Огњен Угрешић за "Глас": Крв и зној за Партизан

БЕОГРАД – На адресу Фудбалског клуба Партизан зимус је из Манчестер јунајтеда стигло писмо о намјерама да ће "црвени ђаволи" пратити игре Огњена Угрешића, који тада још није био на вратима првог тима, а у мејлу је, поред осталог, стајало да "талената таквог профила нема много данас у Европи“.

Та порука коју је српски великан добио од колега са Острва, још један је доказ како свој посао раде људи из скаутинг службе енглеског клуба, али и какав драгуљ у својим редовима имају "црно-бијели". 

То је српској фудбалској јавности постало јасно овог љета, када је млади везиста, заједно са саиграчима из "генерације 2006", бљеснуо на европској сцени. Голови у мрежи кипарског АЕК-а и украјинске Олександрије само су мала скица за портрет овог дјечака који се још игра фудбала. 

А чини то тако добро да никога не оставља равнодушним. Ђорђије Ћетковић, један од сарадника Срђана Благојевића у првом тиму, раније специјализован за рад баш са талентима стасалим у "Земунелу“, за Угрешића каже да га карактеришу физичка моћ, квалитетан шут, способност да из два корака освоји велики простор. Круна свега до сада учињеног стигла је почетком минуле седмице када је високи момак из Кикинде добио позив селектора Драгана Стојковића на шири списак репрезентације Србије за утакмице квалификација за Свјетско првенство са Летонијом и Енглеском у септембру.

- Био сам у Кикинди код родитеља. Кад сам се пробудио, петнаестак минута касније појавила се та вест, односно списак. Невероватан је осећај. Пресрећан сам и то је сигурно додатни подстрек да још јаче радим - у даху је рекао Угрешић.

Огњен је досад био кадетски и омладински репрезентативац, док му  је деби за младу селекцију, пред краја маја ове године, спријечила повреда па није био у конкуренцији за мечеве са Бугарском и Грчком. 

- На тренингу сам се повредио па сам морао да се вратим у клуб да се опорављам - додао је Угрешић. 

Када каже клуб - мисли на Партизан, тачније млади ас стално мисли и стално прича о "црно-бијелима". Нова енергија чији су творци Угрешић и остали његови саиграчи "купила" је "гробаре". То њихово заједништво, оно грије срце навијача Партизана. Тај "гробаризам" овјековјечен је у једној фотографији насталој послије премијерног гола против Олександрије у Химској. У том кадру пресијава се сјај у очима са хармонијом свлачионице.

- Осећамо клуб, деца смо Партизана и прошли смо све. Знамо како је било раније. Ми смо у овом тренутку ту и боримо се за Партизан. Свој зној и крв дајемо за грб овог клуба. Навијачи су то препознали, емоције не могу да се сакрију. Хемија у екипи је сјајна. Све креће од свлачионице. 

Преноси се то и на терен. На "Телеоптику" сви једни друге подржавамо и сви смо заједно. Буквално нема да неко неког не воли, баш се сви волимо. На терену се то види, лепо и играмо. Што се тиче те чувене прославе, некако спонтано је дошла. Моја је идеја. Видео сам то, ту прославу у Немачкој, на утакмици Лајпцига или Ајнтрахта, не могу да се сетим у моменту. Рекао сам то Јовану Милошевићу и Вањи Драгојевићу, ако неко од нас тројице постигне погодак да урадимо ту прославу. Ко да гол, седне на ноге ове друге двојице као на престол. Јоца (Милошевић) је дао гол, стали смо нас тројица и сви остали су стали иза нас и стварно је слика испала феноменална. Још је Аранђел Стојковић ставио као круну стрелцу. Десило се спонтано, супер је испало. Биће нам то једног дана лепа успомена – истакао је Угрешић. 

Европа их је запамтила, а Партизанова "36-ица" вјечно ће памтити голове које је постигао против АЕК-а и Олександрије.

- Оба су ми драга, али ако бих морао да бирам за нијансу ми је дражи онај против АЕК-а, јер је то била прва европска утакмица пред пуним стадионом "ЈНА". Осећај је био невероватан. Сам долазак кад смо аутобусом пролазили кроз ту масу навијача. Људи су нам свирали, давали подршку. Ево и сад сам се најежио док ово причам. Цео живот смо живели за то и чули смо тај хук са трибина. Ето ја сам дао тај први гол и отрчао до трибина и то је било испуњење сна - признао је Угрешић и додао:

- Занимљиво, Ненад Стојаковић ме је прекомандовао на предњег везног. Препознао је то да могу да добро нападнем простор, да могу да будем ближе голу, али могу и да се вратим назад, као "осмица" да све затворим. Има ме и ван и у противничком шеснаестерцу – није заборавио Угрешић тренера из млађих категорија. 

Посљедњи европски меч против Хибернијана у Шкотској оставио је посебан утисак на младог фудбалера.

- То је нешто невероватно. Трибине су стрме, близу су, као и људи, супер је било. Проради адреналин када то чујете. Баш смо причали између себе о тој атмосфери. Одушевила нас је. Стварно је било лепо играти на том стадиону. Нажалост, нисмо прошли... Против АЕК-а је слично било. Фалило нам је мало среће. Био је то прави ролеркостер емоција, прво срећа, па нервоза због примљеног гола, па поново срећа и на крају туга, али шта да се ради. Све је то спорт, односно фудбал - присјетио се Угрешић.

Вања Драгојевић је капитен тима, а Огњен трећи у хијерархији (између је Бибарс Натхо).

- Захвалан сам Управи и тренеру што верују у мене да су ми дали привилегију и част да будем један од људи који носе траку овог великог клуба – подвукао је Угрешић

Са парњаком у вези Драгојевићем, те нападачем Јованом Милошевићем је нераздвојан. Са њима талентовани фудбалер проводи највише времена. 

- Са Вањом се знам цео живот. У почетку се нисмо нешто пуно дружили, али временом смо све више и више били заједно и постали смо најбољи другари. Заједно смо у соби, Вања, Јоца и ја. Кад је Јоца Милошевић дошао стварно смо се Вања и ја лако зближили с њим. Буквално по цео дан смо заједно и на "Телеоптику" и ван њега – нагласио је Угрешић. 

Испричао нам је Огњен и једну анегдоту, у којој је поред њега актер још и, ко други него Драгојевић.

- Били смо у кадетима још, на неким припремама. Вања и ја смо били у соби. Играли смо уз неку песму на звучнику. У једном моменту Вањи је звучник испао на телевизор и сломио га. Пробали смо то да сакријемо, собарице су то пријавиле тренеру, па смо били добро "изрибани". Лекција више - зрело је констатовао Угрешић.

Прије три мјесеца Партизан је продужио уговоре са неколицином својих бисера, међу којима је био и Огњен Угрешић, који је парафирао до 2030. године. У уговору постоји откупна клаузула у вриједности од 15.000.000 евра. А, то је за пет милиона више него што је Страхиња Павловић, као посљедњи сјајни изданак омладинске школе "црно-бијелих", продат Монаку прије пет и по година.

- И то је један подстрек за јачим тренинзима. Није нам та клаузула толико у главама, ни мени, ни осталима који су продужили уговоре. И даље смо на земљи са обе ноге. Не дижемо се у небеса – апострофирао је Угрешић.

Кристијано Роналдо је неко на кога се Огњен угледа, а додаје да би једног дана волио да заигра у "краљевском" клубу. 

- Португалац ми је од малена  био узор, јесте да не играмо исту позицију, али њега волим и пратим како се понаша, игра. Волим Реал, Роналдо је тамо играо и, стварно, једног дана ми је циљ да се опробам тамо – закључио је Угрешић. 

Дерби

Партизанова "генерација 2006", чији је дио и Угрешић, у млађим категоријама није знала за неуспјех против Црвене звезде. 

- Први дерби у млађим категоријама на "Маракани", сећам се добро, снег је падао, завршен је 3:3. Од тада увек смо побеђивали или играли нерешено против највећег ривала. Не би било лоше да се тако настави и у сениорима. Сад смо ту ми, буквално сви из млађих категорија у првом тиму. Даћемо све од себе да наставимо у истом ритму - поручио је Угрешић.

Раднички 

Судбински је Угрешић везан за Раднички из Крагујевца, јер је против тог ривала дебитовао у стартних 11 Партизана, у гостима, а на сусрету у Београду против "ђавола" постигао је први гол у сениорској конкуренцији.

- Да, то ми је био првенац. Као да сам се нешто окомио на њих, али немам ништа лично против Крагујевчана. Тамо ми и пријатељи играју, бивши саиграчи. У Крагујевцу сам погодио стативу, мало је фалило да уђе и та лопта, али ето, ушла је у Београду, тако се наместило – присјетио се Угрешић.  

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.