Тренер голмана Борца Синиша Мркобрада у Љубљани остварио двоструку побједу

БАЊАЛУКА - Када се нешто воли, онда ту нема препрека. А колико се воли Борац, можда је најбоље показао тренер голмана "црвено-плавих" Синиша Мркобрада који је, иако је на боловању, ускочио у аутобус Бањалучана и кренуо пут Љубљане да посматра историјски меч клуба.

Ништа ту не би било чудно да прије нешто само више од мјесец дана овај 47-годишњак није оперисао кук и у "црвено-плави" аутобус је ушао са штакама, као и на стадион "Стожице".

-  Дошао сам са штакама у Љубљану и скоро читаву утакмицу сам био са штаком која ми је била потребна. Међутим, у једном тренутку у оној силној еуфорији, хормонском дисбалансу или је то само био адренали, увидио сам да сам без штаке, која је тамо негдје на клупи. По окончању утакмице настало је велико славље на стадиону, а ја сам и даље био без ње. Не вјерујем у чуда, нисам неки вјерник, али, ево, и даље ходам без штаке, а без ње нисам могао ни да се замислим, ето, прије само четири дана - нагласио је Мркобрада који је тако у Љубљани остварио двоструку побједу. 

Дијете Борца које је одрасло на Мејдану (данашње Обилићево), урбана градска легенда, познат је и по својим честим статусима на друштвеним мрежама, а један од њих је одушевио јавност послије меча у Љубљани. На њему је писало: "Кад будем причао унуцима да је Борац газио Европу, а испали Манчестер сити, Селтик, Спортинг, Милан, Јувентус..., биће шапат иза леђа: "Деда пук'о, прескаче терапију".

- Са статусима на друштвеним мрежама мораш бити јако опрезан, јер су они опасне ствари. Свако од нас се увриједи за ситницу, и зато мораш бити јако пажљив. Ако поменеш партизане, Нијемце, Мађаре, Аустроугарску или Млетачку републику, неко ће се увриједити. Зато се приликом постављања статуса увијек трудим да будем коректан, можда на мало неконвенционалан начин. Трудим се да то увијек буде један издувни вентил, да се насмијемо - истакао је Мркобрада.

Још два статуса, која је поставио недавно, изазвала су велику пажњу. Први, који је постављен 28. новембра прошле године послије побједе над ЛАСК-ом је гласио: "Знам да се многи данас јеже на термин 'братство-јединство', али примјећујем да су за мој Борац вечерас, у једној од највећих побједа у историји наступали играчи из свих шест бивших југословенских република. И то јако успјешно". На другом је писало: "Новак Ђоковић, Лука Модрић, Дражен Петровић, Златан Ибрахимовић, Никола Карабатић, Лука Дончић, Јан Облак, Дражен Далипагић, Синиша Михајловић, Роверт Просинечки... Нешто им је заједничко. Случајно или не?"

- Тим првим статусом сам хтио само да покажем да спорт не познаје границе и да на терену у једној екипи сви заједно могу да функционишу, а тако би требало да је и у животу. У овом другом статусу, има још доста спортиста које нисам споменуо, а сви су били "крем де ла крем", а заједничко им је да су из етнички помијешаних бракова - наставио је Мркобрада.

Рекао је да је садашња генерација Борца сигурно једна од оних које ће се памтити за сва времена.

- У њој имамо четири, пет играча из Бањалуке, два Холанђанина, Колумбијца, Македонца, Словенца, играче из Хрватске, Србије. Направљена је селекција, али да ли ће онда бити добра, никада се не може знати унапријед. Показало се да су страшни такмичари, који увијек желе више и мислим да је то кључ успјеха. Нико више не поставља питање колико је Бањалучана, ко брани, ко је у одбрани, а ко у нападу. Бањалука је жељна успјеха. У њој живе људи који не желе да се помире са осредњошћу. Барем ми који смо рођени овдје размишљамо тако - изјавио је Мркобрада.

У Љубљани је могло да крене све у другом смјеру да су домаћини искористили пенал у шестом минуту, а који је сјајно одбранио Филип Манојловић.

- Обично сам веома живчан када су у питању утакмице, али пред овај сусрет, али и код извођења пенала био сам савршено миран. Сви смо знали да је Олимпија далеко квалитетнија од наших највећих ривала на домаћој сцени Зрињског и Сарајева. Међутим, страшно су нас потцијенили. Понашали су се кабадахијски у Бањалуци, као да смо три нивоа испод њих. То је био страшан мотив за наше играче, стручни штаб и управу. Нису били расположени домаћински ни у Љубљани, као да једва чекају да се заврши сусрет и да виде ко ће им бити наредни противник. И то им се осветило. Манојловић је био дијете Црвене звезде, момак који је стварно посвећен фудбалу, али није био довољно цијењен у Србији. Сада му се то вратило на најбољи могући начин. Иначе, Борац је уназад три, четири године имао страшно добре голмане. Никола Ћетковић, Милан Мијатовић, Марко Милошевић, сада Дамјан Шишковски и Манојловић - рекао је Мркобрада.

Говорио је и о наредном противнику Борца, Рапиду из Беча са којим ће у осмини финала играти 6. и 13. марта.

- То је клуб који је организационо и по статусу далеко боље рангиран од нас. Међутим, ове сезоне постаје јасно да сви које раде поштено имају шансе. Играли смо до сада и са бољим ривалима, па смо направили добре резултате. Само је потребно поновити игре из протеклог дијела Лиге конференције, имати чврст став на терену и онда је све могуће - наставио је Мркобрада.

У играчкој каријери није имао прилику да са Борцем заигра у европским клупским такмичењима.

- Бог ми је дао да за Борац одиграм више од 100 утакмица, негдје стоји понека фотографија као успомена. Освојио сам првенство Републике Српске и Куп РС, али нисам имао прилику да у најдражем дресу заиграм на међународној сцени. Играли смо пријатељске утакмице са клубовима из других земаља, рецимо са Олимпијакосом, али то се не може поредити са овим утакмицама које игра данашња генерација. Нажалост, био сам у Борцу у вријеме када није било никаквих бенефита, односно када трофеји практично нису ништа вриједјели осим моралне сатисфакције. Међутим, сада сам све то доживио као тренер и још једном се потврдило да се све једном мора вратити - рекао је Мркобрада.

Није могао да заборави ни почетке у Борцу, као ни своје прве учитеље.

- Као дијете никада нисам сањао да играм за Црвену звезду или Партизан, једино је било логично да то буде Борац. И сасвим је било нормално да почнем да тренирам на Градском стадиону, који је временом постао моја друга кућа. Илија Миљуш, Смаил Алагић, Јосиф Пелц, Ненад Лазић, Ненад Гавриловић, Стојан Малбашић... били су моји фудбалски учитељи. Увијек сам им захвалан и сјећаћу их се док сам жив. У Борцу сам прошао све омладинске категорије, одиграо шест сениорских сезона, а онда сам покушао нешто друго. Отишао сам у хрватски Чаковец, потом имао неуспјелу епизоду у Шпанији, играо у нижим лигама Шведске, дошао у Козару, па потом провео једну сезону у Вијетнаму. Био сам голман Лакташа у Премијер лиги и онда сам одлучио да се повучем са 28 година - истакао је Мркобрада.

По окончању играчке каријере отворио је Голманску академију "Прва рукавица" из које је најпознатији производ Владан Ковачевић.

- Одатле је све кренуло, а сада се многима чини да сваштарим, јер практично радим један посао на четири мјеста. Три године сам био у Крупи, а тај мој ангажман препознали су у Борцу, у који сам се вратио прије нешто више од три године, гдје радим као тренер голмана. Уз мене је и Аднан Ђонлић, који је ту да ме замијени када нисам у могућности. Био сам једно вријеме и тренер голмана репрезентације БиХ, сада сам скаут, а уједно сам и главни едукатор и шеф програма за едукацију свих голмана у Фудбалском савезу БиХ. Сматрам да је тај силни ангажман можда и моја мала побједа за све оно што нисам остварио у играчкој каријери - додао је Мркобрада.

Породица

Синиша Мркобрада сматра да је његов највећи успјех у животу породица и петоро дјеце које има.

- Моја супруга Љупка и ја, још док нисмо били у браку, прижељкивали смо доста дјеце, Међутим, у много случајева се то промијени када се почне планирати. На срећу, код нас није. Ушли смо у заједнички живот без пуно калкулација и награђени смо са петоро предивне дјеце која су вриједна и сложна као један. Од њих једино млађи син активно тренира и голман је у пионирима Борца. Још ниједном нисам погледао неку његову утакмицу, јер не желим да му стварам притисак. Некада одрадим тренинг са њим, а најважније је да је схватио да у фудбалу нема лагања. Не мора постати професионални фудбалер, битно је да тренира, да заслужи Божју правду, јер ако му се не врати кроз фудбал, вратиће се у неким другим стварима, кроз посао, породицу... Оно што је сигурно, спорт направи бољег човјека, а да би био успјешан у њему, мораш да му посветиш од 12 до 16 часова у току дана - јасан је Мркобрада.

Операција

Средином јануара Синиша Мркобрада је у Институту за физикалну медицину, рехабилитацију и ортопедску хирургију "Др Мирослав Зотовић" оперисао кук.

- Тај проблем са куком сам почео осјећати још као активан играч. Болове сам осјетио још прије двадесетак година, а како и не бих када сам на једном тренингу знао да испуцам 300, 400 лопти. У посљедње вријеме бол је био све јачи, нисам могао нормално да преходам ни 50 метара и одлучио сам се на операцију. Све је протекло у најбољем реду, захвалан сам доктору Станиславу Палији, који ме је оперисао. Још сам на боловању, али чини ми се да сам период опоравка скратио максимално. Захвалан сам свима у "Зотовићу" који показују врхунску бригу за сваког пацијента. Захвалан сам и свима у Борцу, као и "Електрокрајини", која ми је друга кућа, а која је увијек била уз мене и излазила ми у сусрет - нагласио је Мркобрада.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.