Упознајте Огњена Зарића, доктора фудбала из Теслића!

Ако у фудбалу, односно тренерском послу у најважнијој споредној ствари на свијету постоји пут који се може назвати постепеним, а да се на том путу човјек сам пробија, онда је то пут којим је ишла и иде каријера младог стручњака из Теслића Огњена Зарића.

Овај 36-годишњи тренер, нажалост, није толико познат широј јавности у Републици Српској, а у питању је најмлађи српски тренер икада који је водио један клуб у елитном рангу у иностранству.

Скроман и радан, породичан и нимало ексцентричан, то је скица за портрет човјека који у Швајцарској, Аустрији, гдје је почео каријеру, али и Њемачкој ужива велики углед. У "земљи сатова и чоколаде" био је помоћни тренер у Базелу и водио Б тим "црвено-плавих". Некадашњи играчи Црвене звезде и Партизана Насер Ђига и Страхиња Павловић прошли су кроз његове руке. Један други швајцарски клуб, Винтертур, са којим је и данас везан уговором, му је први дао шансу да води А тим. У овом тренутку можда је једини српски тренер, послије чувеног Драгослава Степановића, који има отворена сва врата код великих њемачких тренера. Огњенова прича, коју је испричао за "Глас Српске", креће из Аустрије у којој је одрастао.

- Тамо сам провео дјетињство, ишао сам у школу у Аустрији, ту сам почео да играм фудбал и онда, поред факултета, сам кренуо да радим као тренер. Почео сам у Куфштајну, у питању је трећа лига. Водио сам све селекције од У10 до У17. Након три године сам добио могућност да радим у Њемачкој у приватној фудбалској школи (Дојчес фузбал интернат). Ту сам тренирао дјецу, али сам стекао велико искуство и из те фудбалске школе сам наставио у У17 тиму Унтерхахинга. То је за мене био велики корак, јер сам доста научио како да на најбољи могући начин индивидуално радим са играчима. То се поклопило са мојим главним циљем, а то је да помогнем играчу да се развије, да постане бољи играч, бољи човјек. Увијек се трудим да из играча извучем максимум. Унтерхахинг сам водио у њемачкој Југенд Бундеслиги и тамо је стварно топ, то је за тренера, за његову едукацију врх, ту су били добри тренери у тој лиги, примјера ради, тада је тренер Хофенхајмовог У17 тима био Пелегрино Матарацо, који је послије водио први тим Штутгарта и Хофенхајма. Ту школу су прошли и Јулијан Нагелсман, те Доменико Тедеско. Путовало се, радило се професионално, припремале утакмице већ тада на јако добром нивоу. Ту сам напредовао на тактичком плану. Јесу то седамнаестогодишњаци, али је све било као у Бундеслиги, од анализе до припреме, како тренинг процес изгледа, баш је врх. Тада сам тренирао Карима Адејемија. Изузетан играч, то се већ тада видјело - почео је Зарић.

ГЛАС: У Дојчес фузбал интернату су били играчи из цијелог свијета.

ЗАРИЋ: Да, тако сам усавршио и језике. Поред нашег, наравно, перфектно говорим енглески и њемачки. Фудбалском терминологијом могу да се споразумијевам са играчима на шпанском и француском језику.

ГЛАС: Са омладинског прешли сте на сениорски фудбал. Послије непуних пет година у Њемачкој вратили сте се у Аустрију.

ЗАРИЋ: Послије Унтерхахинга сам добио прилику да водим Розенхајм, близу мене, близу Аустрије. За мене је тада то било идеално - први корак у сениорском фудбалу. Тада сам постао отац и онда ми је било битно и што се тиче дистанце, могао сам да останем да живим у Аустрији. Био је то јако добар корак у сениорском фудбалу пошто сам се послије тога вратио у Куфштајн, гдје сам био тренер и спортски директор. Било ми је јако занимљиво. Направили смо један трогодишњи план у клубу. Онда је почела и корона, а добио сам и позив из Базела.

ГЛАС: У Куфштајну нису жељели да Вам стају на пут свјесни прилике која се указала.

ЗАРИЋ: Те људе знам од малих ногу и они су ми омогућили одмах да прихватим ту прилику и да одем у Базел. Све што сам тамо доживио било је баш велико искуство. Ту сам почео као тренер У18, а водио сам и У 19 тим, озбиљне генерације. Њих сам водио јако успјешно, имали смо баш добру сезону и онда се догодила смјена тренера у првом тиму.

ГЛАС: Како је прича ишла даље?

ЗАРИЋ: Ћиријако Сфорца је добио отказ и дотадашњи помоћник Патрик Рамен именован је за првог тренера. Он ме је позвао. Добио сам прилику као његов први асистент. Нормално, за мене је то било велико искуство. Ту сам био годину и по дана, играли смо Лигу конференције, јако велико искуство за мене. Добио сам одријешене руке. Имали смо више од 20 репрезентативаца, ту је био Бразилац Кабрал, мноштво репрезентативаца Швајцарске, Аустрије. У том периоду сам сарађивао и са нашим Страхињом Павловићем.

ГЛАС: Имали сте тада малу српску колонију ту. Је ли тачно да су Вам сународници дали и надимак?

ЗАРИЋ: Да, у Базелу су поред Страхиње тада играли и Даријан Малеш, којем су иначе родитељи Бањалучани, и Ђорђе Николић, некадашњи голман Партизана. Како сам ја стално водио те тактичке тренинге, они су мене звали Доктор фудбала. На крају су то прихватили и остали играчи па сам остао Доктор.

ГЛАС: Патрик Рамен је отишао, а у Базелу су хтјели да Ви останете?

ЗАРИЋ: Да, клуб је то хтио и ја сам пристао. Био сам у стручном штабу Гиљерма Абаскала који је водио Гранаду, а био је и у Спартаку из Москве. Уз њега сам много научио, тактички прије свега, јер он је дуго радио са Унаијем Емеријем. На љето је и он морао да иде. Хтио је да идем и ја с њим. Међутим, жена ми је била трудна, Базел ми је понудио да останем да водим Б тим. Поклопило се то са мојим уласком у процес добијања УЕФА ПРО лиценце. Породично смо одлучили да останемо у Базелу. Самостално сам водио други тим Базела. Имали смо јако успјешну полусезону након дугог низа година. Међутим, на зиму је смијењен спортски директор, дошао је нови. Он је имао своје људе, није ми продужио уговор.

ГЛАС: Услиједио је Ваш одлазак у Винтертур?

ЗАРИЋ: На љето ме звао Рамен, који је преузео Винтертур, и пожелио је да ја пођем са њим тамо. Имали смо јако успјешну сезону. Завршили смо на шестом мјесту. Њему се указала прилика да иде у Јанг Бојс и хтио је да поново идем са њим. Могао сам, имао сам понуду Јанг Бојса, али истог дана ме позвао спортски директор Винтертура, дошао је код мене кући да ме убиједи да као главни тренер преузмем први тим. Размишљао сам, након успјешне сезоне отишло нам је седам играча - укупно 52 гола и асистенције су нам "отишли" са њима. Упркос свему, одлучио сам се тада да водим први тим у једном елитном рангу. Водио сам екипу шест мјесеци. Био сам најмлађи тренер у Швајцарској у првој лиги. И даље сам под уговором са њима.

ГЛАС: Млађе тренере ови старији зову "лаптоп" стручњаци. Јесте ли Ви "лаптоп" тренер?

ЗАРИЋ: Истина је негдје на средини. Свјестан сам да припадам тој такозваној "лаптоп" генерацији тренера, али без тога се не може, без ових новитета у скаутингу и слично. Али исто тако фудбал има душу и без шмека нема фудбала, најбољи фудбал је кад се ништа не компликује. Има и ту истине.

ГЛАС: Какав фудбал Ви преферирате као тренер?

ЗАРИЋ: За мене, најљепши фудбал је оно што је играла Гвардиолина Барселона. То је био врхунски фудбал, који је имао све. Гвардиола је унаприједио холандски "тотални фудбал". За тако нешто мораш имати играче који то могу изнијети, а та Барса је то имала. Свиђа ми се и Клопов "гегенпресинг". Ако се успију укомпоновати те двије ствари у једно, то је идеалан фудбалски микс.

ГЛАС: Какви су Ваши планови у наредном периоду?

ЗАРИЋ: Доста сам стажирао у посљедње вријеме. Био сам код Мурата Јакина у репрезентацији Швајцарске. Скоро сам био у Мајнцу и Хофенхајму на едукацији. Отворили су ми сва врата. У неким преговорима сам, али не смијем заборавити да и даље имам уговор са Винтертуром. Морам бити увјерен у неки пројекат да бих га преузео. Хвала Богу, нисам у ситуацији да морам прихватити нешто што ми не одговара. Видјећемо шта ће бити у наредном периоду.

У21 Србија

ГЛАС: Да ли је тачно да је Фудбалски савез Србије контактирао са Вама да наслиједите Александра Коларова на мјесту селектора младе репрезентације Србије?

ЗАРИЋ: Јесте било контакта, приче, али на крају није дошло до конкретизације посла. Искрено, велика је част и само интересовање ФСС за моје услуге, а ко зна, можда некад у будућности и дође до сарадње.

Павловић

ГЛАС: Често причате о Страхињи Павловићу. Оставио је јак утисак на Вас.

ЗАРИЋ: Одличан лик. Дошао је код нас у тешком периоду. Млад је из Партизана отишао у Монако, гдје није играо. Стигао је посљедњег дана прелазног рока. Звали су ме из клуба када су га ангажовали, питали за мишљење о њему. Рекао сам им све најбоље. Има сјајан карактер, врхунски је спортиста, борац. Мораш га укалупити у систему, јер он оставља срце на терену и некад га све то повуче и напријед. Послије Базела, одлазак у РБ Салцбург је био идеалан за њега. Долазио је код мене кући на славу и дан-данас смо у одличним односима. Скоро ми је за синов рођендан као поклон послао свој потписан дрес. Има он још потенцијала, није све показао колико може.

Ђига

ГЛАС: Мало људи зна да сте Ви први професионални тренер у каријери некадашњег дефанзивца Црвене звезде Насера Ђиге.

ЗАРИЋ: Ђига је прије свега један добар момак, којем је долазак у Базел представљао први сусрет са Европом, овдашњом културом, генерално са великим клубом, професионализмом. Доста смо радили тактички и технички. Дошао је релативно мршав. Спремили смо му један двомјесечни план у теретани, али и план за технички напредак. Снагом воље је све постигао. Доста смо он и ја радили индивидуално на тренинзима. Имао је и мало кризних момената, а у правом моменту је за њега дошао позив Црвене звезде, која је тада играла Лигу шампиона. У Звезди је на почетку имао проблема, али је такође брзо напредовао. Понуда Звезде је изненадила све нас у клубу, јер није имао минутажу у Базелу. Међутим, одиграо је одлично у Звезди, рецимо против Ситија у Манчестеру је био сјајан. И сада у Енглеској је имао проблема, али не сумњам да ће се брзо адаптирати.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.