Одлазак легенде: Роналдо рекао збогом репрезентацији послије 23 године

ЛИСАБОН - Капитен фудбалске репрезентације Португала Кристијано Роналдо саопштио је данас да је завршио репрезентативну каријеру.

Роналдо се огласио на друштвеним мрежама и објавио да је послије 23 године одлучио да се повуче из националног тима.

Он је за репрезентацију Португала дебитовао 2003. године. За национални тим одиграо је 234 меча и постигао је 146 голова.

Роналдо (41) је са репрезентацијом Португала освојио Европско првенство 2016, као и Лиге нација 2019. и 2025. године. Са Португалом је наступио на шест Мундијала. Он је тренутно члан Ал Насра.

Опроштајно писмо португалском народу

Роналдо је написао опроштајно писмо поводом своје одлуке.

“Португалском народу, дошао је дан да вратим дрес и капитенску траку репрезентације која припада свима нама. Никада нисам осјећао да је искључиво моја, али сам 23 године имао привилегију и одговорност да је носим, браним и водим са собом на стадионе широм свијета. Данас је дошао тренутак да је предам будућности. Није то била лака одлука, јер се неке одлуке не доносе само главом. Доносе се и срцем. Завршавам пут који је почео у августу 2003. године и заувијек ми промијенио живот.

Када се осврнем и помислим на све што сам доживио с репрезентацијом, не видим само утакмице, голове, рекорде или трофеје. Видим људе. Видим исељенике који су се на 90 минута осјећали мало ближе Португалу. Видим милионе Португалаца које никада нисам лично упознао, али су постали дио мог живота. Јер, на крају крајева, ногамет је много више од игре. Ногамет су људи.

Током цијеле каријере у репрезентацији увијек сам покушавао прећи своје границе. Желио сам побјеђивати, желио сам бити најбољи, желио сам писати хисторију. Увијек сам био захтјеван према себи, увијек сам желио више, увијек сам вјеровао да можемо даље и дао сам све што сам имао за овај дрес. Било је савршених поподнева и ноћи, побједа које никада нећу заборавити и пораза које и данас боли сјетити се. И ја сам гријешио. И ја сам патио. Било је тренутака када португалском народу нисам могао дати оно што је толико желио. Али никада нисам одустао и никада нисам престао осјећати понос што представљам Португал.

Кроз ове године научио сам неколико врло једноставних ствари: голови долазе и пролазе, трофеји заврше у музејима, рекорди се на крају оборе, али постоји нешто што вријеме никада не може избрисати, а то је мјесто које имам у срцима људи. Ако сам вас икада усрећио, ако вас је неки мој гол натјерао да загрлите некога, заборавите бригу или будете поносни на нашу земљу, онда је све вриједило. Јер и то значи бити Португалац. Заједно патимо, заједно се дижемо, поново вјерујемо. Португалу ће увијек требати млади који сањају, играчи који никада не одустају и нове генерације које вјерују да је могуће стићи тамо гдје нико прије није стигао. Јер земља која и даље ствара нове хероје је земља која никада не престаје вјеровати у себе.

Порука саиграчима и стручном штабу

Саиграчима из репрезентације желим оставити посебну поруку. Хвала вам за сваки спринт, сваки загрљај, сваку расправу, сваки тренутак тишине прије изласка на терен, сваку побједу коју смо заједно славили и сваки поразак који нас је учинио јачима. Имао сам привилегију да будем ваш капитен, али ниједан капитен не хода сам, и сви сте ви дио моје приче.

Свим тренерима, директорима, љекарима, физиотерапеутима, економима, члановима стручног штаба и многим људима који су радили са мном свих ових година, хвала вам. Многи од вас никада се нису појавили на фотографијама, али без вас ниједна од тих фотографија не би била могућа. Мојој породици, хвала vam што сте дијелили овај сан са мном и што сте разумјели одсуства, жртве и тренутке када је репрезентација морала заузети простор који је припадао и вама. Ако сам стигао овако далеко, то је зато што смо увијек ходали руку под руку.

Коначна одлука и званични завршетак

А португалском народу, сваком Португалац широм свијета, желим рећи још једну, посљедњу ствар. Постоји слика коју ћу увијек носити са собом: тренутак када почне химна. Погледám око себе и видим саиграче, трибине, дјецу, мајке, очеве, дједове и нане, Португалце који су путовали издалека само да би били ту. У тим тренуцима престајемо бити различити. Нема клубова, нема боја, нема класа, нема занимања, нема мишљења. Постоји само једна страст: Португал. То је осјећај који ћу носити са собом до краја живота.

Данас се мој пут на терену с репрезентацијом завршава. Одлазим уздигнуте главе, поносан на пут који сам прошао и свјестан да сам дао све што сам имао за Португал. Али никада нећу престати бити један од вас. И даље ћу патити, узбуђивати се и славити сваку португалску побједу, баш као и увијек. Провео сам живот радећи да постанем најбољи играч на свијету, а данас схватам да је моја највећа побједа била то што сам заслужио част да представљам најбољу земљу на свијету.

Хвала вам за ових 23 године. Хвала вам што сте вјеровали у мене. Хвала вам што сте ми дозволили да живим сан који је почео када сам био дјечак на Мадеири који трчи за лоптом. Дрес с бројем 7 остаје, али понос што сам га носил биће заувијек мој. Португал ће увијек бити дио мене. Заувијек, поручио је Роналдо у писму које је читао на својим званичним каналима на друштвеним мрежама.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.