Огринец за "Глас Српске": Борац ме вратио у живот

БАЊАЛУКА - Када је 4. септембра прошле године постао члан Борца, офанзивни везни фудбалер Санди Огринец сигурно није очекивао да ће за нешто више од седам и по мјесеци у дресу Бањалучана сакупити, ни мање ни више, 36 наступа.

Сигурно није ни слутио да ће постати дио тима који ће златним словима остати уписан у клупској историји, али и да ће, по његовим ријечима, играти сезону из снова. 

Његов максималан ангажман у сваком сусрету није остао незапажен и за кратко вријеме постао је љубимац навијача. А прошлог љета ситуација је била потпуно другачија.

- У Тиролу нису хтјели да ми продуже уговор, тако да сам био без клуба цијело прошло љето. А онда је стигао позив из Борца, који ме је вратио у живот. Не само да сам проиграо, него ми се чини да пружам врло добре партије. Наиме, никада ми се није десило да у једној сезони постигнем чак девет голова, а сада их већ имам толико на свом конту - рекао је на почетку разговора Огринец.

Када је долазио у Борац није био баш упознат са клубом, са навијачима, самом Премијер лигом.

- Стварно нисам знао скоро ништа. Било ми је познато да су у Борцу прије мене играли моји земљаци Јанез Пишек и Ивица Губерац. Знао сам да је и Зрињски играо прошле године у Лиги конференције и то је било отприлике то. Стварно ми се тада све чинило као пут у непознато - наставио је Огринец.

Дошао је у клуб неколико дана након што су Бањалучани елиминисани од Ференцвароша у плеј-офу Лиге Европе, али и након што су "црвено-плави" осигурали пласман у групну фазу Лиге конференције. Послије тога Борац је прошао, не само групну фазу, већ и шеснаестину финала и постао уз словеначко Цеље највеће изненађење на европској клупској сцени ове сезоне.

- Сигурно да то нико није очекивао, па ни ја. Искрено, кад погледате све укупно и буџет и лигу, одакле долази Борац, нисмо очекивали такве резултате. Постигли смо сјајан резултат, али сматрам да и овај формат даје мањим клубовима више шансе да ураде нешто на међународној сцени - истакао је Огринец, који на дресу, баш као и у Тиролу, носи број 98, који асоцира на 1998. годину, када је рођен.

У шеснаестини финала Борац је за ривала имао словеначку Олимпију. Бањалучани су били прежаљени послије 0:0 на Градском стадиону, а онда се на љубљанским "Стожицама" указао Огринец и својим поготком послао Борац на мегдан аустријском Рапиду.

- Био је то предиван осјећај, али морам да кажем да ми Олимпија одраније лежи. Наиме, док сам играо за Марибор, дао сам им два, три гола. Ти мечеви су највећи дербији у Словенији и тада будеш посебно "напаљен". Изгледа да је то остало у мени и зато не треба да чуди што сам им опет затресао мрежу.

Тако је једноставно морало да буде - изјавио је Огринец.

Бањалучани су били веома близу пласмана у четвртфинале. Послије 1:1 са Рапидом у Бањалуци повели су у Бечу двадесетак минута прије краја сусрета и поново је стријелац био Огринец. Међутим, "црвени-плави" нису издржали, примили су изједначујући погодак, у продужетку још један и пласман међу осам најбољих остао је само сан.

- Па искрено, када сам дао онај гол и моји саиграчи и ја смо мислили да ћемо на крају побиједити, јер нас је тешко неко надиграо, јер смо чврсти у одбрани. И онда, не знам, несрећно смо добили први гол и одмах смо изгубили контролу над утакмицом. Права штета, али не смијемо бити скромни.

Направили смо стварно огроман успјех - наставио је Огринец.

Послије елиминације са европске сцене остала је домаћа. Близу је одбране титуле, а у полуфиналну Купа је елиминисан од Сарајева.

- То је била жеља и на почетку сезоне. И мислим да смо добро држали растојање над Зрињским и сад смо их достигли и престигли. Нажалост нисмо успјели ући у финале Купа, али титула је била и остала приоритет - истакао је словеначки интернационалац.

Екипа Борца у првом дијелу сезоне у својим редовима имала је фудбалере из свих република бивше Југославије. Одласком Марка Вукчевића и Дине Скорупа нема више Црногораца и Хрвата, али је и даље "шаролико" друштво у "Платоновој".

- О томе уопште не размишљамо на тај начин. Уопште не гледамо одакле је неко, јер фудбал повезује људе. Одлично се слажемо, тако да, код нас нема никаквих проблема - рекао је Огринец.

Овај 26-годишњак на терену се сјајно надопуњује са Стефаном Савићем. Међутим, има ту још фудбалера са којима воли да игра, али и оних са којима се дружи у слободно вријеме

- Па у посљедње вријеме ми је Савке доста асистирао. Намјестио ми је два гола и некако се добро надопуњујемо. Волим да играм и са Амером Хирошем. Што се тиче дружења мимо терена, највише времена проводим са Николом Пејовићем, са Хирошем, са земљаком Грегором Бајдеом - Имамо ту неку своју рутину. Прво одемо на кафу, а онда негдје нешто да поједемо - наставио је Огринец.

Бањалучани су у овој сезони имали огроман број утакмица, тако да су фудбалери имали јако мало слободног времена. 

- Стварно смо доста времена провели на путовањима, утакмицама, тако да је мало тренутака које могу себи да посветим. Волим да гледам "формулу 1", то ми стварно прија, већ двије, три године пратим све од тренинга до трке. Волим и да прочитам коју књигу. Тако ми пролази вријеме - нагласио је Огринец.

Није очекивао да у Бањалуци има толико мјеста за излазак, толико мјеста на којима се окупљају млади. Један детаљ му је посебно запао за око.

- Мало сам био изненађен, али позитивно. Нисам стварно очекивао да су овдје дјевојке стварно презгодне. Међутим, мени је овдје фудбал приоритет, тако да имамо јако мало времена да размишљам о неким другим стварима - рекао је Огринец.

Није очекивао да ће му Борац и Бањалука за веома кратко вријеме толико прирасти срцу. 

- Овдје сам фудбалски живнуо, али се и све остало некако поклопило. И град и људи, све ми је топ и надам се да ће тако бити и у наставку мог боравка у Бањалуци, која је, по до сада виђеном, град у којем бих могао једног дана да живим и створим породицу - истакао је Огринец.

Његове добре игре нису остале незапажене и већ сада су привукле пажњу бројних менаџера и клубова. Помиње се могућност да се већ на крају сезоне врати у Марибор.

- Искрено не размишљам о томе, фокусиран сам на Борац, да одрадим ову сезону до краја. Да узмемо све што се може узети. И онда ћемо видјети шта ће бити на љето. Не зависи све о мени, јер имам уговор још годину дана. Као што сам већ рекао, овдје се стварно осјећам топ и захвалан сам људима у клубу на прилици, коју сам искористио на најбољи могући начин. Међутим, сигуран сам да све то увијек може још боље - рекао је Огринец.

Сматра да се у наредној сезони могу очекивати можда и још већи резултати на међународној сцени.

- Ове сезоне смо доказали да можемо пуно остварити. Надам се да ћемо поновити, ако не побољшати овај резултат. Сматрам да можда можемо и корак напријед и да би већ наредне сезоне Лига Европе била по мјери. Наиме, стићи до осмине финала Лиге конференције је велика ствар и не видим зашто не бисмо ишли напријед. Са искуством, које смо добили ове године, мислим да је Лига Европе неки реалан циљ, који се може остварити - додао је на крају Огринец.

Биографија

Санди Огринец рођен је 5. јуна 1998. године у Великим Пољанама (општина Шкоцјан) у југоисточној Словенији. Још као седмогодишњак је почео да тренира у Фудбалском клубу Крка из Новог Места, да би пет година касније постао члан љубљанског Брава. Послије двије године, 2017. постао је члан Марибора, у којем је забиљежио прве сениорске наступе. Из Марибора је позајмљиван у Кршко, а 2020. постао је члан Брава, одакле је у јануару 2022. отишао у аустријски Тирол. Септембра прошле године постао је члан Борца.

Репрезентација

Санди Огринец се може похвалити да је за млађе репрезентативне селекције Словеније одиграо чак 61 утакмицу, највише за У-19, чак 25 мечева. Међутим, никако није добио позив за А тим.

- Искрен да будем, очекивао сам да ме селектор Матјаж Кек позове за мартовско окупљање. На крају се испоставило да нисам био у праву. Ипак, не губим наду, јер ми је то једна од неостварених фудбалских жеља - рекао је Огринец.

Подршка са трибина

На неким првенственим утакмицама, а готово на свим европским, Санди Огринец је имао подршку са трибина. Група навијача била је посебно упечатљива, јер су имали велику заставу Словеније, а сваки од њих око врата имао је шал Борца.

- Подршку су ми пружали мој брат Ален и неколико пријатеља из околине. Реално Словенија је близу и за два, три сата си у Бањалуци, тако да су искористили шансу да дођу. А мени је та њихова подршка сигурно веома много значила - истакао је Огринец.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.