Како је једна кошаркашка лопта исписала историју

БАЊАЛУКА - Најстарији кошаркашки клуб у БиХ настао је у Бањалуци 1947. године и назван је Борац. У град на Врбасу прослављени фудбалер Александар Мастела донио је кожну кошаркашку лопту и започео бањалучку кошаркашку причу. Исте године изграђено је и прво кошаркашко игралиште у близини данашњег Градског стадиона.

Прича је почела средином 1947. године када се у Бањалуку, са краткотрајног курса у Земуну, вратио Александар Мастела, један од најбољих фудбалера и фудбалских тренера Бањалуке. Једна кожна кошаркашка лопта коју је донио окупила је групу Бањалучана. Мастела им је објаснио како се игра кошарка, а један од тих ученика био је касније прослављени кошаркаш и тренер Милан Тошић звани Прле. Будући да је Бањалука исте године добила и кошаркашко игралиште, те 1947. Борац је одиграо и прве утакмице у историји. Прву побједу остварили су над КК Крека. Вријеме је пролазило, Борац је напредовао па је 26. фебруара 1951. проглашен за најбољу кошаркашку организацију у БиХ, јер је улагао у напредак кошарке. Након годину и по отворен је Стадион спортских игара у центру града, на којем је Борац играо све до изградње Спортске дворане "Борик" 1974. године. Сензација је била прва одиграна ноћна кошаркашка утакмица обиљежена побједом Борца над Младим крилима. Да се добра кошарка играла у Бањалуци свједочи и то да је Борац 1953. постао шампион БиХ и полако улазио у југословенско кошаркашко друштво. Борчевци су 1957. опет постали шампиони БиХ, да би 1962. коначно дебитовали на кошаркашкој сцени. Прву утакмицу у савезним лигама Југославије Борац је одиграо 22. априла 1962. у Бањалуци против Пролетера из Зрењанина, изгубивши са само један разлике, док је прву побједу Борац уписао седам дана касније у Земуну против домаће Младости.

Једна од историјских побједа Борца записана је 1962. на терену бањалучке Гимназије када је савладао сарајевску Босну. Ова побједа ушла је у историју, јер је била прва у којој је Борац постигао 100 и више поена, а 100. кош постигао је Коста Видовић. Седамдесете године обиљежила је игра Драгана Вуковића званог Скака, који је у дугој Борчевој историји један од најбољих кошаркаша.

Златна генерација кошаркаша Борца до изражаја је дошла деведесетих година прошлог вијека када се Борац успио вратити међу кошаркашку елиту. Упоредо са југословенским, одржавана су и такмичења у Републици Српској. Тако је 1993. Борац по први пут постао шампион Републике Српске. Идуће 1994. године рођен је Борац Нектар. Све се одиграло 20. септембра те 1994. на сједници Скупштине клуба, када је саопштено да је "Бањалучка пивара" први и главни спонзор Кошаркашког клуба Борац, који је уз назив додао и свим Бањалучанима добро знано "Нектар". Тако је у народу и до данашњих дана остало то Борац Нектар као обиљежје за наше кошаркаше, а у старим чланцима дневног листа "Глас Српске" Борчевци су називани "пивари". Остао је забиљежен један чланак под насловом "Пивари" за Гиниса, јер су бањалучки кадети савладали вршњаке из Уне из Козарске Дубице резултатом 160:17.

Крај деведесетих година обиљежиле су златне генерације бањалучких кошаркаша који су блистали на сцени Републике Српске, а та сјајна игра довела је и до дебитовања у Европи. Био је 16. септембар 1998. када је у дворани "Борик" гостовао аустријски Монтан из Капфенберга. Аустријанци су Бањалуку напустили поражени, а у реванш утакмици одиграној седам дана касније у Аустрији, сјајни Зоран Кукић, Саша Вулета, Васиљ Шево и остали играчи златне Борчеве генерације нажалост поражени су једним кошем разлике. У групној фази Купа Радивоја Кораћа 1998. Борац Нектар је снаге одмјерио са италијанским Дукатом, турским Туборгом и хрватским Бенстоном. Прву побједу у групној фази европског такмичења Борац је уписао исте сезоне савладавши у "Борику" екипу Дуката из Сијене.

Борац је тих година имао праве звијезде у свом тиму. За Борац су играли домаћи квалитетни играчи због којих су клинци почињали да тренирају кошарку што је било сјајно, јер је Бањалука била позната као град рукомета и фудбала. Бањалука их је вољела и тих година, ипак, кошарка је у сјену ставила све друге спортове, а предводник те златне кошаркашке генерације био је Зоран Кукић који је дуго година предводио Борац. Тада се у "Борику" за утакмице тражила улазница више, а знало се десити да испред дворане без карте остане више стотина навијача. Тако су 4. новембра 1998. у "Борику" бањалучки момци заиграли против Бенстона, што је био први окршај једне српске и хрватске екипе у граду на Врбасу након рата на простору бивше Југославије. Борац је однио побједу што је била велика ствар у то вријеме.

Почетком 2000. Борчева златна генерација није стајала, него је изборила наступ у Купу Рајмонда Сапорте. Борац је нажалост изгубио у пољској од Анвила, а прву побједу у овом купу уписао је против финског Лухта Лахти. Освајањем трећег мјеста Борац је изборио наступ у елиминационој фази, у којој је копља укрстио са кипарским клубом Кео Керавнос. Бањалучани су побиједили Кипране, али то није било довољно за даље такмичење.

Данас кошаркаши Борца играју храбро борећи се за успјехе предвођени Срђаном Гаврићем, Ђорђем Тополовићем, Дарком Талићем и другима. Наши кошаркаши наступали су први пут у АБА 2 лиги у сезони 2020/2021. Борац је у овој лиги такође наступио и у сезони 2021/2022, те био домаћин четвртог по реду турнира на којем су игране утакмице од осмог до десетог кола. Домаће утакмице Борца у три дана пратило је више од 6.000 гледалаца. Борац је учешће у АБА 2 лиги наставио и у наредне двије сезоне. У домаћем првенству "црвено-плави" већ двије године успијевају доћи до серије за државног првака, што им није пошло за руком од оснивања Лиге БиХ. Побједе су увијек прослављане у доброј атмосфери, а "нектар" пиво је деценијама главни напитак којим се здрави и слави. Ова дугогодишња сарадња Борца и "нектара" јесте доказ да су права пријатељства темељ успјеха.

Група 7

Љета 1999. у Бањалуци је одиграна најпознатија ревијална утакмица у историји клуба. У граду на Врбасу гостовала је Група 7, организација која је прикупљала новчана средстава за помоћ дјеци на простору бивше Југославије, а основали су је Владе Дивац, Жарко Паспаљ, Зоран Савић, Александар Ђорђевић, Предраг Даниловић, Дејан Бодирога и Жељко Ребрача. Дворана "Борик" те љетње вечери била је препуна са више од 6.000 гледалаца и иако је Борац тада изгубио од Групе 7 то је било мање важно. Град је живио кошарку са великанима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.