Бошковић за "Глас": Одушевљен сам мартовским лудилом

Двије седмице пред почетак ове сезоне АБА лиге кошаркаш Игокее Михаило Бошковић напустио је екипу, јер је постао члан америчког Универзитета "Бригам Јанг".

Млади крилни центар, који је претходне двије сезоне био члан екипе из Александровца, одлучио се на нови корак у каријери и судећи по бројевима које остварује у америчкој колеџ кошарци, нимало није погријешио што се одлучио на такав потез. Како се одважио да то уради и поред уговора са Игокеом, која је од њега доста очекивала и за коју је пружао добре партије, те како се снашао у САД говорио је у интервју "Гласу Српске".

ГЛАС: Како је дошло до одласка у САД?

БОШКОВИЋ: Завршио сам припреме са Игокеом за сезону, имао уговор и планирао да останем те уопште нисам размишљао о одласку. Ипак, када смо освојили Лигу БиХ, тренер Бригама Кевин Јанг распитивао се за мене код мог менаџера. Видео је неке снимке, понудио ми уговор и размишљао сам да ли да одем или не. Рекао сам му да имам уговор и мислио сам да не могу играти због година, али су они искористили "црвоточину" ("wormhole") у правилима па су то искористили да дођем. Ипак, пре неколико година док сам играо за Динамик исто сам размишљао да ли да идем или не. Урадио сам тест за колеџ, тест за енглески језик и транскрипта оцена, уписао сам и приватни факултет док сам играо у Београду. То ми је био плус и када ме тренер звао, рекао ми је да имам све предиспозиције па сам дошао у ситуацију да могу отићи, јер је све било по правилима. Рекли су ми да ћу се водити као јуниор и да имам још једну годину да играм. У вези са трансфером много ми је помогао спортски директор Игокее Вук Радивојевић, док је и клуб подржавао све то. Универзитет је платио обештећење, откупио уговор, доста ствари се поклопило па сам сам себи рекао да треба да идем кад ми се отворила прилика.

ГЛАС: Шта студирате?

БОШКОВИЋ: Када сам дошао нисам знао шта ћу па сам био на мејџору, што је нека врста општег смера, док сам сада на економији. Требало би да све завршим у две године па ћемо видети.

ГЛАС: Има ли у НЦАА лиги играча са ових простора које познајете одраније?

БОШКОВИЋ: Знао сам неке пре него што сам отишао. Имао сам једног друга са којим са играо у Динамику Јована Ристића, који је на ЛМУ (Лојола), док су ту и браћа Ивишић, Звонимир и Томислав, код којих сам се распитивао о самој лиги и чуо да је то доста добра прича. Било је неких тимова где сам видео неколико српских играча као и неких који су рођени у САД, али су српског порекла.

ГЛАС: Познајете ли Виктора Микића који је са Флоридом освојио НЦАА?

БОШКОВИЋ: Не познајем га. Знам да је део тима који је освојио шампионат, али то је углавном све што знам о њему.

ГЛАС: Како из прве руке изгледа играње на универзитету?

БОШКОВИЋ: Дошао сам мало касно и сви који дођу преко лета имају дужи период адаптације и навикавају се на физикалије, као и на то да виде на чему се ради. Стигао сам у септембру и ушао у све то. Било ми је потребно неколико дана, јер кошарка мени није била неки проблем. Први утисак који сам стекао је да су залуђени за кошарком. Рецимо, имамо часове од осам ујутро, али доста играча ради индивидуалне тренинге. Иду у дворану у седам ујутро па тренирају пола сата, а остају и после тренинга. Уз то раде у теретани. Видео сам и неке ствари које нисам видео нигде друго. Научио сам како људи живе кошарку и доста свог живота подређују томе, а тренери желе да им помогну. Сви ресурси су стављени на располагање и имате све што је потребно да бисте напредовали, а као спортисти часови и предавања су вам подређени. Имате и туторе који вам помажу у свему, мада студирање није толико тешко, иако нема много слободног времена док траје сезона, а након ње већ је мало лакше.

ГЛАС: Колико сте задовољни минутажом и приликом коју добијате?

БОШКОВИЋ: Када сам долазио нисам знао шта очекујем и дуг период је прошао јер је требало времена да све средим и нисам знао како ће изгледати. Адаптација је била захтевна. Од краја сезоне са Игокеом нисам активно играо и требало ми је времена да нађем ритам. На почетку сам добијао 20 минута, међутим средином сезоне то се мало променило и био сам остављен по страни. Био сам свестан да се то дешава с разлогом и само сам наставио да радим, јер сам знао да има још доста утакмица до краја сезоне. Онда је у неком тренутку тренер причао са мном и рекао да је таква ситуација и да је велика ротација те да жели да ме користи више у наредном периоду. Тада смо почели да губимо утакмице и тренер ме убацио у игру на утакмицама које смо играли у гостима. После периода мање минутаже имао сам учинак од осам поена за девет-десет минута, док смо наредну утакмицу добили мојим кошем за победу. Тада сам нашао ритам који сам држао све до краја сезоне. Током мартовског лудила одиграли смо две утакмице. Против Јуте и Ајове убацио сам по 11 поена и стварно је кренуло добро. Сезона је завршила мало раније, али сам задовољан, јер смо имали добре резултате. Наредне очекујем већу улогу и наравно да остајем у екипи.

ГЛАС: Изборили сте наступ на мартовском лудилу. Како то изгледа из прве руке?

БОШКОВИЋ: Нико у Србији и Републици Српској не зна колико је то у ствари велики догађај. Увек чујете нешто о томе, али док не видите из прве руке, не можете ни замислити. Људи то овде религиозно воле и када почне март, само кошарка постоји. Нико не гледа НБА, јер је то веће од НБА. Сви се уживе и прате колеџ кошарку. Било је занимљиво бити део тога где причају о теби. Много велика помпа се дигне и доста је пара уложено. Пуно се гледа и телевизијски уговори су велики. Једноставно када си део осетиш како је то доста велико. Утакмице се играју у великим дворанама. Игра се по турнирима. Имају три турнира до Фајнал фора. Ми смо били у Денверу, што је било доста близу нас и прве две утакмице биле су баш добре. Други је био у Њу Џерсију и било је мало другачије. Није било довољно наших навијача и нисмо могли да осетимо ту драж.

ГЛАС: Да ли су стварно пуне дворане као у филмовима?

БОШКОВИЋ: Јесу. Фајнал фор буде одржан на фудбалском стадиону који преуреде за кошарку. Ту количину праћења утакмица од стране навијача, односно како то изгледа, тешко је замислити.

ГЛАС: Колико је НЦАА блиска АБА лиги. Које су сличности и разлике?

БОШКОВИЋ: Цела НЦАА лига је врх врхова и ми играмо у Биг 12 конференцији, која уз Биг 10 и АЦЦ спада међу три најјаче конференције. Екипе су веома јаке и што се тиче квалитета играча, оне су негде сличне екипама из доњег дела АБА лиге, али су бољи у атлетицизму, док су и неки тренери бољи. Реално, нису на нивоу Црвене звезде, Партизана, Будућности, Цедевита Олимпије... али је лига доста захтевна.

ГЛАС: Који су Ваши будући планови?

БОШКОВИЋ: То ћу видети у зависности од тога како буде ишла следећа сезона. Ова је већ прошла и надам се даће следећа бити много боља. Треба да останем физички и атлетски на високом нивоу и од тога ће зависити мој следећи корак. Сви сањају о НБА лиги, тако и ја наравно. Сигурно да постоји нека могућност и двосмерног уговора (two-way contract) и волео бих да то пробам, али не размишљам само о томе. На следећу станицу довешће ме то колико будем напредовао. Треба да радим на напретку, а докле ће ме то довести, видећемо. Исто тако, волео бих да играм Евролигу, која је можда и занимљивије такмичење од НБА лиге.

ГЛАС: Да ли планирате излазак на НБА драфт?

БОШКОВИЋ: Искрено не знам. Знам да ми је прошла година била "излазна", али када се уђе у колеџ, то се ресетује. Не знам, не верујем да бих био драфтован. Више бих желео у развојну Г лигу и двосмерни уговор са НБА тимом, што би ми доста значило.

ГЛАС: Постоји ли неко обећање за повратак у Игокеу?

БОШКОВИЋ: Обећање не постоји, али постоји могућност да се вратим. Игокеа је била први клуб након Динамика, неко ново искуство, прва степеница ка сениорској кошарци, први корак ка професионализму. Та шанса коју сам ту добио и искуство које сам стекао значиће ми до краја каријере. АБА лига је лига која је изнедрила много кошаркаша, а генерално Лакташи и Бањалука су лепа места да се игра кошарка, тако да не бих отписао повратак. Добар однос имао сам са стручним штабом и Вуком Радивојевићем, за које сматрам да су ми помогли и да су добри људи. Не бих давао обећања, али бих размишљао о повратку.

ГЛАС: BYU је познат по томе што је на њему играо славни Крешимир Ћосић. Чувају ли сјећање на њега?

БОШКОВИЋ: Има посвета за њега. У његову част подигнут је банер у дворани, његов дрес са бројем 44 на којем пише "Крешимир Ћосић" подигнут је под свод дворане. Он је једна од легенди BYU и када ме људи питају одакле сам само кажем да сам из те неке његове близине. Више о њему знају старији који имају високо мишљење о њему, млађи не толико.

Трејд Дончића

ГЛАС: Како је у Америци доживљен трејд Луке Дончића из Даласа у Лос Анђелес Лејкерсе?

БОШКОВИЋ: Тада смо били у авиону и враћали се са утакмице па нисмо имали интернет конекцију. У једном тренутку друг се спојио на мрежу и он нам је показивао да Дончић иде у Лејкерсе. Мислили смо да је то првоаприлска шала, јер је то немогуће, да нема смисла, да су то неки тролови подметнули информацију... Када смо слетели видели смо да је ипак истина и сви смо били шокирани. То је било нешто што нико заиста није очекивао. Чини ми се да шок још није прошао.

Градић Прово

ГЛАС: Какав је за живот град Прово у држави Јута, гдје се налази Универзитет "Бригам Јанг"?

БОШКОВИЋ: Не живим у кампусу, већ у граду где изнајмљујем стан. Најбитније ми је да нисам далеко од кампуса, али град нисам нешто посебно истраживао, иако сам пролазио неким местима у њему. Делује као миран град и нема шта много да се види или ради у њему, али има оно што мени треба. Солт Лејк Сити, који је много већи, удаљен је неких седамдесетак километара и то је већ нешто сасвим другачије.

Биографија

Михаило Бошковић рођен је 30. јуна 2002. године у Ужицу и кошарком се почео бавити у ужичком Плеј-офу, из којег је прешао у Слободу, гдје је провео двије сезоне. Затим је постао члан београдског Динамика, гдје је такође боравио двије сезоне, а исто толико је провео и у Републици Српској, гдје је за Игокеу потписао 17. априла 2023. године. Висок је 209 центиметара и покрива позиције крилног центра или крила. Био је члан репрезентације Србије до 20 година, која је 2022. године наступила на Европском првенству Б дивизије, гдје је био проглашен за најкориснијег играча такмичења у Тбилисију. Он је ЕП завршио са просјеком од 12,3 поена, 6,6 скокова и 2,1 асистенције и једне рампе на седам утакмица. Управо те 2023. пријавио се за НБА драфт, али је повукао пријаву. Ипак, са Кингсима је имао предрафт тренинге.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.