Упознајте Ненада Срећковића, тренера зворничке Дрине: Питомац Звездине школе са холандским шмеком

ЗВОРНИК – Фудбалери зворничке Дрине, пласманом у плеј-оф шампионата Републике Српске, остварили су свој циљ. Екипа коју са клупе води млади српски стручњак Ненад Срећковић у другом дијелу сезоне показала је од каквог је материјала.

Тренерска рука некадашњег питомца Црвене звезде и интернационалца у Холандији, Норвешкој, Грчкој, те Словенији и те како се види. Срећковић је тачно прије годину и мјесец дана на клупи Зворничана наслиједио такође "звездаша" Драгана Мићића, чији је био помоћник. Управа клуба му је указала повјерење "до краја (прошле) сезоне". Међутим, Срећковић је задржао свој први самостални посао на позицији шефа струке. Стручњак из Љига, иначе рођен у Горњем Милановцу, за "Глас Српске" причао је о свом досадашњем тренерском искуству, понајвише о занимљивој играчкој каријери. Ненад је поникао на теренима иза јужне трибине "Маракане", осам година био је капитен у млађим категоријама Црвене звезде. Некадашњи лијевокрилни фудбалер за сениоре "црвено-бијелих" је, међутим, наступио на само два меча. Од 2005. до 2011. године био је на позајмицама у Таванкуту, Раду, Напретку, Срему, Младом Раднику и поново у Крушевцу. Потом су услиједиле авантуре у Де Графшапу, Фредерикштаду, Раду, Копру, Колубари, Кршком, Аспропиргосу, Еоликосу, убском Јединству, али и бијељинском Раднику, те Дрини гдје је и завршио играчку каријеру. Но, кренућемо ипак од актуелног момента.

- Задовољни смо оствареним резултатима. Циљ који смо поставили на почетку припрема смо остварили – пласирали смо се у плеј-оф. Знали смо да ће бити тешко. Осам утакмица смо имали, пет на страни, три код куће. У неком претходном периоду нисмо освајали пуно бодова на страни, али у другом делу смо успели да победимо три утакмице.

ИЗНЕНАДА НА КЛУПИ

ГЛАС: Изненада Вам се указала шанса да постанете први тренер.

СРЕЋКОВИЋ: Да, буквално сам из копачки ускочио у тренерски посао. Два месеца сам био помоћник Драгану Мићићу. Клуб је одлучио да се с њим разиђе. Мене су питали да ли би хтео да преузмем кормило, да покушамо изборити опстанак прошле сезоне. Након што сам мало размислио, јер сам нов у тренерском послу – прихватио сам изазов.

ГЛАС: Какву сарадњу имате са спортским директором Немањом Којићем? Како један "звездаш" и "партизановац" сарађују у Зворнику?

СРЕЋКОВИЋ: Имамо феноменалну сарадњу, одлично се разумемо. Он је човек из фудбала, имао је врхунску каријеру и играо је на врхунском нивоу. Зна шта је потребно за организацију и напредак једног клуба. Буквално све што сам затражио, све ми је омогућио. Нема "пецкања" око Звезде и Партизана. Максимално смо фокусирани на посао у Дрини.

ПОЧЕО СА НЕМАЊОМ МАТИЋЕМ

ГЛАС: Да се дотакнемо и Ваше играчке каријере. Какве су Вам успомене на одрастање на "Маракани"?

СРЕЋКОВИЋ: Фудбал сам почео тренирати са шест година у Љигу. У Спартаку сам био четири године, а 1999. године сам прешао у Звезду. Тамо сам провео 12 година, осам година у Омладинској школи, где сам играо са Немањом Матићем, Јагошом Вуковићем... То је најважнији период за моје играчко сазревање, али и као човека. Имали смо сјајног тренера Звонка Радића, који је врхунски педагог. Пет година нас је водио, изградио нас је као личности. Научио нас је дисциплини, раду и професионализму. Касније сам четири године био при првом тиму.

ГЛАС: Шансу у првом тиму Црвене звезде дао Вам је Бошко Ђуровски у сезони 2006/2007, када је освојена дупла круна.

СРЕЋКОВИЋ: Добио сам шансу на две утакмице, против Војводине у Београду и Младости у Апатину. Оставио сам добар утисак. Након тога сам потписао профи уговор на пет година. Сјајан је осећај, маштао сам да заиграм за први тим. Био је то леп период, председник је био Драган Стојковић Пикси, а спортски директор Стеван Дика Стојановић. У том периоду,,, прве моје сениорске припреме у Звезди су се преклапале са Европским првенством до 19 година, које се одржавало у Аустрији. Хтео сам да идем на припреме првог тима, да се борим за место у екипи, да не идем на ЕП. Дика Стојановић ми је рекао: "Иди слободно на ЕП, знамо твоје квалитете, и нама је у интересу да идеш на Еуро, јер ти расте цена. Бићеш сигурно у 18 играча". Међутим, кад сам се вратио са ЕП доведено је доста играча из Јужне Америке, Ернан Баркос, Френклин Салас, Маурисио Молина... Касније ми је речено да сам млад, да има времена за мене и да је најбоље да одем на негде на позајмицу, па сам отишао у крушевачки Напредак. 

УТИЦАЈ ИНОСТРАНОГ АНГАЖМАНА

ГЛАС: Окушали сте се и у иностранству. Каква су Вам искуства из Холандије?

СРЕЋКОВИЋ: Једно јако лепо искутво. Тамо је тотално другачији систем рада у односу на оно како се радило у Србији. У Србији смо тренирали по два сата, није било неког темпа. А онда долазим у Холандију где се радило, сат, сат и десет минута и све је интензивно, у спринту, кратко, нон-стоп си у пресингу. Тамо све екипе играју високи пресинг – у фомрацији 4-3-3 . Нема "паркирања аутобуса". Тај рад тамо највише је утицао на мене, на моју даљу каријеру.

ГЛАС: Како Вам је било у Норвешкој?

СРЕЋКОВИЋ: Тамо сам био пола године. Другачије је него у Холандији. Више се играо физички, тркачки. Након тих шест месеци горе, требало је да пређем у Белгију, у Жерминал Бершот. Све сам договорио, али нажалост, тамо сам се повредио, на првом тренингу страдало ми је колено и нисам играо годину дана.

ГЛАС: Били сте и у Словенији, где сте играли у два клуба, Копар и Кршко. Освојили сте и куп са Копранима?

СРЕЋКОВИЋ: Након повреде, после Норвешке сам отишао у Рад, где сам одиграо полусезону. Одатле сам прешао у Копар. У Копру сам имао изузетних шест месеци, освојили смо Куп Словеније, али сам се нажалост поново повредио – овај пут, пршљен - леђа, због којег нисам могао играти пола године. Повреде су доста утицале на развој моје каријере.

РАДНИК БИЈЕЉИНА И СУДБИНА

ГЛАС: Први контакт са Републиком Српском имали сте 2016. када сте дошли у Радник из Бијељине.

СРЕЋКОВИЋ: Те, 2016. године сам упознао и садашњу супругу у Бијељини. А знате како се каже, одакле ти је жена и ти си одатле ха-ха-ха. Супруга се убрзо запослила у Зворнику, она је васпитачица. Ја сам се у Бијељини задржао до 2019. Био сам потом у Грчкој и Словенији, те Јединству из Уба, па сам се поново вратио у Радник. Након годину дана дошао сам овде у Дрину. Где сам и завршио играчку каријеру и кренуо као помоћни тренер.

Матић

ГЛАС: Какав је играч био Немања Матић у млађим категоријама?

СРЕЋКОВИЋ: Немања је имао највећи квалитет у нашој екипи. Имао је невероватан смисао за игру, огромне техничке могућности. Дало се и тада наслутити да ће бити одличан играч.

Борчевци

ГЛАС: У Словенији, свлачионицу у Копру сте дијелили са тројицом играча Борца – Перо Иветић, Ивица Губерац и Горан Галешић, те са Сандијем Огринецом у Кршком.

СРЕЋКОВИЋ: У питању су све врхунски играчи и момци. Дружили смо се, проводили доста времена заједно. Санди је, мислим, био позајмљен из Марибора. Био је млад и видело се да је квалитетан и да има велики потенцијал.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.