Одлазак Филипа Тривана: Умјесто у Звезду, отишао у рат

БАЊАЛУКА - Вијест о смрти Филипа Тривана (55) растужила је не само спортску, већ и комплетну јавност у Крајини и Републици Српској.

Филип Триван био је класа од играча, неумољиви голгетер на терену, а ван терена боем пар екселанс, омиљен у друштву. Велики број анегдота и прича везује се за Филипово име. Једна од тих прича, у ствари, говори какав је Триван био потенцијал.

Својим играма привукао је пажњу тада актуелног првака Европе, Црвене звезде. Тадашњи технички директор "црвено-бијелих" Драган Џајић у њему је видио замјену за Дарка Панчева. Међутим, туробно вријеме, те 1991. године, рат на подручју Републике Српске Крајине и Филипов карактер пресудили су да млађани голгетер, тришаве косе, каже најтеже не у свом животу. Умјесто плеса под рефлекторима "Маракане" одлучио је да узме пушку у руке и помогне свом народу у Крајини.

Причало се касније, док је носио дрес Приштине у Првој Б лиги Савезне Републике Југославије, да је Џајић поново заинтересован за његове услуге, али никад није дошло до реализације те идеје. Приштина је тада тражила за свог неумољивог голгетера милион тадашњих њемачких марака и до реализације трансфера није дошло.

Иначе, Тривани су судбински везани за најтрофејнији српски клуб, чији су навијачи фамилијарно. Филипов отац Стева, преминуо је од срчаног удара, узбуђен послије култног првог меча полуфинала Купа шампиона у Минхену, када је Црвена звезда побиједила Бајерн са 2:1. Његове посљедње ријечи памти цијела породица.

- То је права Звезда - изустио је Триван сениор и заувијек затворио очи.

Није Стева дочекао да види како је његов Фићо постао играч од "милион марака", главобоља за све чуваре мреже, али и противничке тренере у Југославији. Играо је паклен фудбал у зениту каријере, за Борац и Приштину. Никад се није окушао у иностранству, више је волио да увесељава људе у Книну (Динара), Дрвару (Борац) и Ливну (Троглав), а касније, када је окачио копачке о клин, и на бројним турнирима у малом фудбалу.

Друговао је са људима, памте његови савременици дуге ноћи уз по коју чашицу више, гдје су се причале најљепше фудбалске и животне приче. Живио је Филип за рају и занемаривао тактику, снагом талента често је знао да надомјести понеки пропуштен тренинг, а када се појави пред голманом, ту, истом, помоћи није било.

Управо такав начин живота осујетио је још бољу каријеру, а нажалост био и увод у болест, која ће однијети живот једног од највећих мајстора лопте које је Крајина видјела. Остаће сјећање на вансеријског фудбалера, човјека из народа, један заразни дјечачки осмијех и дјела која ће се препричавати.

Стефан

Триванима је најважнија споредна ствар у крви. Филипов син Стефан такође је фудбалер и он је, као и његов отац, носио дрес Борца. Триван јуниор такође игра на позицији нападача и тренутно наступа за друголигаша са запада, екипу Слоге из Трна.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.