Немања Максимовић за "Глас": Гол Бразилу обиљежио каријеру

Гол за вјечност! И данас, готово десет година након освајања титуле свјетског шампиона (У-20) у фудбалу на Новом Зеланду, навијачи Србије се радо сјећају поготка Немање Максимовића.

Гол који је донио велику радост и побједу над Бразилом резултатом 2:1 обиљежио је каријеру сјајног везисте. И данас су чланови те генерације често у контакту, па је Максимовић посјетио академију коју је отворио саиграч Срђан Бабић како би подржао њен рад и полазницима пренио своја искуства.

- Драго ми је што сам с децом и надам се да ће постати пракса да  долазимо и видимо како напредују и да ћемо из ове академије имати будуће репрезентативце. Ту сам да подржим свог саиграча и пријатеља. Заиста је направио леп пројекат и академију. Видим пуно деце и да су сви 
задовољни. 

ГЛАС: Овог мјесеца навршава се 10 година од историјске титуле шампиона свијета, а гол против Бразила је дефинитивно обиљежио Вашу каријеру. У Лиги нација сте против Аустрије дали гол након десет година којим је изборен опстанак у А групи. Као да сте предодређени за важне голове?

МАКСИМОВИЋ: Надам се да мој следећи гол нећемо чекати 10 година, јер тад сигурно нећу бити професионални фудбалер, ха-ха-ха. Рекао сам много пута, да сам постигао само тај гол против Бразила, више нисам морао дати ниједан у репрезентацији. То је гол који је обиљежио репрезентативну каријеру и нешто по чему ће ме сви памтити. Увек је лепо дати гол, али за мене је увек важније да репрезентација оствари победу. С годинама сам добио мало дефанзивнију улогу него што сам имао раније, а желим да сваки задатак који добијем испуним потпуно. 

ГЛАС: Ускоро ће годишњица историјске титуле, а дјелује да је Ваша генерација и даље на окупу као и током тог такмичења, да сте на Новом Зеланду створили пријатељство које траје читав живот.

МАКСИМОВИЋ: То што смо ми као генерација створили под вођством селектора Вељка Пауновића се ретко виђа у модерном спорту. Тада, а и сада живимо једни за друге. И даље смо сви у контакту, често се чујемо, обилазимо и дружимо. Таква квалитетна група момака и играча се ретко налази. Није селектор направио само сјајан резултат већ је изградио и такав пријатељски однос на који можемо да будемо поносни.

ГЛАС: Након десет година успомене на велики успјех не блиједе. Како с ове дистанце гледате на њега, кад сте осјетили да можете до краја?

МАКСИМОВИЋ: Искрено, једини који је веровао од старта је био селектор Вељко Пауновић. На првом окупљању, кад је још било 40 играча на припремама, донео је слику пехара и рекао: "Ово морамо да освојимо". У том тренутку нисмо били свесни да можемо то да освојимо, али је Вељко веровао у нас. Усадио нам је победнички менталитет. Екипа је расла из меча у меч, а мислим да смо сви осјетили да можемо до титуле након преокрета против Мађарске, кад смо дали гол у финишу, па продужетку. Та утакмица нам је изградила победнички карактер, показала да никад не одустајемо.  Ништа нас није сломило, ни пенали ни продужеци.

ГЛАС: Репрезентација Србије коју чини доста играча из те генерације успјела је да веже неколико одлазака на велика такмичења, али навијачи, наравно, увијек желе више?

МАКСИМОВИЋ: Мислим да је наша генерација у најбољим годинама. Веома је важно што смо везали одласке на велика такмичења, надам се да ћемо успети да се пласирамо и на наредна два. Пуно то значи, а као и навијачи, и ми желимо додатни искорак и добар резултат јер сад имамо искуство и квалитет. Опстанак у А групи Лиге нација нам пуно значи, јер ћемо опет имати квалитетне мечеве. Мислим да нам многи нису давали никакве шансе пред почетак Лиге нација да ћемо успети да останемо. Имали смо ту утакмицу против Данске, где смо имали шансу чак и да одемо на завршни турнир. Мислим да смо поново на правом путу и да смо пронашли начин на који треба да играмо. 

ГЛАС: Ваша клупска каријера је имала необичан ток: Словенија, Казахстан, Шпанија...

МАКСИМОВИЋ: Мој пут јесте мало чудан, поготово одлазак у Астану, али сам знао шта радим. Да опет морам да бирам, ишао бих истим путем. Једноставно сам увек тражио екипу у којој ћу имати минутажу. У тим годинама за играча је најважније да има континуитет, да игра на високом нивоу. И док је већина саиграча стагнирала, играо сам Лигу шампиона, Лигу Европе, стицао искуство и, најважније, имао велику минутажу и улогу у тиму. Свакако да ми је то пуно значило за наставак каријере јер нисам имао празан ход. Увек бих саветовао  младе играче да траже тимове у којима ће играти и имати минутажу, јер ће велики трансфер доћи. Тако сам ја након Астане отишао у Валенсију. Те сезоне сам такође пуно научио и напредовао. Освојили смо четврто место, изборили Лигу шампиона, али сам желео да играм и отишао сам у Хетафе. Нисам погрешио, тамо сам остао шест година и практично сам се одомаћио и провео сјајан период.

ГЛАС: Током Вашег боравка у Валенсији каријеру је почињао и садашњи члан Барселоне Феран Торес. Да ли се осјећало да ће направити значајну каријеру?

МАКСИМОВИЋ: Имали смо тад јако квалитетну екипу. Торес је тада почињао каријеру и тек је наговештавао свој таленат. Али морам да истакнем да је Дани Парехо најбољи и најквалитетнији фудбалер с којим сам играо и тренирао. Мислим да наши љубитељи фудбала нису свесни какав је то био фудбалер и какав је квалитет имао.

ГЛАС: Прошлу сезону сте провели у Панатинаикосу. Колико сте задовољни њоме?

МАКСИМОВИЋ: Била је јако тешка сезона. Довели смо десетак нових играча, требало је времена да се уиграмо, да се привикнемо на нову лигу и културу. Нажалост, преминуо нам је саиграч, све то је утицало на екипу. Али успели смо да се подигнемо у другом делу. На крају нисмо успели да освојимо титулу коју Панатинаикос чека 15 година. Нисмо задовољни због тога, али, опет, играћемо квалификације за Лигу шампиона. Имам још две године уговор, лепо нам је у Атини. Имамо пуно пријатеља спортиста који играју са мном или у другим спортовима, тако да имамо своје друштво. Надам се да ћемо наредних сезона испунити тај сан и донети титулу Панатинаикосу. Овај клуб то заслужује, навијачи су жељни тога и надам се да наредне сезоне можемо да направимо тај искорак.

ГЛАС: Како сте се привикнули на притисак који доноси играње у Грчкој након Шпаније, гдје је он сигурно пуно мањи. Да ли заиста спортисти не смију да иду у поједине дијелове Атине гдје су противнички навијачи?

МАКСИМОВИЋ: У Шпанији је заиста био мањи притисак. Хетафе је имао циљ да избори опстанак, тако да сам се тамо током година баш одомаћио. Прелепа земља, тамо ми се родило двоје деце, стекао сам пријатеље и имам само лепе успомене. У Грчкој је пуно већи притисак. Навијачи су прави фанатици, веома страствени и желе да помогну свом клубу. За ових годину дана заиста нисам имао никакво лоше искуство. Ко се нормално понаша, неће сигурно имати било какав проблем.

Звезда

ГЛАС: Протеклих година често је спомињан повратак у Црвену звезду, да ли размишљате о томе?

МАКСИМОВИЋ: Када дете крене да игра фудбал, сања да обуче дрес Звезде и репрезентације. Ако би се некад наместило да се вратим, то бих свакако волео. Једини услов је да будем у форми и да могу да помогнем екипи да оствари резултат. Не бих се враћао чисто да испуним своју жељу и заузимам неком место. Ако будем могао да помогнем клуб, зашто да не. 

У Српској као код куће

ГЛАС: Ове године сте често у Српској. Играли сте против Борца сад на одмору.

МАКСИМОВИЋ: Овде сам као код куће. Отац је родом из Републике Српске, тако да често слободно време проводим овде јер ми баш прија. Знам да имамо велику подршку из Српске и да људи долазе да нас бодре, што нам пуно значи. Искористио сам одмор да посетим пријатеље. Што се тиче меча у Бањалуци, не бих заиста ниједног момента да умањим резултате Борца, који је имао сјајну сезону, веома квалитетан тим, што су показали резултати у Европи, али ми на том мечу нисмо били прави.

Тензије пред Тирану

ГЛАС: Репрезентација Србије квалификације за Свјетско првенство отвара 7. јуна у Тирани против Албаније. Тензије ван терена су већ присутне.
МАКСИМОВИЋ: Сви знамо шта значи та утакмица и за нас и за њих. Та утакмица ће бити више од игре, не само фудбал. Велика је тензија, али ми смо концентрисани само на терен и желимо да квалификације отворимо с три бода. Мислим да ће екипа која победи у суботу имати велико самопоуздање за наставак квалификација. Знамо доста о Албанији, имају пуно квалитетних играча који играју у добрим клубовима. Доста организована екипа која има континуитет, селектора који је дуже на клупи, тако да очекујем тежак меч, али се надам нашој победи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.