Фото: Телеграф
БЕОГРАД - Кошаркаши Црвене звезде ове сезоне неће бранити титулу у АБА лиги, пошто су у мајсторици полуфинала поражени од Будућности у Подгорици и то кошем у посљедњој секунди. Сезона није готова, остало је такмичење у Кошаркашкој лиги Србије, али, колико то може заправо извући читаву сезону?
Традиционално у српској кошарци (па чак и српском спорту), сваког љета се најављују најбоље ствари. Достигнућа у Европи, највећи буџети, најбољи кошаркаши (па и фудбалери), а онда како тече сезона, тако долази и до изговора - зашто резултати не прате обећања?
Звезда је у ову сезону ушла са вјероватно најјачим и најскупљим тимом икада, бар на папиру. Обавезе у самој Евролиги су изискивале трошење, тим се скупио веома брзо и црвено-бијели су направили читав ростер релативно брзо, доведена су провјерена имена из Европе, па је некако све слутило на оно што се очекивало - на успјех, пише Телеграф.
Ипак, непуних годину дана касније, Звезда није дошла до ТОП 8 Евролиге, ушли су "само" у плеј-ин овог такмичења, одиграли су утакмицу више од осталих такмичара који су завршили испод тог 10. мјеста. Опет, то је више него што је Звезда урадила у посљедњих 10 година, али да ли је довољно?
Освојен је трофеј у Купу још једном, али се и даље траже кривци за неуспјех у АБА лиги, па чак и Евролиги. Дошао је крај, најлакше је упирати прст у тренера, управу... Да ли је то баш тако?
Наравно, када се деси неуспјех у било чему најлакше је на папир ставити само оне најгоре ствари. Најлакше је пронаћи сваку могућу ману и рећи да су једноставни сви криви за то. Ипак, када се погледа сезона Звезде у кошарци, могло се видјети и популарно - Доктор Џекил и Мистер Хајд издање.
Ко је гледао Звезду у првом дијелу сезоне, могао је да види бројне добре ствари. Побједнички менталитет и чињеницу да су се коначно добијале неизвјесне завршнице, доста "гурања" противника од стране судија и због чега су долазили порази. Свјесно се жртвовала АБА лига, гдје једноставно екипа није имала елан да наступа, да се троши.
Показивала је Звезда много тога, екипа је функционисала, иако су дошли проблеми са центарском линијом. Прво Олимпијакос који није дао Петрушева из само њима знаних разлога, онда повреда Боломбоја, онда и чињеница да је један од пројектованих играча на високој позицији прекршио договоре, па је морао на позајмицу...
Некако, чинило се као да су се многе ствари већ уротиле против Звезде, која је и промијенила предсједника послије дуго година. Отишао је Небојша Човић, а дошао је Жељко Дрчелић, који је такође обећао велика дјела.
Није играла Звезда лоше, била је пријатно изненађење Евролиге, јер су падали бројни клубови. Прва побједа против Барселоне у гостима, онда и против Олимпијакоса (два тријумфа), размонтиран је био и Фенербахче у Истанбулу, тим који ће ето на крају сезоне постати шампион Европе.
Тренер Јанис Сферопулос је у одређеним мечевима успијевао стварно да пронађе "жицу" своје екипе и да заличи на вансеријски тим, да уздрма сваки тим у Европи. Али, било је ситуација када ни он, а ни играчи нису дјеловали присебно на терену. Наравно, дешава се. Ипак, од једног тренутка екипа више није личила на себе.
Поменуто је горе да је освојен трофеј Купа Радивоја Кораћа, али послије Ниша екипа једноставно није била иста. Црвено-бијели су значајно опали у форми, а један од највећих проблема је био умор и здравље екипе. Како је и сама екипа састављена од искусних играча, доста њих и мора имати адекватну замјену.
Међутим, неки играчи су послије Купа Радивоја Кораћа играли и 40 минута за репрезентацију, док и нису били у најздравијем стању, па је то вукло одређене посљедице. Послије тог Купа су дошли бројни порази у Евролиги, гдје је већ била виђена побједа. Па је тако Звезда падала, падала и умјесто у ТОП 8, на крају је помоћу Душка Ивановића дошла до плеј-ина.
Увијек је некако недостајало мало, увијек је фалила та "једна лопта" да дођу до резултата. Како против Ефеса у Арени, тако и против Панатинаикоса у ОАКА Арени, па и против Бајерна у Минхену у том истом плеј-ину.
Увијек нешто мало.
Ето, кулминација читаве сезоне се догодила у Подгорици у АБА лиги, на тих седам секунди до краја. Ноншалантна Звезда је допустила Мекинли Рајту да претрчи цијели терен и шутне тројку из трка, док поред њега никог није било.
Рекло би се - заслужен крај сезоне у овом такмичењу, гдје је Звезда играла колико јој је било потребно.
Наравно, када се догоди неуспјех, увијек се прст прво упери у тренера и оптужи се да је он највећи кривац. Након тренера, ту долази и управа, а тек онда на самом крају долазе играчи који су заправо они који играју на терену. Не може тренер, у овом случају Јанис Сферопулос, да погоди слободно бацање на утакмици. Ни тројку, а ни положи лопту у кош. Нити може иког да научи како се шутирају бацања, то се учи у пионирима још.
А некада су управо та бацања била и пресудна. Чак и не некада, него много пута.
Јанис Сферопулос је дошао у Звезду у веома деликатном моменту, када се чинило да је цијела сезона већ готова. Ипак, од ружног пачета је направио прелијепог лабуда и освојио је три трофеја. Очекивао се његов искорак, склопио је екипу по својој жељи, бар према могућностима које је имао.
Када му је екипа била здрава и физички и психички, то се огледало на терену и то на сјајан начин, о чему свједоче резултати из првог дијела сезоне. Када се умијешао умор, али и бројне ствари ван терена, екипа је падала и то се опет видјело. Нема Сферопулос магични штапић, али је и он имао своје грешке. Доста је пута експериментисао са петоркама, измјенама, са ротирањем... Некада би се то исплатило, а некада би био промашај.
Једноставно, остао је Сферопулос лимитиран с чињеницом да је у тиму имао само једног плејмејкера који је могао нешто да уради у Евролиги, док су преостала двојица били ван могућности. Неконстантност бековске линије је такође била један од проблема. У кошарци се доста пута дешава да неко остане заробљен у моменту, а чини се као да је то био случај са екипом црвено-бијелих.
Наравно, уколико постоји добра центарска линија, онда бекови и не морају баш да повуку све. Ипак, повреда Боломбоја је урадила своје такође у великом дијелу сезоне.
Поново је морао Јанис Сферопулос да склапа коцкице и покуша да извуче максимум, који је на крају и додатно унижен због суспензија АБА лиге, али и повреда. Једноставно, искасапљена Звезда није могла више.
Одмах долази и питање - да ли Јанис треба да остане на мјесту тренера. Грк је на зиму потписао нови двогодишњи уговор, чиме је клуб показао да вјерује у њега и да је он залог за будућност. Вјероватно, само у Србији човјек који има два финала Евролиге није довољно добар да остане на клупи једног клуба.
Опијени старим резултатима, животом од старе славе се широм друштвених мрежа дозивају повратници, али опет, људи у Арени су свакога пута поздравили Јаниса Сферопулоса, што само говори колику Грк има подршку у црвено-бијелој екипи.
Колико се вјерује у тренера, толико су неки играчи и изгубили кредит и Звезда је већ спремна за резове у играчком кадру. Једноставно, како је горе наведено, црвено-бијели су остали дефицитарни због повреда и разних суспензија, па је право питање - какав ће се тим склопити идуће године?
За сада је сигурно да ће три нова играча постати Стефан Миљеновић, Семи Оџелеј и Ебука Изунду, чиме ће се и подмладити ростер, али и то је само почетак.
Очекује се да Звезда доведе и играче носиоце, пошто је један од њих ипак одабрао другу средину, па сада црвено-бијели траже новог лидера.
Једноставно, Звезди је потребна константа, неко ко ће увијек бити ту. Ове сезоне су на папиру бекови били ударна игла тима, али су се они неријетко и "склањали" са утакмица, нису долазили на исте и све је зависило од других. Бековски тим иако на папиру доста јак, на терену није пружио исто.
Не треба улазити у дубље разлоге зашто је то тако, јер то и не треба да занима навијаче. Навијачи су ту да гледају оно што се дешава на терену.
Доста повреда, мањак играча на тржишту за доселекцију је урадио то што је урадио па је Звезда дочекала крај сезоне са ровитим Даумом, Брауном, Петрушевим и Митровићем на високим позицијама.
Оно што је још питање је и продужетак сарадње у црвено-бијелој екипи. Највећа енигма је Немања Недовић, чији преговори и даље трају. Лука Митровић је још један од оних за које се не зна да ли остаје, као и Џон Браун, који је стигао у доселекцији. Иако је "гризао" на терену, доселекција и останак нису баш заједнички појам у црвено-бијелој екипи.
Кад је ријеч о плејмејкерима... Коди има уговор, као и Јаго, али је евидентно да је Бразилац тотално скрајнут и да је питање да ли ће свој одрадити до краја јуна 2027. године.
Један од оних који сасвим сигурно неће бити продужен је Мајк Даум, коме истиче уговор, а за кога је већ и пронађена адекватна замјена. Кад је ријеч о српским кошаркашима, сви су и даље под уговорима.
А, осим Недовића, највећа енигма је и Филип Петрушев, који је на позајмици до краја сезоне и црвено-бијели га желе по сваку цијену, али се ту пита и Олимпијакос.
Свакако, сигурно је и то да ће црвено-бијели морати да упрегну тржите овог љета, да пронађу појачања у правом смислу те ријечи и да нечије "патике" и окаче о клин на Малом Калемегдану, јер се о томе све више прича када је ријеч о Милошу Теодосићу и Бранку Лазићу.
Потребна је свјежа, млађа крв, а чини се као да све за сада и иде у том смијеру. У смијеру подмлађивања екипе у одређеној мјери.
Осим тренера, играча, једну екипу чине и људи који се налазе иза свега. Директори, медицински тим, помоћници Јаниса Сферопулоса... Када се погледа сезона, чини се да је свако имао грешке, али и поготке. Да је свако урадио нешто добро, али и погријешио, што је очекивано. Ко ради тај и гријеши.
Звезда је промијенила предсједника, дошао је амбициозан бизнисмен на место првог човјека, најавио је огромна дјела, а у Пиреју се видјело и колико му значи побједа против Олимпијакоса.
Најављен је искорак, дошло се до плеј-ина, али... Да ли је то заправо искорак?
Само 40 минута више у Евролиги не дјелује као нешто што би навијачи вољели да виде, али се не треба због тога осути дрвље и камење по читавој врхушки овог клуба.
Спортски сектор је одрадио добар посао на љето, бар се чинило тада. Доведени су искусни играчи, играчи који доносе инстант квалитет. Нису сви то пружили, али тежак је дрес Црвене звезде, тежак је Београд и тешки су навијачи. Не функционише свако под притиском, што је показала и историја.
Неки кошаркаши су побјегли брже боље из Београда и Звезде, најсвјежији примјер долази из претходне сезоне, што само говори колико је некад тешко играти пред 20.000 људи у Арени.
Чинило се на почетку да је све идеално, али крај је показао да није. Самим тим, свако има право на грешку, само је питање колико се често та грешка понавља?
Закључак - једноставно је.
Да је све било идеално - није. Да је све било лоше - није. Освојен је трофеј у Купу, остала је борба за Суперлигу Србије, па би и са два трофеја остали обриси сезоне која се може окарактерисати као успјешна.
Ипак, испадање у АБА лиги потпуно убада у очи навијаче, али и читаву управу црвено-бијелих.
Такође, након најављених великих дјела у Евролиги, екипа није успјела да оде даље од плеј-ина, због чега је право питање и колики је то успјех?
Већ су поменути неки резултати које су направили, рекорди које су направили по први пут у историји у Евролиги, такође и побједе које су донијели Делијама, а за које нису ни знали раније.
Свачега је било у сезони ове године, а лиценца Евролиге само говори да је Звезда на одређеном путу. Сигурност у наредне три године ће донијети и стабилност за одређене ствари, али и веће амбиције, већу глад код навијача.
Биће потребно испунити ту глад, поготово након овако лоших резултата.
Мораће људи у Звезди озбиљно да се посвете одређеним стварима које су биле проблем ове године, али да би ријешили проблеме, прво је потрбено пронаћи узрок проблема.
Црвено-бијели су ове сезоне ишли од сјаја до очаја у неколико наврата, далеко од тога да је све црно, али далеко и од тога да је све идеално.
Остало је још неколико мечева, остала је Суперлига Србије, али већ се мора гледати ка идућој години. Не смију се поновити одређене ствари, јер стрпљење има рок трајања.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.