Винко Мариновић: Имали смо стрпљења за младе и то се исплатило

Када је 3. маја негдје око 21.30 часова на стадиону "Кошево" одсвиран крај меча 32. кола Премијер лиге између Сарајева и Борца (0:1), постало је јасно да су Бањалучани по четврти пут постали шампиони и да ће преосталих 360 минута бити пука формалност. У тим тренуцима на увијек озбиљном лицу шефа стручног штаба "црвено-плавих" Винка Мариновића могло се видјети велико олакшање, јер је уписан као први тренер, који је у Премијер лиги БиХ освојио четири титуле, али и као стручњак који је свом клубу, баш на 100. рођендан, донио титулу, која је пред почетак сезона била један од приоритетних циљева.

А када је 2016. године освојио титулу са Зрињским, није ни слутио да ће постати тренерски краљ Премијер лиге, да ће постићи успјех који ће сигурно тешко у скоријој будућности неко надмашити. Четири године касније, 2020. освојена је титула са Сарајевом, а онда 2024. и сада 2026. године са Борцем. Интересантно је да су прве три титуле освојене у олимпијским годинама (ОИ 2020. године у Токију због пандемије вируса корона одржане 2021), а сада је тај низ прекинут.

- Никада нисам размишљао на такав начин, али је лијепо што сам прекинуо то неписано олимпијско правило, односно што сада на четврту титулу нисам чекао четири, већ само двије године. Шалу на страну, наравно да сам поносан на овај успјех и свјестан да ће га бити веома тешко надмашити, поготово то остварити са клубовима у којима сам ја радио - рекао је на почетку разговора за "Глас Српске" Винко Мариновић.

ГЛАС: Амбиције клуба на почетку сезоне у којој се прославља вијек постојања биле су високе. Првенствени циљ је био да буде освојена титула, али и да се покуша доћи до дупле круне. Очекивао се и добар пласман на европској сцени. Како оцјењујете сезону 2025/26?

МАРИНОВИЋ: На кормило сам дошао када је Борац већ на старту квалификација за Лигу конференције неочекивано елиминисан од Санта Коломе. Био је то послије сјајних издања на европској сцени сезону раније сигурно велики шок, али оно што ме радује није оставио велики траг на играче. Већ послије неколико уводних кола било је јасно ће борба за титулу бити вођена између Зрињског и нас. Ми смо већи дио сезоне провели на лидерској позицији, а са ње смо отишли и на зимску паузу. Обавили смо веома квалитетне припреме и прољеће је стварно било одлично. Други дио првенства смо одиграли без пораза у првенству и у 17 мечева смо забиљежили 13 побједа и четири ремија. Примили смо само пет голова у другом дијелу сезоне, а помало невјероватно звучи податак да су наши голмани на 36 утакмица забиљежили чак 20 клин шитова, односно на чак 20 утакмица је наша мрежа остала нетакнута. Не треба заборавити ни да смо освојили Куп Републике Српске "Др Милан Јелић", тако да ми је то био четврти трофеј са Борцем (два пута Премијер лига и два пута Куп Српске).

ГЛАС: Прву титулу у сезони 2010/11. Борац је освојио са седам бодова предности, другу и трећу 2020/21. и 2023/24. са два бода вишка, а сада са чак 15. Шта је разлог оволике доминантности у управо завршеној сезони?

МАРИНОВИЋ: Прво бих нагласио да је 86 освојених бодова рекордно остварење откако се игра заједничка Премијер лига. Истина играло се 36 кола, а ми смо надмашили Леотар из прве сезоне заједничког такмичења, када су они у 38 утакмица (играло 20 екипа) освојили 85 бодова. Међутим, не треба ни заборавити да је ово прва сезона са 10 клубова и да је много већи број дербија и квалитетних утакмица. Разлог за овакву доминацију је што је Борац ове сезоне био посложен на најбољи могући начин у свим сегментима. Од играчког кадра, стручног штаба, управе, спортског сектора, здравственог сектора, свих запослених у клубу... Наравно неизоставан сегмент су ту и наши вјерни навијачи, који су током цијеле сезоне и у најтежим ситуацијама били уз нас. Били су са нама и на најудаљенијим гостовањима, али и онда када су временске прилике биле против фудбала. Свима од срца хвала, нарочито играчима, на које сам стварно поносан. Били су током цијеле сезоне једна здрава средина, били су посвећени свом послу и остварењу циља. Зато им од срца још једном честитам на титули, али им и захваљујем на тој посвећености током цијелог првенства.

ГЛАС: Ова сезона је донијела афирмацију великог броја младих играча Борца, који су показали да је пред њима сјајна будућност. Како је било уклопити тај спој искуства и младости на терену?

МАРИНОВИЋ: Матеј Декет је дебитовао са 16 година и показао да је пред њим сјајна будућност. Постигао је пет премијерлигашких голова, још два у Купу Српске. Знали смо да је искуство на страни Дамјана Шишковског, али је на голу био млади Младен Јуркас, иза кога је такође сјајна сезона. Прилику су добијали и још неки млади играчи, прије свих Павле Ђајић, а не треба заборавити ни то да је у првом дијелу сезоне редовно на терену био и Харис Бербић, који је током зиме прешао у чешки Слован из Либереца. За те младе фудбалере сви смо имали стрпљења и то се сигурно исплатило. Највише ме радује што се то на терену није осјетило ни у једном тренутку и да су се одлично уклопили са старијим саиграчима. Драго ми је што се на терен послије дуже паузе вратио и голман Никола Ћетковић, који ће сигуран сам веома брзо бити у некадашњој форми.

ГЛАС: Центарфор Лука Јуричић иза себе има бриљантну сезону и показао се као права машина за давање голова. Колико Вам је његова ефикасност помогла на путу до титуле?

МАРИНОВИЋ: Иза њега је стварно сјајна сезона, али не желим да га издвајам као појединца, јер је ово успјех колектива. Одличну сезону је имао и Стефан Савић са седам голова и чак 16 асистенција, бриљантан је био и Милош Јојић. Бриљантни су били сви фудбалери, који су бар минут заиграли у овој сезони и још једном им хвала на свему и поносан сам на њих.

ГЛАС: Неизоставан члан стручног штаба и ове сезоне је био Ваш први помоћник Данимир Милкановић. Колико траје Ваша сарадња?

МАРИНОВИЋ: Већ пуних 11 година. Сјајан је сарадник, а уз то смо и јако добри пријатељи. Надам се да ћемо и у наставку тренерских каријера бити на истом задатку.

ГЛАС: Пауза ће бити веома кратка. Колико ће трајати и укратко нам изложите план припрема?

МАРИНОВИЋ: Нажалост играчи ће имати само 14 дана за одмор, који већ увелико траје. Окупљање је 10. јуна, а већ 18. одлазимо на Златибор, гдје ћемо обавити главни дио припрема и одиграти неколико пријатељских утакмица. Прва европска искушења нас очекују већ 7. или 8. јула.

ГЛАС: Добрим играма на европској сцени у сезони 2024/25. Борац је освојио велики број бодова за клупски коефицијент, тако да ће сада бити носилац у прва два кола квалификација за Лигу шампиона. Да ли је то можда и гаранција да се поново може обезбиједити бар европска јесен, односно пласман у групну фазу неког од три такмичења?

МАРИНОВИЋ: То је први пут да је неко од клубова из БиХ носилац у прва два кола, али то ништа не мора да значи. Свјежа је рана елиминација у прошлој сезони од Санта Коломе, која је по свим параметрима била тотални аутсајдер. Међутим, таква изненађења и чине фудбал најчаробнијом игром на свијету. Наравно, не бјежимо од чињенице да је то предност, али против сваког ривала треба бити и те како опрезан. Не треба заборавити да у првом колу квалификација нису носиоци првак Мађарске Ђер, бугарске Левски из Софије. Ту је још неколико потенцијалних мина, зато је било шта прогнозирати, а поготово обећавати изузетно тешко и незахвално.

ГЛАС: Већи дио постојећег играчког кадра је под уговором. Да ли ће неки фудбалери отићи из клуба и да ли ће бити појачања?

МАРИНОВИЋ: Сви важнији шрафови у екипи су под уговором и могу отићи уз обештећење. О евентуалним одласцима знаће се у наредним данима, а сигурно је да ће бити појачања. Једно је већ стигло. То је доскорашњи нападач Рудар Приједора Шпанац Дани Ромера.

ГЛАС: Као играч нисте имали прилику да освојите ниједан трофеј са Борцем, а било је прилике. Када је то било?

МАРИНОВИЋ: Био сам члан генерације Борца која је 1992. године постала освајач Митропа купа, али са екипом нисам путовао у Фођу због административних проблема. Нисам имао важећи пасош, тако да сам остао код куће.

ГЛАС: Колико је лакше бити тренер некоме ко иза себе има успјешну каријеру као играч?

МАРИНОВИЋ: То не мора ништа да значи. Међутим добра је ствар да, ако сте били играч, касније у тренерском послу код својих фудбалера лакше уочавате неке недостатке, лакше са њима комуницирате. Сматрам да добар тренер мора да прати модерне трендове, јер фудбал крупним корацима граби напријед и без свакодневног усавршавања нема ни доброг стручњака.

ГЛАС: Да ли је било лакше бити врхунски фудбалер у времену када сте Ви играли или сада?

МАРИНОВИЋ: Тада се далеко више тренирало, а сада се у фудбал доста умијешала наука и технологија. Тренажни процеси сада захтијевају много анализе и припрема, више се заједно са играчима бавимо тим питањима. Све те чињенице су унаприједиле фудбал, али и играче, којима је сада знатно продужена каријера. Наиме, сада врхунски играчи пружају сјајне партије и када су близу истека четврте деценије живота, што је некада било незамисливо.

ГЛАС: У играчкој каријери оставили сте дубок траг играјући за Козару, Борац, Црвену звезду, Жерминал Бершот, Лакташе. Чега се сјећате из тог времена?

МАРИНОВИЋ: Тешко је то све издвојити на мало простора. Са Црвеном звездом сам освојио дуплу круну и три пута Куп Србије, са Лакташима сам био првак Републике Српске и најбољи стријелац Прве лиге. Козара је клуб у којем сам направио прве фудбалске кораке под тренерском палицом Велимира Сомболца, који ме је обликовао и као играча и као личност. Незабораван је период и у Борцу, а нарочито у Белгији, гдје сам провео четири године и тек при истеку уговора сам доживио једину озбиљну повреду. Радило се о отвореном прелому ноге, али, срећом, све је прошло у најбољем реду, јер сам послије тога играо још пет, шест година на домаћој сцени.

ГЛАС: Остали сте упамћени као стријелац првог гола за Црвену звезду на европској сцени послије окончања рата на простору бивше Југославије. Шта Вам је значио тај погодак против шкотског Хартса?

МАРИНОВИЋ: Нисам о том голу никада размишљао на тај начин, али ми је драго што сам и на тај начин остао уписан у историји Београђана. На полувремену утакмице сам размишљао како да дођем у ситуацију да постигнемо гол. У глави сам покушао да се максимално концентришем и успио сам да послије корнера будем највиши у скоку и закуцам лопту у мрежу Шкота. Тај погодак нам је значио и пролаз даље, јер је у Београду било 0:0, а тамо на крају 1:1. Потом смо избацили њемачки Кајзерслаутерн и заказали двомеч са Барселоном у осмини финала Купа побједника купова. Играо сам у тој првој утакмици у Шпанији, гдје смо повели поготком Братислава Живковића и касније смо поражени са 1:3. Тај меч ћу заувијек памтити, јер сам у 88. минуту добио други жути картон, односно црвени и то ми је било једино искључење у каријери. Барса, коју је тада са клупе предводио Боби Робсон, а помоћник му био Жозе Мурињо, је освојила ово такмичење, а како и не би када су у тој екипи, између осталих, играли Витор Баија, Серхи Ферер, Пеп Гвардиола, Ђорђе Попеску, Ђовани, Луис Енрике, Луис Фиго, Христо Стоичков, Роналдо, а на клупи је био Роберт Просинечки.

Мундијал

ГЛАС: Међу играчима који се налазе на списку за Мундијал у селекцији БиХ налази се и неколико њих које сте тренирали у младој репрезентацији. Колико Вам то значи, јер очигледно да нисте погријешили када сте их прије неколико година уврстили на списак? Ко је по Вашем мишљењу фаворит на овогодишњем шампионату и шта може направити БиХ?

МАРИНОВИЋ: Наравно да сам поносан на ту чињеницу, не само што сам и тада у њима видио велики потенцијал, него што су успјели да дођу до највеће планетарне смотре. Драго ми је због некадашњег играча Борца Јове Лукића, који је у Румунији показао да је ријеч о правом голгетеру, а претпозив је добио и наш млади голман Младен Јуркас. Искрено не размишљам пуно о Свјетском првенству, а ако већ морам да бирам фаворите, то су по мом мишљењу Шпанија и Француска. Што се тиче репрезентације БиХ, сам пласман на Мундијал је велики успјех, али вјерујем да се могу пробити до нокаут фазе, мада не треба заборавити да је у тој групи Б један од домаћина Канада, као и веома јака Швајцарска.

Трећи мандат

Ово је трећи мандат Винка Мариновића на клупи Борца. У првом је био шеф стручног штаба од 18. марта 2014. до 25. марта 2015, у другом од 28. августа 2022. до 11. јуна 2024, а трећи је започео 21. јула прошле године. За то вријеме Борац је водио на 121. првенственој утакмици уз биланс од 78 побједа, 19 ремија и 24 пораза те гол разлику 203:96 и 253 освојена бода. 

Каријера

Винко Мариновић је тренерску каријеру започео у Козари из Градишке 2010. године и са овим клубом је постао шампион Републике Српске и обезбиједио пласман у Премијер лигу. Потом је кратко радио у Колубари из Лазаревца, а онда је услиједио први мандат у Борцу. Потом је био у Зрињском, са којим је стигао до прве титуле, затим нешто мање од три године на кормилу младе репрезентације БиХ. Услиједио је ангажман у Сарајеву и нова титула, а потом је по други пут постао тренер Борца и стигао до свог трећег пехара у Премијер лиги БиХ. Услиједио је нови једногодишњи мандат на мјесту селектора младе репрезентације БиХ и на крају трећи ангажман у Борцу и четврта титула.

Играчку каријеру започео је Козари из које је дошао у бањалучки Борац. У јуну 1991. године прешао је у Црвену звезду и послије четири године на "Маракани" отишао је у Жерминал Бершот. Послије четири и по године у Белгији вратио се у Републику Српску и онда четири и по године носио дрес Лакташа, који су тада били један од највећих хитова фудбала у БиХ. Копачке је окачио о клин носећи дрес Козаре.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.