Миличић морао чамцем преко Дунава због бомби: Авиони лете, мостови срушени, а тренинг на отвореном

На данашњи дан, прије тачно 25. година, почела је НАТО агресија на СР Југославију. Бомбардовање које је трајало 78 дана и током којег су гађани чак и циљеви који немају војну сврху, паралисало је земљу. Само у Новом Саду су у периоду од неколико дана порушена три моста, а то је значајно могло да утиче и на кошаркашку каријеру Дарка Миличића који је тек почео озбиљније да тренира. Српски кошаркаш је као дјечак морао чамцима да прелази у Нови Сад, да би на Лиману под ведрим небом тренирао.

Током тинејџерских дана породица славног српског кошаркаша живјела је веома скромно. Након подстанарског живот у новосадским насељима преселили су се нешто даље, у село Лединци. На сремској обали, са сјеверне стране Фрушке Горе, између мјеста Сремска Каменица и Беочин, почели су да граде нови живот на плацу њиховог рођака са мајчине стране, преноси Мондо.

„Ветерник подстанари, Футог подстанари и онда смо се донекле скућили горе у Лединцима. То је плац мајчиног покојног ујака. Донекле смо добили тај плац, али ја кад кажем да смо добили мајка каже 'Сине, нисмо ми то добили, ми смо то одрадили'. Сјећам се, и ја сам ишао у надницу“, почео је причу Дарко Миличић, у подкасту некадашњег саиграча Милета Илића.

Први Миличићеви кораци у кошарци направљени су у оближњем Беочину, гдје је тада постојао изузетно јак кошаркашки клуб. Убрзо је Миличић запао за око новосадским клубовима и било је вријеме за селидбу преко Дунава. Али, 24. марта 1999. године почело је бомбардовање, а већ првих дана априла одсјечене су везе Новог Сада и дела града који се налазио на сремској страни реке. Морало је да се прелази чамцима.

„Отац је радио у Беочину, а у Беочину био актуелан онај БФЦ у том периоду и тата каже 'Имам сина, висок, ово-оно, шта мислиш?'. Тај тренер тадашњи каже 'Па доведи га да видимо'. Ја дошао, погубљен, не знам гдје се налазим у том моменту. Ту смо почели да тренирамо, не знам који је то период био искрено да ти кажем, али сам на те тренинге ишао све док се није сала запалила. У међувремену је почело и бомбардовање. То је била та '99. Не, извини! Ја сам из БФЦ већ отишао у Спортс Њорлд, већ је Иван Хајнал чуо за мене, већ је прешао овај кум мој Мацура и ја сам након њега отишао тамо. Е, у међувремену је почело бомбардовање, па су срушени они мостови. Ја сам прелазио оним малим чамцима које су људи организовали, па им платиш карту. Прелазили смо тамо, тренирали смо на теренима напољу. Сад их више нема, то је на Лиману. Радили смо све док је било ванредно стање. Док је било бомбардовање, ту смо тренирали.“

Подсјећамо, у априлу 1999. године Нови Сад је остао без три веома важна моста. Већ првог дана у мјесецу порушен је Варадински мост који спаја Петроварадин са самим центром града. Трећег априла је срушен Мост слободе који повезује Сремску Каменицу и Нови Сад, а истог мјесеца жртва је био и Жежељев мост који Петроварадин спаја са сјеверним дијелом града.
 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.