Шта прогнозира играч који је носио дрес Борца и Рапида

БАЊАЛУКА - Позив "Гласа Српске" затекао га је на једној од тајландских плажа и обрадовао. Иван Аџић се уз звуке морских таласа присјетио можда и шест најљепших мјесеци момачког и играчког живота, које је провео у Бањалуци. 

Некадашњи капитен Црвене звезде, поред Борчевог дреса, носио је и Рапидов, само што је у Бечу провео цијелу сезону, односно годину дана. Идеалан саговорник за најаву предстојећег двомеча осмине финала Лиге конференције у којем ће снаге одмјерити "црвено-плави" и "зелено-бијели". Рођени Београђанин био је један од највећих талената Црвене звезде, али и бивше Југославије у своје вријеме. Добио је шансу у матичном клубу, али у, за њега, незгодно вријеме, јер је тадашњи шампионски тим "црвено-бијелих" крчио пут ка европској круни и био препун звијезда. За младог играча тешко да је ту било пуно мјеста. Иван је желио само да игра, а из његове приче, која слиједи многи млади играчи могу доста научити. Али да се вратимо на причу, Иван и Борац. Кратка, али слатка веза, иако су обје стране жељеле да траје бар годину дана, како је било договорено, Аџићев таленат надјачао је договор Београђана и Бањалучана.

- У Борцу сам био у јесењем делу сезоне 1991/1992. Потписао сам на годину дана, али био сам само првих шест месеци па ме је Звезда вратила. Кад сам дошао у Бањалуку, преговарао сам са Хуснијом Фазлићем, он је био директор. Довели су за тренера Жарета Недељковића из Београда, а после је дошао Зока Смилевски, исто изванредан тренер и добар човек. Код њега сам играо јако добро, али смо после изгубили контакт. Провео сам шест прелепих месеци. Били су то моји први кораци у сениорском фудбалу, пре тога сам био у Звезди и дебитовао сам, имао сам двадесетак утакмица у "црвено-белом" дресу. Чак нисам ни морао да идем, али сам ја хтео, само да бих играо. Борац ме је видео оне године када смо освојили Куп шампиона. Играли смо првенствену утакмицу, мислим пред Бајерн, против Борца. Ту сам одиграо добро. Дао сам Борцу два гола и после шест месеци су Бањалучани тражили да дођем. Одиграо сам све утакмице од прве до последње. Играо сам одлично, можда је то било мојих најбољих шест месеци у каријери. Толико сам добро играо да ме је Звезда већ после тих шест месеци одмах вратила назад, иако је  требало да останем годину дана. После сам у Звезди исто почео одмах да играм - у даху је испричао Аџић за "Глас Српске" и додао:

- Волим Бањалуку. За њу ме вежу само лепе успомене. Мени је у Бањалуци било прелепо. Сећам се целе екипе, био је голман Милан Симеуновић, Стојан Малбашић, Марио Матаја, Милорад Билбија, Звонко Липовац, Мирза Голубица, Вито Штављанин... Сви смо се дружили, са свима сам био добар. Био је исто, ту, један мали Баришић (Здравко), никад се после нисмо чули, а баш смо се дружили. Њега сам знао још одраније, јер смо играли у млађим репрезентативним селекцијама. У Бањалуци је увек било лепих девојака, био сам момак, нисам још био ожењен, било је свега... Сећам се да смо излазили у једну пицерију, звала се "Наполи", у Борику. Газде су били Стева и Цага. Стано смо били ту, седели, хранили се. Тад смо ми играчи спавали у хотелу "Славија" - присјетио се Аџић. 

ГЛАС: Да ли сте са неким у контакту од људи из Бањалуке?

АЏИЋ: Борачеве играче сам виђао често на припремама у Анталији. Видео сам се са Малбашићем, тада сам био директор Железничара из Панчева, заједно смо летели авионом. Винко Мариновић ми је исто велики друг, играли смо заједно. Добар сам и са Вицом Зељковићем, председником Савеза. 

ГЛАС: Када сте посљедњи пут били у Бањалуци?

АЏИЋ: Нисам дуго био у Бањалуци, тек пре две године сам дошао први пут, после дужег времена. Скоро сам био два, три пута. Бањалука се баш изградила. 

ГЛАС: У Рапиду сте провели једну сезону - 1998/1999. Како сте се отиснули у Беч?

АЏИЋ: Из Звезде сам отишао у Шпанију (Логроњес), где сам имао једну тешку повреду предње ложе, која је пукла 12 центиметара. Због тога сам паузирао осам месеци. Играо сам јако мало, више сам био повређен. После тога сам потписао за Рапид. У Рапиду сам провео јако лепих годину дана и тамо сам одиграо све утакмице. Нисам пропустио ниједну утакмицу, посљедње коло сам се нешто повредио. Све утакмице сам играо од првог до последњег минута. Беч ми је исто остао у лепом сећању, као град, сјајан је за живот и Рапид, као један јако добро организован клуб, добри су навијачи, сјајан стадион... 

ГЛАС: Шта очекујете у дуелима Борца и Рапида, односно за кога ћете навијати?

АЏИЋ: Волео бих да прође Борац. Ове године су Бањалучани велико изненађење. Сви су мислили да ће брзо испасти, али направили су добру екипу, један врхунски резултат. Рапид волим, али немам неких контаката да бих сад нешто за њих навијао. Волим тај клуб, драг ми је, али више бих волео да Борац прође, што није искључено. Ништа Рапид није бољи од ових што их је Борац до сада прошао. 

ГЛАС: Из Ваших ријечи да се наслутити да сте испратили Борчеве мечеве?

АЏИЋ: Пратим ја Борац, тамо игра бивши шпиц Звезде Ђорђе Деспотовић па мали Никола Пејовић је тамо. Он је кум мог сина Луке. Имате ту два добра штопера, два странца... Гледао сам рецимо против Ференцвароша оба меча, уживао сам. Борац није ове године за потцењивање. Рапид је мало ван форме, али биће тешке утакмице, нијансе ће одлучивати. Борац није аутсајдер, видећете то на терену. Имаће Бањалучани, упркос казни, и добру подршку у Бечу. Тамо има доста наших људи. Рапид стално доводи наше играче, јер их гледају наши људи па "зелено-бели" имају више публике на трибинама. 

Лука

Иванов син Лука игра у Тајланду, гдје носи дрес Бангкок јунајтеда. Својевремено велика нада Црвене звезде други је Србин у овом тајландском клубу, пошто је у сезонама 2013. и 2014. дрес овог клуба носио некадашњи нападач Партизана Милош Богуновић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.