Коста Кондић за "Глас Српске": Земљаци помогли да се прилагодим

Прошлог љета млади Бањалучанин Коста Кондић придружио се екипи Дубаија која је након прве сезоне у АБА лиги дебитовала у Евролиги.

Самим тим Кондић је постао први Бањалучанин који је заиграо у овом формату елитног клупског такмичења и шансу је добио већ у првом колу против Партизана, док је прве поене уписао већ у наредном сусрету против Монака. О новој средини, саиграчима, искуствима говорио је у интервју за "Глас Српске".

ГЛАС: Како је у Дубаију? Како сте се адаптирали на услове?

КОНДИЋ: Одлично. Човјек се стварно лако навикне на добро... можда мало и размази ха-ха-ха... шалим се наравно. Дубаи је сјајан град са много садржаја, са сјајним условима за живот и било је лако да се човјек привикне. Једино ми је у почетку врућина била мали проблем, али сада је све добро.

ГЛАС: Како сте доживјели и преживјели прву утакмицу у Евролиги која је била корак више у односу на све што се до сада играли?

КОНДИЋ: Та прва утакмица била је са доста позитивне треме, односно узбуђења, среће... не знам како да то опишем. Том утакмицом пробио сам лед па ми је на другој већ било много лакше да играм. Прва утакмица била је историјска за клуб, била је на домаћем терену и то против Партизана. Ипак, све је добро прошло и касније је све било лакше.

ГЛАС: Како Вам дјелује Евролига из прве руке након пола сезоне?

КОНДИЋ: Дјелује ми баш онако као што сам очекивао, у смислу квалитета и интензитета. Једно је када гледаш са стране, а потпуно друго када све то доживиш и видиш колико је брже, веће, јаче... мислим да је стварно сјајно такмичење. Интензитет је невјероватан, квалитет је невјероватан. Има много искусних играча који дуго играју у Евролиги гдје тачно знају како да манипулишу игром и знају како да се понашају са играчима и судијама што је за мене све нешто ново. Али, сами је почетак и има простора да се све то поправи.

ГЛАС: Колика је разлика у интензитету мечева између АБА лиге и Евролиге?

КОНДИЋ: Наравно да је у Евролиги свака утакмица са огромним интензитетом, свака утакмица је захтјевнија, али и у АБА лиги има доста утакмица гдје је интензитет тог или сличног нивоа. АБА лига је одлично такмичење са доста квалитетних екипа. Прошла сезона у Меги добро ме припремила за ЕЛ. Принцип је био такав и од нас се захтијевала бржа игра са јаким интензитетом што смо радили цијеле године са тренером Марком Бараћем. Нису нас спремали само за ту сезону, већ и за тај корак више гдје се то већ сада пресликало, само још квалитетније. У суштини Мега ме припремила за ову сезону.

ГЛАС: Колико Вам одговора брз ритам игре у Дубаију?

КОНДИЋ: Лично ми одговара брз темпо и волим такав начин игре. Прошле сезоне било је тако и игра нам се заснивала на транзицији мада ове сезоне имам тотално другачију улогу. Више сам фокусиран на то да се наметнем одбраном и енергијом да бих себи могао да "купим" минуте у нападу.

ГЛАС: Да ли Вам је адаптација била лакша због великог броја кошаркаша са ових простора у екипи?

КОНДИЋ: Било је много лакше. Када смо нас двојица љетос причали о томе како ће ми бити, тада никога нисам знао сем Кенана Камењаша. Када сам стигао, причао сам Немањом Дангубићем, Данилом Анђушићем, Клеменом Препеличем, Филипом Петрушевим... и сви су ми на неки начин помогли да се што прије прилагодим. Све су то искусни момци који играју Евролигу и било је од великог значаја за мене којем је сав тај систем био нов. Када причамо о томе, Џастин Андерсон је неко ко је стварно био ту уз мене од првог дана гдје је видио то нешто у мени и хтио је да помогне од првог момента. Сјећам се да смо имали разговор гдје сам му на тренингу говорио: "Ау, човјече, ово је толико све ново за мене" и у том моменту се нисам сналазио баш најбоље у тим првим тренинзима пет на пет. Он ми је само рекао да се ништа не бринем и да ће све да легне за кратак период што се и десило. Али тај први период захтијевао је доста прилагођавања.

ГЛАС: Прије Меге били сте члан Игокее која Вас је послала на позајмицу у бањалучки Борац гдје сте добили прву праву прилику у сениорској кошарци. Како сада гледате на тај период?

КОНДИЋ: Дефинитивно, Борац је био прекретница у мојој каријери с обзиром на то да сам тада добио прве запаженије минуте у сениорској конкуренцији. Био сам стављен у такву ситуацију да је у неким одлучујућим моментима утакмице лопта била код мене и гдје сам прошао кроз добре и лоше ствари. Због свега тога добијао сам на самопоуздању и учио доста из свега тога. Сениорска кошарка није иста у поређењу са оним што сам играо до тада и Борац је за мене доста тога донио. Био је сјајна одскочна даска и у ствари нисам био свјестан да ће та цијела сезона бити толико успјешна за клуб. На крају, ствар је била успјешна и за мене и за клуб. Борац ће остати једна од најбољих ствари у каријери до сада што су ми се десиле.

ГЛАС: Колико су Вам тешка путовања, с обзиром на удаљеност Дубаија од Европе?

КОНДИЋ: Тешка су у том смислу јер их има много, али сви у клубу се невјероватно много брину о нама да се опоравимо што боље могуће почевши од медицинског особља, нутриционисте, помоћног особља, помоћних тренера... Сви су нам при руци да се што боље осјећамо, све нам је олакшано и омогућено да уз сва та силна путовања имамо простора и услова за опоравак. Генерално временска разлика доста утиче, можда и највише, али тако је како је и то је саставни дио тога. Били смо свјесни на почетку сезоне да ће бити тако и сада су већ прошла три мјесеца па смо ушли у неку навику. Вријеме не проводиш у Дубаију већ си на путу и у авиону тако да је постало нормално.

ГЛАС: Каква су "дупла кола"?

КОНДИЋ: Добра. Ха-ха-ха. Доста захтијевна. Ипак, клуб се толико побринуо за то да скоро не осјетимо тежину тога. Летимо приватним авионом па је пуно лакше. Клуб је невјероватан и људи се према нама понашају као члановима породице, а уједно се и потенцира та прича о великој породици. Стварно се о нама брину максимално.

 

Мекинли мој брат

ГЛАС: Ваш саиграч Мекинли Рајт у једном интервјуу је рекао да сте његов брат и да Вам прогнозира велику каријеру. Шта кажете на то?

КОНДИЋ: Видио сам ту његову изјаву. Мекинли је такође мој брат и хвала му на томе. Знаш како, не размишљам претјерано о каријери како ће изгледати. Стварно сам неко ко покушава да сваку утакмицу и сваки тренинг буде бољи, да даје свој максимум. До сада се све то исплатило, сав тај рад, труд и залагање те планирам да наставим с тим, али и оно што се каже "из његових уста у божије уши". Вјерујем да ће све бити како треба и да наставим исто као до сада.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.