста турбуленција од почетка сезоне. Доста касно смо се скупили и нисмо знали колики ће бити буџет клуба. Са неким играчицама касно су потписани уговори о сарадњи и доста касно смо ушли у припремни период, да бисмо само након мјесец дана почели да играмо Еврокуп, а румунско првенство почело је седам дана касније. Мања очекивања су нас растеретила и нико није очекивао ни тражио неке резултате. Имали смо свега четири странца и из неке улоге аутсајдера, јер нико није очекивао од нас нешто посебно, то нам је дало простора да се уиграмо и касније достигнемо форму коју смо прижељкивали. Циљ је био да будемо међу првих четири-пет екипа у првенству мада је на крају испало више него добро.

ГЛАС: Лигашки дио такмичења завршили сте на другом мјесту, иза Тарговишта. Да ли Вам је та екипа била највећи ривал у борби за титулу?

МИКЕШ: Имали смо исти број бодова као Тарговиште које је имало бољи међусобни скор па су били испред нас на табели. Ипак, први фаворит била је екипа Арада, која је лигу завршила као трећа, а која се у фебруару јако појачала када је ангажовала три странца. Арад је организовао финални турнир Купа Румуније и ту су практично подбацили јер су изгубили већ у полуфиналу, а ми смо освојили трофеј, што нам је дало самопоуздање. Арад је осјетио додатни притисак јер је против њих требало да играмо полуфиналну серију. Имали смо предност домаћег терена у плеј-офу, а они мало јачи ростер него ми. Међутим, добили смо обје утакмице код куће, у гостима смо изгубили и серију завршили са 2:1 и у финале ушли утакмицом више. Били смо мало уморнији у односу на Тарговиште које је полуфинале завршило са 2:0.

ГЛАС: Финалну серију започели сте поразом у гостима, гдје сте славили у другом мечу па сте добили трећи пред својим навијачима, затим изгубили код куће и онда славили у мајсторици. Опишите нам како је било?

МИКЕШ: Финале плеј-офа било је веома интересантно и узбудљиво. У четвртом минуту прве утакмице остали смо без капитена коиа је имао руптуру тетиве стопала и није играо до краја серије. Ту утакмицу били смо још уморни од изразито тешког полуфинала које је физички баш било захтјевно за нас јер нисмо имали неку значајну ротацију уз осиромашен ростер. Серија је играна дан за даном. Прве двије утакмице на терену боље пласиране екипе па онда дани одмора и двије утакмице код слабије пласиране екипе. Не знам да ли је Тарговиште послије прве утакмице рачунало да је направило велики дио посла јер је тако дјеловало. Ми смо се стиснули због недостатка капитена и ту другу утакмицу идући дан одиграли феноменално, на полувремену водили са 30 поена разлике и направили брејк. Мислим да су нас мало потцијенили с обзиром на побједу у првом мечу, што смо максимално добро искористили. Трећа утакмица била је на нашем терену и одиграли смо је на крилима друге. Носила нас је енергија и изборили смо убједљиву побједу и повели са 2:1.

ГЛАС: Ипак, пропустили сте прилику да пред својим навијачима подигнете пехар. Колико Вам је то тешко пало?

МИКЕШ: Дан након треће играна је четврта утакмица и то за титулу. Ту смо пропустили огромну прилику пред нашом публиком, која је први пут ове сезоне испунила стару дворану. Не знам зашто није било већег интереса, да ли због мањег улагања, а можда је и публика мало била размажена неким ранијим резултатима и некако је све утицало да се на тој утакмици појави у већем броју. Дошла је и комплетна управа и помислили су: "Сад ћемо ми то освојити без већих проблема". Међутим, мало притисак, а више умор утицао је да изгубимо са два поена разлике и баш смо се онако лоше осјећали због пропуштене огромне шансе.

ГЛАС: Какве су Вам шансе даване пред мајсторицу у гостима?

МИКЕШ: Отишли смо на пету утакмицу пред коју су нас сви отписали, а то су радили и по неколико пута током сезоне. Чак и та пета утакмица у неком моменту првог полувремена није ишла онако како смо очекивали. Губили смо са 14 поена и видјело се да се нисмо опоравили од пораза у четвртом мечу. Онда је нешто кликнуло. Из минута у минут смо почели да скидамо предност и већ на полувремену био је егал. Друго полувријеме одиграли смо одлично у одбрани и сва нека мала прилагођавања за пету утакмицу смо испоштовали. Било је велико изненађење што смо освојили титулу на гостујућем терену јер су они ипак били први на табели па је требало два пута направити брејк и добити пету утакмицу у гостима, што није мала ствар.

ГЛАС: Како је било спремити се за пету утакмицу?

МИКЕШ: Прво је било неспавања током ноћи након одигране утакмице да се свари пораз. Онда сам одгледао утакмицу и видио неке детаље, односно минималне грешке које смо правили. Био сам свјестан да то можемо поправити јер смо другу и трећу утакмицу одиграли одлично и убједљиво добили. Добили смо ми ту екипу и у финалу Купа, тако да смо имали тај осјећај да, уколико одиграмо добро ту утакмицу, имамо шансу да добијемо. Само је требало блокирати тај утицај публике на гостујућем терену, што је у принципу и најтеже. Био је тај "bounce back" одговорити устајањем након пораза и ту се већ радило о неком нашем менталитету јер мој стручни штаб је исти већ осам година, одиграли смо много финала и исконтролисали да не паднемо превише психолошки. Цуре су то изнијеле на терену, што је најважније, али и ти дани између утакмица били су битни да се то изнесе на прави начин, што је једнако важно. Мислим да смо то одлично одрадили. У принципу, нису честе ситуације да екипе добијају мајсторицу у гостима и мислим да смо били јако поносни. Прилично емотивно смо проживјели и нико није очекивао од нас да имамо успјешну сезону. Улазак у полуфинале плеј-офа био би сјајан учинак, а ми смо на крају освојили два трофеја и то емотивно проживјели.

ГЛАС: Изгубили сте три утакмице током сезоне, једну од Тарговишта, а двије од прошлосезонског шампиона Констанце која вам изгледа не лежи?

МИКЕШ: Није да нам не лежи, али треба знати да су они ушли у финансијске проблеме током сезоне. Комплетан њихов тим, што странци, што домаће играчице, појачао је друге тимове и сви су очекивали да одустану од лиге. Ипак, они су наставили сарадњу са Миљаном Џомбетом која је остала као странац уз двије репрезентативке Румуније и јуниорке. Нико није очекивао да ће они тако брзо стабилизовати ситуацију. Већ за вријеме ФИБА прозора довели су пет нових странаца, а то је било двије седмице пред Куп, тако да нисмо имали информација о њиховој игри у новом саставу. Да не звучи ружно, мало смо жртвовали ту утакмицу послије репрезентативне паузе јер смо прво играли са њима код куће па онда и у полуфиналу Купа. Током ФИБА прозора појачали смо тренинге и жељели да темпирамо форму за касније мечеве, тако да су ноге биле мало теже одмах по наставку такмичења. Можда смо свјесно жртвовали ту утакмицу да бисмо били спремни за Куп. Они су нас тада добили са практично измијењеним саставом за који се нисмо нешто практично посебно спремили. Са том побједом и вишком самопоуздања они су ушли у полуфинале Купа против нас, гдје су нас мало потцијенили рачунајући да су нас добили на нашем терену. С друге стране, били смо свјесни да нисмо били у топ форми и да смо се намјештали за финални турнир Купа. Екипу која нас је добила два пута у првенству добили смо у полуфиналу Купа и вратили мило за драго. Куп је такмичење на једну утакмицу и мораш да будеш спреман. Изненадили смо их и добили. То што смо изгубили једну утакмицу против Констанце није било нешто болно и није нас омело у наставку сезоне. Када узмете титулу на крају, онда је тај пораз био за неко добро.

ГЛАС: Куп Румуније освојили сте почетком марта.

МИКЕШ: Нисмо били фаворити. Знали смо да ће нас они мало потцијенити јер имају мало неискуснији стручни штаб и да ће бити опуштенији јер су нас добили два пута па смо ми искористили тај неки моменат. Наши тренери који раде у Румунији рекли су ми да сам их изварао на Купу, ха-ха-ха.

ГЛАС: У Еврокупу сте имали учинак 1-5 у групи са Црвеном звездом, Протеасом и Еускотерном из Сан Себастијана. Колико сте задовољни оствареним?

МИКЕШ: Резултат у Еврокупу био је сасвим очекиван. Клуб је пристао да игра то такмичење због ранијих сезона и претходне, када смо играли у Евролиги, иако смо били свјесни да немамо довољно квалитетан тим и нисмо имали посебних амбиција. Имали смо једну побједу, а у Београду смо изгубили од Звезде након два продужетка, док смо у Грчкој изгубили утакмицу првог кола након продужетка, а то је било практично мјесец дана након што смо се скупили 5. септембра. Нисмо се обрукали, одиграли смо добро и уз мало среће могли смо до три побједе са којима смо могли проћи даље. Ипак, за нас је у том тренутку било боље што смо испали па да се можемо фокусирати само на првенство Румуније. Нисмо имали ширину екипе и већи број играчица које могу да прате два паралелна такмичења. То испадање нам је помогло. Сезону смо завршили са девет играчица, практично са осам јер једна дјевојка није играла. Све четири које су биле у екипи, сем стартне петорке, су годиште моје кћерке Лане и оне завршавају средњу школу. Њима је то било прво озбиљно искуство играња сениорске кошарке.

ГЛАС: Тренер сте и Вашој кћерки Лани која има 19 година. Колико је она  напредовала ове сезоне?

МИКЕШ: Мислим да је доста напредовала. На почетку била је трећи плејмејкер и када се наш први плеј повриједио током ФИБА прозора у фебруару, она је добила улогу бекап играча и просјечно је биљежила неких 15 минута у игри чак и у плеј-офу. Јако нам је помогла у скраћеној ротацији и било је битно да имам играчицу која може да уђе у игру и да нема изгубљених лопти те да може погодити неку тројку. Било је битно у тим моментима, када убацим двије играчице од 18 година, да резултат не "пада" и да се играчице из стартне петорке могу одморити када проведу довољно времена на терену, а да је резултат у егалу. У петој утакмици финала Лана је ушла у игру када смо били у минусу и једна њена тројка покренула је наш повратак. Са минус 11 тројком је смањила на минус осам и одузела лопту, након чега је Американка постигла кош уз додатно слободно бацање па смо за 30 секунди из минус 11 стигли на минус пет, а до полувремена дошли до егала. Мислим да је одиграла доста добро за њене године.

ГЛАС: Можете ли раздвојити улогу тате од улоге тренера?

МИКЕШ: Морам, мада није лако, ха-ха-ха.

ГЛАС: Некада сте били тренер и супрузи Драгослави?

МИКЕШ: Са обје имам освојене титуле и купове, што је посебна ствар за мене и велики раритет. Веома сам поносан на ту чињеницу.

ГЛАС: Била је ово Ваша осма шампионска титула у Румунији, вјерујем да сте много поносни на то?

МИКЕШ: Јесте, осма и то је службени наратив, али лично осјећам да имам девет титула. Наиме, у сезони када смо били најјачи и лигашки дио такмичења завршили на првом мјесту, а пандемија "ковида 19" прекинула сезону, остали смо без титуле јер није био одигран плеј-оф, а Румунија је била међу ријетким земљама које нису прогласиле првака, што су многе учиниле. Тако да интимно осјећам да смо ми девет пута били прваци. Изнад грба имамо звјездице које означавају број титула и звјездица из те сезоне је друге боје. Ми који смо у клубу годинама интимно осјећамо девет титула, али службено је осам.

ГЛАС: Имате осам титула у колекцији, а прошле сезоне нисте стигли до трофеја. Шта је разлог?

МИКЕШ: Прошла је била баш специфична. Уласком у Евролигу остварили смо вјероватно највећи резултат у историји клуба, али смо платили озбиљан данак томе. Евролига је такмичење преко неког нашег нивоа. Финансијски је исцрпило клуб, а физички играче. Евролига није као Еврокуп и из ње смо испали тек у фебруару, када је завршена групна фаза након 14 кола. Уз румунско првенство са онаквим фондом играча за нас је то било превише. Практично смо играли преко наших граница и нисмо имали адекватан тим за ЕЛ, већ за ЕК, али смо са њим играли елитно такмичење у којем је била страховита потрошња. Први плејмејкер нам није играо у плеј-офу, а Констанца је још претходне сезоне уложила огромне паре и узела четири-пет најбољих играчица нашег тима, тако да након неколико година нисмо освојили титулу. Многи око клуба били су разочарани, ми нисмо нешто превише, али то је била реалност и није могуће освојити све. Можда због тога јер смо били у финансијски лошијој ситуацији ова титула има специфичну тежину.

ГЛАС: Да ли је играње Евролиге прошле сезоне дало одговор колико клуб још мора да ради да достигне највиши ниво?

МИКЕШ: Клуб је из малог града (Сфанту Георг има око 50.000 становника) и не може да испрати неке ствари у континуитету. Клуб је у могућности да игра Еврокуп, али Евролига је превелики залогај. Били смо у групи са Фенербахчеом чија једна играчица има уговор као цијела моја екипа, што нису реални параметри. Када идеш преко свих могућности, управа почне размишљати: "Шта ће то нама, превише је то нама". И послије једне године су осјетили да их је то финансијски исцрпило те да не могу даље. Мушка кошарка није профитабилна, камоли женска. Осјетили смо шта значи играти Евролигу и нама је то било сјајно искуство јер смо добили двије утакмице. Побиједили смо Лион који је сезону прије тога освојио Еврокуп, а побиједили смо и првака Пољске на домаћем терену. Од Сарагосе смо код куће изгубили након продужетка, а у Валенсији били поражени са седам-осам поена разлике. Били смо задовољни, нисмо били "канта за набијање" и одиграли смо неколико врло добрих утакмица, док је клуб изашао на озбиљну кошаркашку мапу. Током прошлог љета имали смо много позива великих европских клубова да играмо пријатељске утакмице или да наступимо на њиховим турнирима, али нисмо могли да одговоримо јер нисмо финансијски били у могућности. Ипак, озбиљно смо се етаблирали на европском нивоу, гдје нас препознају као озбиљан клуб.

Истекао уговор

ГЛАС: Какви су Ваши планови за наредни период?

МИКЕШ: Истекао ми је уговор и видјећемо шта ћу и гдје ћу у неком наредном ближем периоду. Све је још свјеже, сезона је тек завршена и све зависи од понуда. Нећу да говорим ништа, менаџер добија понуде па ћемо видјети.

Одмор

ГЛАС: Колико је ова сезона била напорна за Вас?

МИКЕШ: Одмор ми је био пријеко потребан и одмах смо дошли у Бањалуку. Обично не дођем одмах и сачекам десетак дана, али сада смо пожурили јер је сезона баш била исцрпљујућа, а све је остварено великим радом. Имали смо екипу која је прихватила неке наше принципе и добили смо све битне утакмице па се онда појавила синергија између играча, тренера и стручног штаба, а онда те то гура даље. Послије оволико година, и лошије финансијске ситуације која је била ове сезоне у клубу, требала ми је додатна мотивација да изгурам посљедњу годину уговора. Захвалан сам прије свега Богу што сам имао такву екипу играчица које су ме мотивисале да гурам као да је све најбоље и најнормалније. Ипак, не можеш сам, али смо успјели и сада је вријеме за неки одмор па ћемо видјети шта даље.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.