Златко Крмпотић открио шпанску подвалу са Мундијала 1982: Гас, бјежанија, Миљан је тада све схватио!

Дејан Кондић
Додај glassrpske.com као Гугл извор
Фото: Златко Крмпотић открио шпанску подвалу са Мундијала 1982: Гас, бјежанија, Миљан је тада све схватио!

БЕОГРАД - Некада су се репрезентативна пауза и наступи националних тимова очекивали с нестрпљењем. Велика је част била обући најдражи дрес. Свједок тог времена је и Златко Крмпотић.

Својевремено је био један од бољих фудбалера Црвене звезде, репрезентативац Југославије, шампион Европе са младом репрезентацијом и дио екипе "црвено-бијелих" која је стигла до финала Купа УЕФА. Некада сјајни десни бек оставио је дубок траг у југословенском фудбалу, а послије играчке каријере био је и веома признат тренер, радећи у земљи и иностранству. У разговору за "Глас Српске“ присјетио се почетака, доласка у Звезду, великих утакмица, саиграча, али и животних и фудбалских искустава која је стекао далеко од Европе. Данас, послије готово пет година рада у Африци и бројних тренерских изазова, ужива у породичном животу и прати фудбал који је обиљежио његов живот. Крмпотић је у Црвену звезду стигао са непуних 17 година, а за девет сезона освојио је три титуле првака Југославије и два Купа. Одиграо је близу 400 утакмица, постигао осам голова, а један од најпознатијих био је онај против Партизана у 63. вјечитом дербију. Почео је као нападач, да би временом постао један од препознатљивих бекова "црвено-бијелих". Свјетско првенство у Шпанији 1982. године, које је њему и његовој генерацији требало да буде "шлаг на торту" у каријери, остало му је заувијек урезано у сјећање. Послије толико година, у разговору за наш медиј, Крмпотић је открио да је на полувремену утакмице против домаћина, у свлачионицу наше селекције пуштен гас.

Факти:

  • Са Звездом стигао до финала Купа УЕФА 
  • Првак Европе са младом селекцијом Југославије
  • Турска идеална за крај каријере

- Сви кажу да је то најјача репрезентација коју је Југославија икад имала. Наша лига је тада била веома јака, имали смо одличне играче и очекивања су била велика. Били смо уморни после завршетка шампионата. Међутим, припреме су биле специфичне. Уместо да смо отишли на планину, да се опоравимо, ми смо у Новом Саду тренирали на температури од 50 степени. Услови су били изузетно тешки, а онда је дошло првенство и утакмица против Шпаније. "Преходали" смо то првенство, нисмо били прави. Изгубили смо од домаћина са 2:1. Сећам се и пенала који је досуђен против нас. Слушајте сад, не сећам се да је ико од мојих колега ово рекао, али на полувремену нам је пуштен гас у свлачионицу. Истрчали смо напоље, а Миљан је тек тада видео озбиљност ситуације, односно на шта су Шпанци све спремни. Имате сада ситуацију да се Реал и Барселона међусобно туже. Ништа ме то сада не чуди, јер знам ко су и шта су, односно како су дошли до свега. Мислим да су доста привилеговани, њихови тимови, али и репрезентација, како тада, тако и сада – рекао је Крмпотић.

ГЛАС: Остварили сте велики успјех са омладинском репрезентацијом Југославије. Освојили сте европску титулу 1978. године.

КРМПОТИЋ: То је била једна сјајна генерација. Селектор је био Иван Топлак, изузетно сам га ценио. Био је велики стручњак и човек који је много знао о фудбалу. Предвидео је игру са четворицом у линији, кад се у Европи играло са либером. Имао је посебан однос према младим играчима и знао је како да нас усмери. Кроз репрезентацију и рад са њим стекао сам велико искуство. После утакмице у Марибору, где смо изгубили од Мађара, променио је целу репрезентацију за реванш. Убацио је мене, Драгана Бошњака из Динама, Дамира Десницу... Од старијих остали су Вахид Халилхоџић, Александар Дика Стојановић, Ненад Стојковић... Отишли смо у Мађарску, а Десница је дао гол у зауставном времену и прошли смо Мађаре. Поред Мађарске, играли смо и против Енглеске. У финалу смо се састали са Источном Немачком. Прву утакмицу смо добили 1:0, а у реваншу у Мостару било је 4:4. То је био велики успех за југословенски фудбал и нешто што се не заборавља. Били смо млади, пуни енергије и жељни доказивања. Та генерација је касније дала много добрих фудбалера.

ГЛАС: Ваш фудбалски пут почео је у Бачкој Тополи, а у Црвену звезду сте стигли веома млади. Како је дошло до тог трансфера?

КРМПОТИЋ: У репрезентацију, која је за мене била врхунац каријере, сам ушао из Бачке Тополе, из које сам са 17 година дошао и у Црвену звезду. То је била млађа омладинска репрезентација, где су били и Златко, те Зоран Вујовић, Блаж Слишковић, који је био млађи од нас годину дана. Играо сам тада центарфора, левог везног. Па чак сам прву утакмицу у репрезентацији заиграо као леви бек. Чувао сам Контеа против Италије у Торину. Био сам играч који није пуно пута био мењан, али нисам ни много пута био резерва. И у Звезди сам играо левог везног. Када сам дебитовао против Вележа на "Маракани" играо сам у навали са Пижоном Петровићем, Зораном Филиповићем, Сеадом Сушићем и Драганом Џајићем. Ту утакмицу сам играо у Џајином дресу. Сећам се да ми је Пижон дао неку лопту петом, дао сам гол за победу – 1:0. Био сам играч утакмице, сутрадан су све новине писале о томе. Међутим, после тога сам три месеца био ван терена. После сам играо против Радничког у Нишу. Тешко је било ући у екипу. Могао си играти кад неко има црвени картон или кад се неко повреди. Прихватио сам ту чињеницу.

ГЛАС: Постојала је и могућност да завршите у Партизану?

КРМПОТИЋ: Играо сам на једном турниру са омладинском екипом Партизана, када смо ишли на гостовање у Холандију и играли против Фејенорда. Није ми се тамо нешто допало ни друштво, ни амбијент. После тога сам имао понуде и интересовања, поред Звезде, распитивао се и Хајдук. Међутим, када је требало да одлучим, изабрао сам Црвену звезду. Ишао сам са њима у Билефелд, исто на неки турнир. Био сам најбољи играч на том турниру. Тома Милићевић је знао да ми приђе. Иако су ми из Партизана доносили поклоне, желео сам у Звезду, иако од ње нисам добио ништа. То је била моја одлука и никада се нисам покајао.

ГЛАС: Који тренери су највише утицали на Ваш развој?

КРМПОТИЋ: Имао сам срећу да радим са великим тренерима. Гојко Зец је био један од њих, а посебно морам да поменем Бранка Станковића – бата Станета. То су били тренери који су знали шта хоће и који су имали ауторитет. Код њих се много радило, тренинзи су били напорни, а физичка припрема на високом нивоу. Није било попуштања. Морали смо да будемо спремни за све што нас чека на утакмицама. Станковић је имао свој начин рада и знао је како да извуче максимум из екипе.

ГЛАС: Црвена звезда је тада имала изузетно квалитетну генерацију, која је стигла до финала Купа УЕФА 1979.

КРМПОТИЋ: Играо сам све утакмице на том путу, осим финала. То је била генерација великих играча. Били смо права екипа. То су све били играчи из нашег подмлатка, неки момци који су стигли из наше Друге лиге... Стане нас је уклопио. Имали смо квалитет, искуство и заједништво. Знали смо да можемо да играмо против свакога. Играли смо велике европске утакмице, против Арсенала, Вест Бромвич Албиона, Херте и других клубова. Било је то време када је Црвена звезда имала озбиљан европски углед. Стигли смо до финала Купа УЕФА и показали да можемо да се носимо са најбољима. У таквим утакмицама одлучују детаљи. Невероватно је да један тим не буде награђен за добру игру, као што се нама десило у мечевима против Борусије Менхенгладбах. Али то је фудбал.

ГЛАС: У Звезди сте имали веома добре услове за то вријеме.

КРМПОТИЋ: Звезда је тада водила рачуна о својим играчима. Ја сам са 20 година добио стан и то је за мене било нешто огромно. Имао сам све што ми је било потребно да се посветим фудбалу. Били су то озбиљни услови, а и финансијски смо били добро обезбеђени. Сећам се да сам чак у једном моменту имао већу плату од Пижона, јер сам играо све утакмице. Хајдук је нудио и веће паре него што сам имао у Звезди, али нисам хтео да идем тамо. Питање је како би се ја тамо снашао. Не жалим ни за чим.

ГЛАС: Постигли сте осам голова за Црвену звезду, а један од најпознатијих био је у 63. "вјечитом" дербију против Партизана.

КРМПОТИЋ: Тај гол се памти, најдражи ми је и најлепши у каријери. Победили смо Партизан са 3:1, било је снега и то је била утакмица посебна по много чему. Такви голови остану у сећању, поготово када их постигнете у дербију. Није лако играти такве утакмице, јер је притисак велики, али то су мечеви због којих се игра фудбал. Имао сам још неколико важних голова, али дерби је увек нешто посебно.

ГЛАС: Каква искуства носите из Турске?

КРМПОТИЋ: Изванредно ми је било тамо. Имао сам пре тога предуговор са Брижом, то је било пред меч репрезентације са Бугарском. А све је то било после утакмице са Бенфиком. Међутим, ја сам сломио ногу. Све је пало у воду. Опорављао сам се годину дана. После се тражила земља у којој бих могао играти, али да мање тренирам, јер сам имао последице од тог лома. Тада, чак нисам био ни оперисан, већ ми је срасло како не треба. Имао сам доста после проблема и нисам могао да тренирам као пре. Изгубио сам и на брзини, али сам отишао у Турску и тамо играо напред. Наиграо сам се те три године фудбала.

ГЛАС: Каријеру сте касније наставили и као играч-тренер у Бачкој Тополи?

КРМПОТИЋ: Имао сам 31 годину када сам преузео ту улогу. То је било ново искуство за мене. Био сам још играч, али сам истовремено улазио у тренерски посао. То је био почетак једног другог поглавља.

ГЛАС: Чиме се данас бавите?

КРМПОТИЋ: Сада сам се повукао и одмарам. Пре две године сам престао да радим. Посветио сам се породици и уживам у времену које имам. Чекамо унуче, тако да је то сада најлепша ствар.

ГЛАС: Како гледате на актуелну ситуацију у репрезентацији Србије?

КРМПОТИЋ: Мислим да са репрезентацијом нико није задовољан, а нема ни назнака да ће бити боље. Вратили су се неки стари играчи, а требало је направити корените промене. Не волим да пуно критикујем, али не видим неку перспективу.

ГЛАС: Пратите ли мечеве Црвене звезде?

КРМПОТИЋ: Пратим Звезду и увек ми је драго када клуб побеђује. Данас су услови много другачији, финансије су веће и клуб има могућности које раније нису постојале. Међутим, мислим да је могло још више да се уради. Важно је да се добро скаутирају играчи, да се не доводе странци само да би се попунио број, већ да буду права појачања. Такође, мора више да се ради са нашим младим играчима. Звезда је велики клуб и мора да има јасну стратегију.

 

Африка

ГЛАС: Велики дио тренерске каријере провели сте у Африци.

КРМПОТИЋ: Имао сам прилику да радим у неколико афричких земаља. Био сам у Алжиру, Замбији, Боцвани и Јужној Африци. У Африци сам провео скоро пет година и то је било једно посебно искуство. Фудбал је тамо другачији, култура је другачија, али људи воле фудбал. Има много талентованих играча.

 

Борац

ГЛАС: Како памтите мечеве против бањалучког Борца?

КРМПОТИЋ: Сећам се утакмице против Борца у Купу, јако тешко смо их прошли. Имали су Бањалучани добрих играча. Чак је Звезда хтела да доведе Абида Ковачевића. Он је био са нама на једној пријатељској утакмици против Галатасараја, играној у част Бошка Кајганића. Није тада одиграо како се очекивало и можда због тога није прешао на "Маракану". После тога је, мислим, дошао Сребренко Репчић из Сарајева.

 

Тито

ГЛАС: Били сте и актер чувене утакмице у Сплиту, када је јављено да је преминуо Јосип Броз Тито.  

КРМПОТИЋ: Да, када сам чуо то, сагнуо сам главу, моји саиграчи из репрзентације, браћа Вујовићи такође... Страшна несигурност је владала у свима нама. Веровали смо том човеку. Тако је тада било. Не кријем емоцију.

Дејан Кондић ✓ Новинар

Новинар од 2005. године, а у спортској редакцији "Гласа Српске" ради од августа 2022. године. Ужа област спорт.

Све вијести аутора →

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.