Опроштај Месија у сјени корупције

БУЕНОС АЈРЕС - У ноћи с уторка на сриједу, који минут послије поноћи, Лионел Меси посљедњи пут обући ће дрес репрезентације Аргентине.

Факти

• Тапија није популаран у Аргентини
• Опроштајна утакмица против Бенина
• Улазнице одавно распордате
• Капитен Бенина сам себи платио смјештај
• Гости смјештени у јефтином хотелу

Онај по којем ће га фудбалска планета највише памтити, јер посљедњи утисак је увијек некако најјачи. Баш тај успјех у дресу репрезентације му је фалио током блиставе клупске каријере, да заокружи величанствену фудбалску причу и да избије посљедњи адут из руку критичарима у полемикама око Највећег свих времена. Ако су прве три четвртине Леове каријере биле обиљежене чудима у дресу Барселоне, та посљедња је офарбана у плаво-бијелу нијансу аргентинске заставе. Клупску каријеру је посљедњих година ставио у службу репрезентативне, људи се и не сјећају више да је двије године играо за ПСЖ, а "фудбал пјешке" у дресу Интер Мајамија је више пословна него фудбалска одлука.

Меси је доживио катарзу у дресу репрезентације, од финог школарца из Барселоне се претворио у вођу аргентинског чопора, постао спреман на сва дозвољена и недозвољена средства за коначан успјех и повео Аргентину на висине гдје је посљедњи пут била са Дијегом Армандом Марадоном. Утисак је да су му те посљедње године у репрезентацији биле храна за срце и душу. Немоћ у финалу Мундијала против Шпаније била му је и тужан доказ да више не може иако је на путу до тог меча носио Аргентину на леђима. Ријешио је да стави тачку и опростиће се сутра увече против… Бенина?!

Мало је рећи да овакав опроштај изазива чуђење, а широм фудбалске планете и гађење, јер не приличи да се тачка на такву каријеру стави против трећеразредне афричке селекције. И логично је да се љубитељи фудбала широм планете питају: Зашто се Меси, дођавола, опрашта од Аргентине против тамо неког Бенина?!

Има ту и објективних разлога попут згуснутог распореда и европске Лиге нација, али главни су алавост и грамзивост дубоко корумпираног Фудбалског савеза Аргентине. На крилима репрезентативних успјеха посљедњих година (Мундијал, још једно финале и два трофеја Копа Америка), Аргентина је опет постала луксузни фудбалски бренд. Савез је ријешио да то наплати масно и бескомпромисно.

Прије свега, мечеви против анонимних селекција као што је Бенин најчешће захтијевају минималну финансијску надокнаду организатора, што је у овом случају ФС Аргентине. Самим тим, зарада од утакмице је већа јер је "малим" противницима обично част и привилегија да се појаве на оваквим дешавањима, за која би иначе морали дебело да плате. ФС Аргентине задржава цијели приход од утакмице, али још већи новац генерише од продаје ТВ права, која би у случају атрактивнијег ривала морала да дијели са противником.

Предсједник Тапија

На челу Савеза се од 2017. године налази Клаудио "Чики" Тапија, прилично непопуларна личност. Иако се у његовом мандату десила златна ера аргентинске репрезентације, улога њега и Савеза у цијелом процесу је суштински безначајна. Уосталом, Лионел Скалони је случајно постао селектор када је од привременог преименован у стално рјешење јер Савез није успијевао да запосли ниједно од озбиљних тренерских имена која је јурио. Нема то никакве везе са визијом и осјећајем одговорних у аргентинском фудбалу, већ су цијелу причу изнела свлачионица и стручни штаб који су кликнули између себе. Тапија је био довољно мудар да их пусти на миру јер је знао да само добрим резултатима може максимално да комерцијализује њихову вриједност.

Тапијин први посао био је вожња камиона градске чистоће. Женидбом са Паолом Мојано живот му се промијенио и од комуналца је ушао у највећи аргентински синдикат камионџија. На челу синдиката био је његов таст Уго Мојано. Захваљујући тасту, ушао је и у фудбал. Са његовом подршком постао је предсједник малог клуба Баракас Сентрал, на чијем челу је провео скоро 20 година и пустио пипке у аргентинском фудбалу. Баракас је вјероватно најомраженији клуб широм Аргентине, који је захваљујући Тапији на силу постао прволигаш.

Мало-помало, Тапија се пео на хијерархијској љествици аргентинског Савеза и узлетио 2014. након смрти Хулија Грондоне, вишедеценијског симбола моћи и корупције у аргентинском фудбалу. Срамни избори за новог предсједника, на којима се десио незапамћен скандал са бројем гласова (право гласа имало 75 делегата) и контроверзним резултатом 38:38, натјерао је и ФИФА-у да интервенише. Отворио се простор за нове људе и Тапија је уз подршку таста прво постао потпредсједник, а онда и предсједник Савеза. Уз помоћ нижелигашких структура којима је свашта обећао, обезбиједио је већину.

Баш у том периоду Аргентину је дрмала највећа криза, и случајни останак Лионела Скалонија на клупи био је заправо почетак најуспјешније ере у историји Аргентине. Кулминација је било освајање Мундијала у Катару. Након тога, Тапија је направио маркетиншку машинерију за исисивање сваког долара од имиџа репрезентације. Знао је врло добро да Месијеве посљедње године немају цијену за аргентински народ, навијаче, спонзоре…

Аргентина је све ређе играла са најбољим селекцијама света осим када је то било у такмичарским мечевима. Са једне стране, требало је задржати неокрњену круну фудбалских владара свијета, а са друге су мечеви против трећеразредних селекција гарантовали већи приход. И неко би помислио да је ријеч о домаћинском пословању и бризи о аргентинском Савезу, да би се испоставило да је Тапија огрезао у корупцији. Чак је и амерички ФБИ морао да се умеша.

Истрага због утаје

Тренутно је Тапија под истрагом у Аргентини и САД због преваре, утаје пореза и прања више од 30.000.000 долара кроз међународне комерцијалне уговоре. ФБИ и тужиоци истражују да ли су спонзорска средства преусмјеравана преко америчких банака на приватне рачуне челника Савеза. У Аргентини се истражује мрежа фиктивних фирми, бензинских пумпи и мјењачница преко којих се извлачио новац. Под лупом су Тапијини блиски сарадници са огромном имовином, али и сам Тапија, чије се лично богатство увећало за 1.000 одсто између 2017. и 2024. године, због чега је морао накнадно да пријави 1.000.000 долара у готовини и депозитима. Руководство ФС Аргентине је оптужено за утају око 13.000.000 долара пореза и доприноса. Због тога је Тапији изречена забрана напуштања земље, па је морао да плати кауцију како би уопште добио дозволу за одлазак на Свјетско првенство 2026.

Онда није ни чудо што су такви људи у Месију и друговима видјели златну коку коју треба максимално измрцварити и комерцијализовати док је Лео још ту. Никада се нису водили никаквим фудбалским мотивима, па се тако Аргентина у посљедњем прозору пред Мундијал спремала против слабашних афричких репрезентација попут Замбије и Мауританије, да би први прозор након Мундијала у којем се Меси опрашта, искористила да закаже мечеве против Боливије, Буркине Фасо и Бенина.

Према репрезентативцима и стручном штабу се вуку дуговања на име премија још од титуле у Катару. Иако Савез и њему наклоњени медији тврде да све иде планираном динамиком, у једном моменту је постојала озбиљна могућност бојкота националног тима од стране играча због дуговања. Иако већина репрезентативаца већи новац зарађује у клупском фудбалу, премије од успјеха не желе да потпуно поклоне Савезу који је свакако већ профитирао више него што заслужује.

Бенин

На крају, ФС Аргентине не поштује ни те анонимне противнике. Недавни меч против Буркине Фасо је заправо био меч против њихове младе (У-23) репрезентације јер су чланови А селекције одбили да путују у Аргентину. ФС Аргентине се обавезао да плати трошкове пута и смјештаја, али се испоставило да су Тапија и сарадници организовали Африканцима најјефтинији могући туристички аранжман. Слично је сада и са репрезентацијом Бенина којој су отказали најбољи играчи попут Жуниора Олајтана из Бешикташа.

Репрезентација Бенина је путовала 23 сата економском класом до Аргентине. Због напорног пута, неки чланови су се разбољели, а видео-аналитичар се онесвијестио на аеродрому. Када су стигли у Буенос Ајрес, смјештени су у руиниран хотел без топле воде на једном спрату, без теретане и било каквих услова да вјежбају. Занимљиво, челници ФС Бенина су смјештени у други хотел којем ништа не фали. Капитен и најбољи играч Стив Муније је сам себи платио одвојени аранжман путовања у Аргентину јер му је стало да буде на Месијевој опроштајној утакмици.

Улазнице

Улазница за сутрашњу утакмицу одавно нема иако су им цијене биле папрене, а ВИП ложе су продате по цијенама као да је Супербоул. ФС Аргентине ће посљедњи пут уновчити Леа Месија и његову величину. Приход ће бити огроман, сцене са "Монументала" дирљиве, Бенин само случајни посматрач, а Чики Тапија ће се задовољно смјешкати и глумити човјека из народа као што се ових дана појављује по друштвеним мрежама како прави роштиљ да дочека репрезентативце.

Све оно што следи после Месијеве ере ће бити велики изазов за Аргентину и њену репрезентацију. Селектор Скалони одбија нови уговор, неколико чланова златне генерације се опростило или се ускоро опрашта, а америчко-аргентински обруч правосуђа око Чикија Тапије се све више стеже. (Mozzart sport)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.