Ристић је због овог постао капитен Србије

БЕОГРАД - Одлука Душана Алимпијевића да за капитена репрезентације постави Душана Ристића изненадила је многе који не познају бившег играча Црвене звезде

Ристић никада неће бити Никола Јокић, али је барем подједнако сигурно да овај центар никад неће одбити позив у репрезентацију. Чак ни онда кад зна да неће бити у 12.

Ипак, одлучио је да одради овај „прљави посао“ у квалификацијама и да неријетко буде један од најбољих стријелаца на мечевима. Управо због тог пожртвовања и посвећености је добио прилику да буде капитен током првог прозора квалификација за Свјетско првенство.

“Селектор ми је повјерио траку и то је велика част и одговорност, да помогнем младим момцима да се што боље адаптирају на национални тим и да виде шта је потребно да се представља Србија у најбољем свјетлу. Трудићу се да помогнем тиму што више“, навео је Ристић.

Сада његове речи имају посебну тежину, а он их пажљиво бира.

„Мислим да се ништа драстично није промијенило у односу на прошле квалификације. Као што већ знамо, упознаћемо доста нових играча и сигурно је да ће бити потребан период адаптације да се што брже и боље уиграмо, али мислим да нам је циљ исти. Репрезентација Србије увијек иде да побиједи све утакмице које игра. С те стране, сви имамо велику одговорност према националном тиму, али исто тако верујем да су сви дошли спремни да прихвате различите улоге него што их имају у клубовима и да ураде оно што се од њих тражи“, додао је Ристић.

Свјестан сопствених лимита, има у њему нечега дубоко патриотског због чега крчи пут другима. Многи заборављају да је управо он био део оне репрезентације која није испраћена на Филипине са великим амбицијама, а вратила се са светским сребром. То му је обележило каријеру.

“За мене лично је Свјетско првенство у Манили врхунац каријере. Имао сам прилику не само да будем вицешампион свијета, већ и дио сјајног тима, који је отишао на Мундобаскет са не много еуфорије и шанси, јер нико није очекивао да ћемо узети медаљу. Били смо ослабљени неиграњем неких важних играча, али смо то надокнадили сјајном атмосфером, коју смо сами направили уз помоћ селектора и свих људи у стручном штабу. Прошли смо кроз много добрих, а знамо сви и лоших тренутака (Бориша Симанић изгубио бубрег), све нас је то зближило и омогућило да играмо најбољу кошарку кад је било најпотребније. Кад размишљам о том периоду и Првенству имам само сјајна сјећања, за мене је врхунац каријере да се бориш за злато, да имаш прилику да освојиш медаљу за свој национални тим. Много сам поносан, остало је урезано у мом сјећању као сјајно љето”, истакао је Ристић за Нова.рс.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.