Коста Кондић за "Глас Српске": Пешић ме препоручио Дубаију

Коста Кондић идуће сезоне носиће дрес Дубаија. Млади бек, који је прошле сезоне наступао за Мегу, постаће први Бањалучанин који ће заиграти у Евролиги од када је она у овом формату односно под патронатом УЛЕБ-а.

О томе шта га очекује идуће јесени, како проводи љето, каква искуства носи из прошле сезоне, која му је била најбоља у каријери, како је дошло до сарадње са клубом из Уједињених Арапских Емирата гдје је отишао на препоруку легендарног селектора Србије, говорио је у интервју за "Глас Српске".

ГЛАС: Шта тренутно радите?

КОНДИЋ: Тренутно се спремам за оно што ме очекује у Дубаију. Радим сваки дан са тренером Жарком Милаковићем као што сам радио и прошле године док са Александром Кукрићем радим у теретани. Изашао сам из дуге паузе па морам све то да надокнадим. Имао сам повреду која ми у први мах није изгледала да ће ми направити толико проблема. На утакмици са Задром сам искренуо зглоб и имао јачу дисторзију. Било је сасвим безазлено јер сам стао на ногу противничком играчу што ме одвојило од терена па нисам завршио сезону која је била успјешна, како на тимском тако и на личном плану. Међутим, ето већ су прошла три мјесеца од повреде, то је већ прошлост и сваки дан осјећам се све боље, не боли ме толико, али то није оно како желим да изгледам када дођем у Дубаи. Имам још доста посла.

ГЛАС: Ваша лична статистика била је сјајна прошле сезоне и на 21 утакмици имали сте просјек од 14,5 поена, 2,9 скокова и 2,2 асистенције за 25 минута. Колико сте задовољни?

КОНДИЋ: Када сам се прошлог љета спремао за Мегу знао сам отприлике шта ме чека, јер сам прије тога разговарао са тренером Марком Бараћем и менаџером Миодрагом Ражнатовићем. Знао сам да ме очекује та нека улога гдје ћу играти више и имати лопту у рукама, али у том моменту нисам очекивао да ће то баш тако изгледати. Довољно добро сам се припремио. Огромну улогу имао је тренер Бараћ и рад са њим био је нешто што ми је требало у правом моменту моје каријере јер сам извукао максимум из свега тога. То је то, на крају је све завршено како треба и идемо даље.

ГЛАС: Бараћа сте познавали одраније када сте заједно били у Игокеи прије неколико сезона. Колико је то познанство утицало на Ваше игре?

КОНДИЋ: Био сам члан Игокее када је Бараћ био помоћник. Тај први рад с њим био је више индивидуалан, јер сам долазио прије тренинга, а послије остајао да вјежбамо заједно што ми је веома пријало јер у том тренутку нисам имао простора у Игокеи. Осјећао сам да напредујем из тренинга у тренинг самим тим што је он јако добар мотиватор и неко ко има сјајан приступ према играчима па је на мене оставио сјајан утисак. Послије те сезоне отишао сам у Борац, он је остао у Игокеи, док нас је судбина поново спојила прошлог љета. Било ми је баш драго када сам сазнао да идем код њега, јер немам ништа сем ријечи хвале за њега. Сви остали са којима причам исто то кажу и хвале његов рад. На крају крајева, сви то и виде кроз ове сезоне у Меги и нема ту много шта да се прича. Мега је изгледала екстра добро иако је на крају сезоне доста нас имало здравствених проблема па сезону нисмо могли да завршимо на прави начин јер би све изгледало још боље и више би се причало о њој. На крају смо некако успјели да тај дио сезоне који смо добро изгледали да претворимо у нешто добро и доста нас је отишло на виши ниво. Много момака је отишло на колеџ, Богољуб Марковић је драфтован у НБА...

ГЛАС: Доласком у Мегу добили сте нову улогу у тиму гдје сте били лидер и један од најстаријих иако сте у том тренутку имали само 23 године. Како је изледало из Вашег угла?

КОНДИЋ: Стефан Миљеновић, Душан Танасковић и ја били смо једини који су рођени 2001. године и били смо најстарији у екипи. За мене је то био чудан прелаз јер сам у Игокеи био међу најмлађима, а онда за само једно љето постао најстарији у екипи. Након мјесец дана припрема добио сам улогу капитена што је имало неку своју посебну драж, јер имаш већу одговорност. Треба да се покажеш да си лидер тима јер вас је неко поставио у ту улогу и неко вјерује у то. Већа одговорност, али и сјајно искуство. Сада се опет враћам на најмлађег (ха-ха-ха).

ГЛАС: Како је дошло до сарадње са Дубаијем?

КОНДИЋ: Приче и преговори су кренули негдје у новембру док сам ја за то сазнао на Мегиној новогодишњој журки крајем децембра. Два-три дана послије тог окупљања дошао сам у Ражнатовићеву канцеларију гдје ми је он рекао да је Дубаи заинтересован и да би наредних дана са клубом требало да потпишем уговор.

ГЛАС: Како Вам је то тада дјеловало?

КОНДИЋ: Дјеловало ми је мало нестварно, али опет сам знао да сам дао све од себе прва два-три мјесеца АБА лиге и очекивао сам да требам ићи на виши ниво због тога како сам у том тренутку играо. Тада су кружиле приче да ће Дубаи играти Еврокуп и да се бори за наступ у Евролиги. Сам тај Еврокуп био би степеница више у мојој каријери, али на крају је дошла Евролига која је сада неки нови задатак. Мислим да тренер Јурица Големац зна шта може да очекује од мене односно зна колико радим и колико волим да дођем спреман. Знају да све што радим, радим на 100 одсто, са огромном енергијом и пожртвовањем.

ГЛАС: Чланови Дубаија су Немања Дангубић и Данило Анђушић. Да ли сте се чули са њима у вези Вашег доласка у клуб?

ГЛАС: Искрено, нисам. Попричали смо мало када је Дубаи долазио у Београд. Знам да је отишло доста играча, али је исто тако и дошло. Биће ми јако драго што ћу играти са Клеменом Препеличем, Дангубићем, Анђушићем као и Алексом Аврамовићем против којег сам играо када је био у Партизану. Тада смо имали неку интеракцију на терену и увијек је занимљиво са њим. Дефинитивно ће ту бити доста играча од којих могу доста да научим и за које вјерујем да ће ми бити подршка. Имаћу прилику да тренирам са играчима који играју на озбиљном нивоу и биће то једна ненормално добра прилика за мене због чега сам срећан.

ГЛАС: Шта очекујете од играња у Дубаију?

КОНДИЋ: Првенствено да се наметнем као неко ко се не боји никаквог притиска било да је у питању АБА или Евролига. Очекујем да играм како су људи видјели да то радим, без икаквог страха док ћу давати свој максимум и енергију. Поново ћу бити најмлађи и чека ме најбоље такмичење у Европи тако да ћу дефинитивно морати да будем на "300 одсто" што се тиче одбране, енергије као и подршке тиму што се подразумијева. Покушаћу да играм исту игру у транзицији са шутирањем тројки.

ГЛАС: Има ли узбуђења због одласка у Дубаи?

КОНДИЋ: Има. И све је веће од када сам дошао у Бањалуку да тренирам. Само размишљам кад ћу да дођем тамо. Ни ја не знам шта да очекујем, јер је све то ново за мене и зато ће ми требати помоћ саиграча и вјерујем да ћу је добити. Узбуђења има и због тога што сам се ужелио кошарке, јер нисам дуго играо па ми све то недостаје што је неки нови додатни мотив.

ГЛАС: Вама ће ово бити први прави одлазак у иностранство и постаћете први Бањалучнин који је заиграо у Евролиги?

ГЛАС: Недавно сам то коментарисао са другарима и на крају је испало да јесте тако. Занимљив податак, ха-ха-ха. Евролига је за мене највеће такмичење. Никад нисам пуно пратио НБА. Рецимо, волио сам гледати Кобија Брајанта током његових посљедњих три-четири сезоне. Имам друга који је опсједнут Лејкерсима па сам уз њега то пратио, али никада нешто помно јер ме није интересовало. Сада пратим Денвер, не гледам цијеле утакмице већ скраћене снимке јер је немогуће гледати утакмицу цијелу ноћ па онда ујутро ићи на тренинг. Испратим и остале кошаркаше са ових простора Богдана Богдановића, Луку Дончића... Што се тиче мог одласка у иностранство, вјерујем да ће ми бити много лакше јер је, поред играча, и генерални менаџер клуб Дејан Камењашевић са ових простора и тим менаџер Ненад Бањанин.

ГЛАС: Управо је Камењашевић открио како се одлучио да Вас ангажује?

КОНДИЋ: То је занимљива прича коју сам касније чуо. Кренуло је тако што је селектор Србије Светислав Пешић био на утакмици Меге. Он и Камењашевић су блиски пријатељи, а Дејан је у једном интервјуу изјавио да му је Пешић рекао: "Узми њега, биће добар играч". Тако је почело и тада су кренули позиви Ражнатовићу. Светислав Пешић је огромним дијелом заслужан за мој трансфер у Дубаи, а никада се нисмо видјели ни једну ријеч проговорили. Заиста је невјероватно како је он из сјене утицао на моју каријеру. Првом приликом морам му захвалити.

ГЛАС: Ваши поени за побједу против Сплита у посљедњој секунди утакмице остаће посебно запамћени. Вјерујем да то не заборављате?

КОНДИЋ: Сјећам се добро свега. До краја је остало пет секунди и било је неријешено. Изводили смо лопту испод нашег коша, ја сам примио пас и покушао да нађем позицију за шут негдје око линије за три поена. Међутим, мој покушај је изблокирао Шенон Шортер и лопта је отишла у аут. Марко Бараћ је тражио челенџ па смо имали тај кратки тајм-аут. Било је нацртано да Стефан Миљеновић баци мени лоб пас док сам ја излазио из неких блокова. Михаило Петровић је имао интересантну улогу у тој акцију тј. имао је задатак да одвуче пажњу противничке одбране. Како је нацртано тако се и десило. Некако сам успио да ухватим лопту преко њиховог центра и погодим из зицера. То се ријетко дешава, али лијеп је осјећај дати одлучујући кош.

Комплекс

ГЛАС: Већ си играо у Дубаију. Како ти се чини клупски комплекс?

КОНДИЋ: То је невјероватно и услови су савршени. Дворана је невјероватна као и цијели комплекс око дворане је сјајан. Подсјећа на НБА мада дворана нема толико мјеста као у САД. Праве неки шоутајм у паузама утакмице и све дјелује занимљиво.

Биографија

Коста Кондић је рођен 5. августа 2001. године у Бањалуци. Кошарком се почео бавити у бањалучком Рукију из којег је отишао у омладинске селекције Игокее. Управо је са клубом из Александровца потписао први професионални уговор 2020. године. Затим је сезону 2021-22 провео на позајмици у Борцу да би се потом вратио у матични тим и остао двије сезоне. Прошлог љета постао је члан Меге.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.