Стевановић за "Глас Српске": Тежим путем до успјеха, Нови Зеланд за понос

„Златни орлић“ је слетио у матично гнијездо. Након 16 година Миладин Стевановић се вратио у Радник да помогне свом клубу да оствари што боље резултате у Премијер лиги БиХ.

Факти

• Након 16 година се вратио у Радник
• Шампион свијета са селекцијом Србије 2015. године
• Одлазак из Партизана у Кајзери био грешка

Стевановић доноси богато играчко искуство које је стицао наступима у Партизану и Чукаричком, док је у иностранству играо за турски Кајзери те израелски Макаби Бнеи Реине.

У интервју за „ Плус Глас Српске“ Стевановић је говорио о својим почецима, тешком путу до успјеха, као и грешкама које сад не би направио.

ГЛАС СРПСКЕ: Повратак у Радник је био велико изненађење за љубитеље фудбала у БиХ. Како је дошло до овог трансфера?

СТЕВАНОВИЋ: Било ми је заиста лијепо у Израелу, али сам морао да напустим земљу због рата. Имао сам неколико понуда за Србију гдје сам оставио дубљи траг и гдје сам познатији, али сам чекао квалитетнију понуду из иностранства.  Нисам био задовољан понудама. Био сам и раније у контакту с челницима Радника. Имам доста пријатеља у клубу, ово је мој град и онда кад смо кренули у разговоре брзо смо се договорили. Мислим да смо за сат све договорили и баш ми је драго што се враћам у свој град и клуб гдје је све почело.

Четири године путовао у Београд

ГЛАС СРПСКЕ: Ово је повратак у Бијељину након 16 година. Млади сте напустили родни град.

СТЕВАНОВИЋ: Напустио сам Бијељину са само 14 година. Родитељи су ме прије тога четири године возили у Београд гдје сам играо за млађе категорије Партизана. Са 14 година сам се преселио.  Заиста је то био велики изазов да одем у велики град. Ипак одлично сам прихваћен у клубу. Брзо сам се привикао на нову средину захваљујући саигграчима и онда је све било лакше.

ГЛАС СРПСКЕ: Ваша генерација „96“ је била веома талентована и изњедрила је бројне и садашње репрезентативце.

СТЕВАНОВИЋ: Прије нас је била сјајна „генерација 94“ у којој су играли Лазар Марковић и Никола Нинковић. А онда је дошла наша. Доминирали смо у млађим категоријама, па смо практично из кадетске селекције пребачени да тренирамо с првим тимом. Имали смо сјајну атмосферу и постали пријатељи за читав живот. О томе колико смо били добри пријатељи свједочи и да сам кум са саиграчима из те генерацијее. Били су ту Немања Радоњић, Андрија Живковић, Саша Лукић, Мирослав Богосавац. Добили смо шансу да играмо за Телеоптик и кроз те мечеве смо напредовали, стицали искуство у сениорском фудбалу тако да практично нисмо имали утакмице у омладинској категорији.

ГЛАС СРПСКЕ: Ваш квалитет је био препознат одмах у Партизану па сте у јулу 2014 добили уговор на четири године код тренера Марка Николића.

СТЕВАНОВИЋ: Да се не увриједе садашњи момци који играју у првом тиму, али тада је заиста било пуно теже доћи до првог тима и дебија у сениорском тиму. Тај тежи пут нас је очврснуо за будућа искушења. Сјећам се кад смо прикључени тренинзима у првом тиму а тамо легенде. Дочекао нас је Саша Илић, Дарко Лазовић, Никола Дринчић...Осјећали смо велики респект према њима, била је част тренирати и борити се за мјесто у тиму. Саша Илић нас је сјајно дочекао као прави капитен, мислим да је више времена проводио с нама али се знао ред у екипи. Нас је у тиму дочекао и Никола Нинковић који је имао 18 година а већ је био искусан играч. Лијепо је што Партизан има младе играче у првом тиму и вјерујем у Сашин рад јер ми је био тренер у Чукаричком и заиста се надам да ће клуб убрзо опет да се врати у врх српског фудбала.

ГЛАС СРПСКЕ: Потписали сте уговор на четири године у Партизану али нисте толико остали у клубу

СТЕВАНОВИЋ: Највеће заслуге за мој напредак има тренер Марко Николић. Пуно ми је вјеровао. Добио сам шансу у сезони 2014/15 и настојао да оправдам сваки минут који добијем. Екипа је освојила титулу шампиона. На старту наредне сезоне дошло је до промјене тренера. Умјесто Николића дошао је Зоран Киза Милинковић и нисам играо превише те сезоне. На старту наредне 2016/17 нисам био у тиму. Реаговао сам импулсивно, младалачки и затражио трансфер. Сад бих сигурно одлучио другачије и не бих донио ту одлуку. Пребрзо сам одустао и након неколико кола се вратио тренер Николић који је желио да останем у тиму. Али већ сам одлучио да одем и искрено погријешио сам. У Партизану сам освојио титулу шампион и Куп, стекао пријатеље и кумове али остаје жал што нисам оставио још већи траг.

Николић дао шансу

ГЛАС СРПСКЕ: Тренер Николић је наставио с успјесима и ван Партизана.

СТЕВАНОВИЋ: Од старта се видјело да је предодређен за врхунске резултате. Освајали смо трофеје с њим у Партизану. Одличан тренер, максимално посвећен послу и имао је сјајан однос према играчима. Баш ми је драго што прави сјајне резултате. Освојио је титулу у Грчкој игра Лигу шампиона, има одличну каријеру јер је то заслужио својим радом.

ГЛАС СРПСКЕ: Из Партизана сте отишли у Кајзери.

СТЕВАНОВИЋ: У том моменту Турска је била погрешан избор. Није то била лига за младог играча. Вјеровали су само искуснијим играчима, мислим да је просјек лиге био  преко 30 година. Мало је младих који су добили шансу да се  докажу. На све то у Кајзерију је дошло и до промјена предјесника клуба, мислим да сам промијенио и три тренера тако да сам одлучио да се вратим у Србију.

Чукарички пун погодак

ГЛАС СРПСКЕ: Услиједио је повратак у Чукарички у којем сте се и највише задржали.

СТЕВАНОВИЋ: Чукарички је био пун погодак. Прави избор да се вратим у форму, да напредујем. Клуб је одлично организован, тачно се зна ко шта ради. Од предсједника Драгана Обрадовића, преко Владимира Матијашевића који су бринули о сваком детаљу до тренера и играча који су увијек добили јасан план. Знало се  ко је проспект клуба, и шта се жели сваке сезоне. Чукарички је редовно плаћао играче и то је у Србији ријеткост. Заиста прелијепе године сам провео у том клубу. Имао сам и одличне тренере. Дочекао ме Ненад Лалатовић , па су још били Саша Илић, Душан Керкез, Милан Лешњак ,Симо Крунић, Марко Савић, нек ми опросте ако сам неког заборавио. Правили смо добре резултате већину тих сезона били у врху, играли и европске мечеве. Клуб је при томе итекако знао да афирмише и прода младе играче.

ГЛАС СРПСКЕ: Услиједио је одлазак у Израел.

СТЕВАНОВИЋ: Изненадио сам се квалитетом лиге. Имају одличне услове, квалитетне терене и екипе. Лига је веома јака, у односу на Србију играло се пуно брже. Играли смо добро, управа је била задовољна . Баш ми је пријала лига, али је рат све прекинуо и пореметио, тако да сам с породицом одлучио да не останем и зато сам кренуо да тражим ангажман

ГЛАС СРПСКЕ: Сад сте у Премијер  лиги БиХ. Да ли сте пратили лигу и шта навијачи Радника могу да очекују од Вас?

СТЕВАНОВИЋ: Пратио сам лигу највише Радник а у посљедње вријеме и Жељезничар јер је саиграч из Израела Алекса Пејић потписао за њих. Видио сам да је веома изједначена, овај систем с  10 клубова свако коло доноси дерби. Такође лига је занимљива и због навијача, а тешко је истог ривала побједити неколико пута у тпоку сезоне. Не волим давати обећања, моје је да радим што боље на тренинзима и мечевима, да помогнем екипи да оствари што боље резултате . Видио сам на тренинзима да Радник има бољу екипу него што то показује бодовни салдо. Нису имали среће у појединим дуелима гдје су примали голове у финишу. Ипак уз квалитетан рад и борбеност те подршку навијача вјерујем да ћемо остварити и боље резултате.

Нови Зеланд за памћење

ГЛАС СРПСКЕ: Немогуће је у интервју не споменути титулу свјетског шампиона с Новог Зеланда.

СТЕВАНОВИЋ: Селектор Вељко Пауновић је легенда као човјек и одличан тренер. Од старта нам је усадио вјеровање да можемо да постанемо свјетски прваци. Ми смо живјели као велика породица. Реално мјесецима смо живјели заједно од припрема одласка на Нови Зеланд и такмичења. Колико смо били увјерени да можемо да остваримо одличан резултат говори и то да нас није пореметио ни  пораз у првом колу. Ни то нас није уздрмало. Умјесто туге то нас је очврснуло да још више желимо успјех. Та вјера у успјех се касније показала против Мађарске, САД и Бразила. Осјећали смо да можемо до титуле. Ту нам је пуно помогао и стручни штаб који  је сјајно радио од покојног Косановића до свих људи који су били с нама. Без тешких ријечи стално су нас бодрили и  гурали напријед. То је морало да  донесе резултат. Та титула је нешто што нам је обиљежило каријере, најљепша успомена и нешто на што смо сви поносни и што ће вјечно да се памти.

 

ГЛАС СРПСКЕ: Селектор Пауновић је сад и на челу А тим, али почетак је веома тежак.

СТЕВАНОВИЋ: Стрпљење је кључ успјеха. Нисмо ни ми блистали на старту. Поновићу Вељко је сјајан човјек и тренер, треба му дати повјерење да настави да ради. Вјерујем да ће се на крају то повјерење исплатити јер знам колико је стручан, какав однос има с играчима. Ето годинама након Мундијала ми смо и даље у контакту, буквално је направио породицу. Треба све то да легне на прави начин и вјерујем да може направити искорак који сви желимо.

Од Бродарца  до Бешикташа

ГЛАС СРПСКЕ: Млади сте добили шансу да заиграте и у Европским такмичењима.

СТЕВАНОВИЋ: Наша генерација је тренирала с првим тимом и играла за Телеоптик, тако да нас је тренер Николић одлично познавао. А до наступа је дошло због повреде Мирослава Вулићевића. За викенд сам одиграо за Телеоптик против Бродарца, а онда ме у понедјељак тренер Николић позвао и дао шансу да играм против Бешикташа. Храбрио ме, увјеравао да имам квалитет и добио сам свих 90  минута.То се не заборавља.

Семберија пуна талената

ГЛАС СРПСКЕ: Семберија и Мајевица су пуне талентованих играча. Доста младића је направило сјајне каријере носећи дресове Партизана и Црвене звезде а и тренутно их је доста у водећим тимовима у Србији. У чему је тајна?

СТЕВАНОВИЋ: Не знам тајну али заиста је овај крај пун одличних фудбалера. Риле (Михајло Ристић, члан Звезде) и ја смо нешто старији, кренула и млађа генерација. Лука Јовић, Свето Марковић, Дејан Јовељић, Жељко Гаврић... ух има нас још доста. Сјећам се у Чукаричком да сам упознао доста играча у млађим селекцијама из наших крајева. Не волим да генерализујем јер сви момци који дођу наравно да сањају да успију, али чини ми се да смо истрајнији. Спомињао сам како су мене родитељи годинама возили у Београд, слично је било и са Јовићем. За нас одустајање није била опција. Знали смо шта желимо и томе смо се у потпуности предали. Вјерујем да смо дијелом и због тога успјели.

Марковић рођак

ГЛАС СРПСКЕ: Да ли је тачно да вам је бивши играч Партизана Светозар Марковић близакј род?

СТЕВАНОВИЋ: Истина је. Светозар Марковић и ја смо баш близак род. Његова мајка и мој отац су рођени брат и сестра. Имали смо и сличан фудбалски пут и дружимо се породично. Он је заиста одличан момак и фудбалер.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.