Славиша Стојановић, за "Глас", о двомечу Борца и Олимпије: Хтјели су једни друге - да их видимо

ЉУБЉАНА – Почело је да се броји "ситно", боље рећи да се одбројава до прве утакмице 1/16 финала Лиге конференција између Борца и Олимпије која је на програму за десет дана на Градском стадиону у Бањалуци.

Цијели регион са нестрпљењем очекује окршај старих ривала, још из бивше југословенске лиге. Утакмица је у фокусу играча, стручних штабова, те навијача обје екипе, али и комплетне спортске јавности у Словенији и Републици Српској, односно БиХ. Већ су почеле анализе и предвиђања. Једни предност дају Борцу због несаломивости и карактера, док други сматрају да је екипа Олимпије ипак искуснија на овом нивоу, односно да има више одиграних европских утакмица. Трећи, пак, тврде да су шансе подједнаке. У такве се убраја и некадашњи тренер Црвене звезде, односно селектор Словеније Славиша Стојановић. 

Искусни стручњак у разговору за "Глас Српске" поручује да ће обје утакмице бити изузетно занимљиве, а да ће путника у осмину финала одлучивати нијансе.  

- Сигурно ће бити занимљив меч, поготово што су и обе екипе задовољне што су добиле ове друге. Читам изјаве из Бањалуке да су задовољни што су добили Олимпију, из Олимпије су такође задовољни што су добили Борац. Биће сигурно тешке утакмице за оба ривала, неизвесне. Квалитета има и на једној и на другој страни. Биће веома интересантно, убеђен сам у то. Биће то права рововска борба. У принципу знам како Борац игра, тврдо, бескомпромисно. Олимпија има мало другачији стил игре. Екипе су ту негде по квалитету, па 'ајде да видимо ко ће бити бољи. По мени шансе су 50:50 – истакао је Стојановић. 

Рођени Власотинчанин признао је да никад није био у Бањалуци, али и додао да је дуел "црвено-плавих" и "змајчека" права прилика да посјети град на Врбасу, увјери се у његове љепоте и погледа добру утакмицу. 

- Волео бих да дођем искрено у Бањалуку. Цео свет сам пропутовао, буквално. Никад нисам био ни на једној утакмици у Бањалуци, тако да можда је ово права прилика да то "исправим" – рекао је Стојановић. 

Крајем прошле године Стојановић је био на двонедјељном усавршавању у Манчестер ситију. Имао је прилику да се лично увјери како функционишу ствари у једном од најбољих клубова у Европи. Имао је прилику и да се састане са Колом Туреом и директором "грађана" Ћикијем Бегиристајном. Одгледао је на "Итихаду" и велики градски дерби са Манчестером јунајтедом. 

- Имао сам велику част да сам обишао, односно био гост Академије Манчестер ситија. Видео сам како раде, на који начин, какве су нове смернице, шта је актуелно, како се тренира...Попричао сам са неким људима који су битни у Академији, разменио сам мишљење са бројним тренерима тамо. Штета што нисам успео да се видим са Пепом Гвардиолом, јер сам баш дошао у најнезгодније могуће време, када је почела та највећа криза Ситија у новијој историји. Жао ми је, јер сам 2007, 2008, па и 2009. године одлазио у Барселону, када је Пеп био тренер Б екипе Каталонаца, а Франк Рајкард водио први тим. Хтео сам поново да видим његов рад, али нажалост није био прави моменат, иако је пре тога све било најављено око мог доласка, јер не може се мимо најаве отићи тамо, постоји процедура. Нисам хтео да наваљујем, да инсистирам да се видим с Пепом, биће прилике, други пут – нагласио је Стојановић. 

Човјек који је у сезони 2013/2014 са Црвеном звездом освојио шампионску титулу у Србији, посљедњи ангажман је имао 2021. у Левском из Софије. Стојановић признаје да у овом моменту нема ништа на видику по питању новог ангажмана. 

- Не, нажалост ништа нема када је у питању нови посао. Искрено кажем, као и увек. Никад нисам био популиста, нити сам себи икад правио рекламу преко новина. Једноставно засад нема ништа, био сам близу, односно у последњим преговорима око преузимања младе репрезентације Србије. То је пало у воду, на крају. Имао сам још две ситуације да преузмем неке клубове, али одлучио сам се да сачекам праву прилику – закључио је Стојановић. 

Тренерска каријера

Тренерску каријеру Славиша Стојановић је почео 1998. године у Словану, са којим осваја првенство Словеније у узрастима до 16 и 18 година. Након тога преузима Ливар из Иванчне Горице у сезони 2001/02, да би у први план доспио као стратег Домжала, које је предводио од 2002. до 2008. године. Најприје је увео тим у елитни ранг. Постепено је градио екипу која је изборила пласман у Куп УЕФА 2005/06. а након тога и освојила двије шампионске титуле 2007. и 2008. године, те један Суперкуп Словеније 2007. Три пута је проглашаван за тренера године у Словенији 2005, 2006. и 2007. Затим је преузео Цеље (2008/09), а након тога прихвата позив Срећка Катанеца за мјесто асистента селектора Уједињених Арапских Емирата, гдје је радио од 2009. до 2011. године. По повратку у Европу врло брзо постаје селектор репрезентације Словеније на чијој клупи проводи укупно 13 мјесеци. Поред Звезде и Левског, који му је био посљедња дестинација, водио је Лирс, кинески Јатаи, Ригу, те селекцију Летоније. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.