Петар Алексић за "Глас": Требиње прва, Швајцарска друга кућа

Јако сам везан за Требиње, тамо ми је комплетна родбина и много пријатеља. Редовно долазим сваке године и љети будем онолико колико ми вријеме дозволи због обавеза на послу тако да ту проводим од двије до шест седмица, изјавио је кошаркашки тренер Петар Алексић на почетку интервјуа за "Глас Српске".

Спортску славу Требињац је стекао радећи у Швајцарској гдје је оставио дубок траг у свим клубовима које је водио, а посебно се истиче Фрибург који је увео на европску сцену. Уједно, био је и селектор сениорске репрезентације која је под његовим вођством остварила запажене резултате. Тренутно је тренер ФМП-а који је преузео средином новембра што је представљало његов повратак међу "пантере".

ГЛАС: Шта је пресудило да се вратите у Ваш ФМП за који сте играли од 1994. до 1998. године?

АЛЕКСИЋ: Четири сезоне сам играо за ФМП и три сезоне био капитен, а пресудила је та страст према кошарци и уједно обавеза да испоштујем Филипа Човића који ме позвао и желио сам да својим доласком урадим нешто као тренер за тај клуб исто као што сам урадио као играч. Тада, кад сам био играч, предсједник Човић ми је нудио да будем тренер, али се поставило да сам отишао и сада послије 26 година сам се вратио на мјесто гдје је тада било планирано да будем тренер. Веома сам захвалан што сам добио ту шансу од ФМП-а и уједно част ми је да тренирам тај клуб.

ГЛАС: Како Вам се чини АБА лига из прве руке?

АЛЕКСИЋ: АБА лига је веома физички захтјевна, у њој нема опуштања и ако свако вече не изађете јаки ментално и физички тешко можете очекивати позитиван резултат. То се видјело на нашој утакмици са Игокеом да је то јака физичка кошарка на јако високом нивоу, јако је захтјевна и све екипе које играју су у стању да побиједе једна другу јер су улагања велика како у играчке кадрове тако и у нивое игре и ниво тренера је на високом нивоу.

ГЛАС: Како вам се чини Лига шампиона гдје сте играли групну фазу?

АЛЕКСИЋ: Ту је слична ситуација као и у АБА лиги гдје имате изузетне екипе из свих најбољих лига Европе. Имали смо групу са шпанском Мурсијом која је прошле сезоне играла финале ЛШ, са Манисом која је била четврта или пета у турском првенству и  Перистери је био трећи у грчком првенству. Значи ради се о екипама које су на високом нивоу и које јако пуно улажу у све структуре клуба, односно играчке кадрове. Кажем да ниво кошарке у тој компетицији као и АБА лиги је стварно на завидном нивоу.

ГЛАС: Играчку каријеру завршили сте у Леотару. Како је дошло до тога?

АЛЕКСИЋ: Рођени сам Херцеговац и јако сам био везан за свој крај у том моменту када сам већ онако дуго година био у печалби. Одлучио сам да се вратим у Херцеговину и да помогнем свом матичном клубу да се врати у Лигу БиХ. То смо успјели у првој сезони и одиграли још једну у Лиги БиХ када сам одлучио да завршим каријеру и да се вратим у Швајцарску гдје сам се оженио.

ГЛАС: Прву шансу као тренер добили сте у Аустрији. Како је то изгледало?

АЛЕКСИЋ: Тако је. То је било близу мјеста гдје сам живио и требало ми је неких 30 минута да дођем до тог града. Тај дио у Швајцарској није имао кошарку и добио сам прилику да водим екипу која се зове Фелкир и одмах сам постао први тренер. Са њима сам направио важан резултат и ушли смо у прву аустријску лигу. Ту сам био двије сезоне и послије тога сам се вратио у Швајцарску гдје сам наставио каријеру.

ГЛАС: У Нојшател?

АЛЕКСИЋ: Јесте. И након једне сезоне отишао сам у Берлин. Тамо сам двије године био асистент Луки Павићевићу. Било је то велики изазов јер је Алба у том моменту била једна од највећих организација у Европи на челу са Марком Балдијем који је био један од водећих генералних менаџера Европе. Био сам импресиониран организацијом тог клуба. Успјели смо послије неких седам осам сезона да вратимо трофеј првенства у витрине и друге сезоне освојили смо Куп и играли групну фазу Евролиге са Барселоном, Реалом и Макабијем. Било је то сјајно искуство за мене и за цијелу Албину организацију.

ГЛАС: Услиједио је повратак у Швајцарску гдје сте поново постали тренер Нојшатела па Монтеја, а затим и швајцарске репрезентације. Зашто се напустили Албу?

АЛЕКСИЋ:  Вратио сам се у Швајцарску послије двије сезоне јер сам желио да будем први тренер. Вратио сам се у матични клуб гдје сам играо и у Нојшателу сам поново практично заживио на тржишту, јер ме нико није знао као тренера већ као играча, а већ три сезоне сам радио као тренер. Ипак, као тренер морате да се покажете и да имате неки траг. Наставио сам ту да будем тренер и одмах сам добио прилику од швајцарске федерације да водим селекцију У20 и уједно те сезоне сам прешао у екипу Фрибурга коју сам тренирао десет сезона.

ГЛАС: Шта је пресудило да останете чак десет година (2013 - 2023) јер је мало тренера који имају такав стаж у једном клубу?

АЛЕКСИЋ: То је била ситуација гдје сам враћао клуб из понора, јер је био доста у проблемима. Успио сам да им вратим титулу послије неких седам-осам сезона и тако је та одисеја потрајала јако дуго. Урадио сам то због моје фамилије јер нисам желио да напуштам Швајцарску у то вријеме због дјеце да и њих мало "изгурам", а био је и велики изазов тренирати Фрибург који је највећи клуб у земљи. Када смо успјели да се вратимо на мапу послије тога смо добили дозволу од предсједника да играмо квалификације за Лигу шампиона па сам имао прилику да, исто као са ФМП-ом, играм са тим клубом ЛШ као и ФИБА Европа купу. Јако сам срећан због тога и имао сам једно сјајно поднебље са тим клубом и моја фамилија се осјећала јако добро и то ми је некако друга кућа поред ове у Требињу.

ГЛАС: Сигурно сте поносни на 18 трофеја са Фрибургом?

АЛЕКСИЋ: Јесам. У тој земљи сам тренер који је освојио највише титула мада их никад није доста. Успио сам то да урадим захваљујући систему који сам успоставио, а уједно трудио сам се да том клубу подарим свој максимум. Јако сам поносан на свему што сам урадио за њих јер тешко ће ико да надмаши те трофеје које они имају.

ГЛАС: Позив у Швајцарску репрезентацију била је велика част.

АЛЕКСИЋ: Тренирајући Фрибург био сам и селектор швајцарске репрезентације три и по године и имали смо јако добру причу гдје смо успјели да побиједимо једну велику Русију у квалификацијама гдје је још била и Италија. Фалила нам је још једна побједа да направимо искорак на ЕП што би био историјски успјех. Правио сам јако добре резултате са репрезентацијом што ме чини поносним с обзиром на то да сам у неку руку ту био као странац.

ГЛАС: Колико је уопште популарна кошарка у Швајцарској?

АЛЕКСИЋ: Тамо су фудбал и хокеј на леду спортови број један, а ту су и скијање и тенис док кошарка има своју улогу, али није на неком високом нивоу. Мој клуб смо успјели да дигнемо на висок ниво, такмичили смо се у Европи па је постао бренд из те земље и успјели смо да се одржавамо како у ФИБА Европа купу тако и ЛШ те остваримо завидне резултате. Ипак, није ниво АБА лиге и Фрибург би био ту бољи од екипа из доњег дијела табеле.

Нестваран преокрет

Кошаркаши ФМП-а изгубили су код куће од Будућности резултатом 91:88 у мечу 14. кола АБА лиге иако су имали 10 поена предности на два минута прије краја утакмице.

ФМП сад има скор 7-7, а тренутно првопласирана Будућност 12-2.

Новајлија Џошуа Скот је предводио ФМП са 21 поеном, Никола Шарановић је дао 14, а Петар Поповић и Филип Барна по 11. Кенан Камењаш и Флечер Меги дали су по 18 поена за Будућност, Мекинли Рајт 17, а Кевин Ферел 14. На само 115 секунди прије краја ФМП је имао плус 10 (86:76) и дјеловало је да је меч ријешен, али је 22 секунде прије краја било 87:87 послије велике серије гостију. ФМП је изгубио лопту, а Рајт је пет секунди прије краја дао кош и слободно бацање за побједу Будућности.  У наредној рунди, 5. јануара, ФМП ће у госте Црвеној звезди, док ће Будућност у дербију кола истог дана дочекати Дубаи.

Биографија

Петар Алексић је рођен 2. новембра 1968. године у Требињу. Играчка каријера трајала му је 17 година током које је играо за ФМП, Залаегершег, Нојшател, Нион, Леотар, НАП Нови Сад, Загреб, Југ Дубровник... Као тренер Фрибурга освојио је шест првенстава Швајцарске, пет Купова, три Лига купа и четири Суперкупа. Осам пута био је именован за најбољег тренера године у Швајцарској. Једну од највећих побједа у историји Швајцарске остварио је против Русије током квалификација за Европско првенство 2015. године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.