Стижу оптужбе: Леброн Џејмс је био допингован?!

Леброн Џејмс важи за једног од најбољих кошаркаша у историји. Освојио је четири шампионске титуле – двије са Мајамијем и по једну са Кливлендом и Лејкерсима.

Он је најбољи стријелац у историји лиге и једини са 40.000 постигнутих поена, такође и једини са 40.000 поена и 10.000 скокова.

"Километар" текста би било потребно да се напише шта је он све урадио у каријери, а сада са 40 година и даље игра на елитном нивоу и један је од најбољих играча Лос Анђелес Лејкерса.

Током разговора на подкасту "Club520" је Џеф Тиг рекао да је Леброн Џејмс био допингован.

"Леброн је био на стероидима, брате. Морао је да пропушта утакмице јер је био на стероидима. Наводно. Када су почели да тестирају за HGH (хормон раста), морао је да пропусти неколико утакмица. Рекао је да га боле леђа, пропустио три недјеље и вратио се мршав", објаснио је Тиг, дугогодишњи НБА кошаркаш и Ол-стар.

Након што су ови коментари обишли све друштвене мреже, Џеф Тиг се поново огласио и дјелимично демантовао своје приче рекавши:

"Људи, ви сте јако чудни. Шалио сам се за Леброна. Био је јако доминантан", написао је Тиг на "Инстаграму".

Људски хормон раста (HGH – human growth hormone), такође познат као соматотропин, је хормон који се природно производи у хипофизи.

Он игра кључну улогу у стимулисању раста, регенерацији ћелија и одржавању здравих ткива у цијелом тијелу. Нивои HGH су обично високи током дјетињства и адолесценције, промовишући раст и развој костију, мишића и других ткива.

Иако можда није класичан стероид, већ супстанца која се користи да се убрза опоравак, може да смањи проценат масти у тијелу и побољша атлетске способности код спортиста због чега се и користи.

Старе методе су ишчезле јер су доводиле до Кројцфелд-Јакобове болести (ретка дегенеративна болест мозга) и крајем 1980-их година развијен је рекомбинантни hGH (rhGH) путем генетског инжењеринга, који се с успјехом користи у лијечењу пацијената са недостатком хормона раста омогућавајући раст костију и утичући на коначну висину пацијента.

Познати овакав случај је случај Лионела Месија.

Спортисти и бодибилдери тврде да hGH повећава мишићну масу и смањује масно ткиво, а употреба hGH у спорту данас се не заснива само на његовим анаболичким својствима, већ и на његовом утицају на метаболизам угљених хидрата и масти.

Често је на узорку пронађен код пливача, као и код играча који учествују на великим спортским такмичењима. Међународне федерације и Међународни олимпијски комитет уврстили су hGH на листу забрањених супстанци још 1989. године, када је постало јасно да развој биотехнолошких производа заснованих на рекомбинацији ДНК чини hGH много доступнијим на регуларном, али и на црном тржишту.

На Забрањеној листи из 2006. године, hGH се налази под класом S2 хормона и сродних супстанци.

Еритропоетин (EPO), кортикотропин, као и инсулин-сличан фактор раста (IGF-1) и инсулин такође спадају у исту категорију пептидних хормона.

Током Олимпијских игара 2004. године у Атини, први пут је коришћен такозвани директни метод Вуа и сарадника.

Ниједан од позитивних узорака серума на крају није проглашен заиста позитивним; разлог за то је био сувише кратак временски оквир у којем тест може да детектује присуство хормона, као и кратко полу вријеме хормона раста у циркулацији (око 20 минута).

Истраживања су показала да се концентрације hGH враћају на основни ниво 8–16 сати након интрамускуларне инјекције, и 11–20 сати након супкутане инјекције.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.