Милош Пантовић, "Гласов" инсајдер у "операцији Атина": Борац може направити проблем Панатинаикосу

ПАНЧЕВО - Фудбалери Борца, утакмицом у Атини против Панатинаикоса, сутра од 18.45 часова отварају лигашки дио такмичења у Лиги конференције.

"Зелени" из Пиреја, минулог викенда доживјели су први пораз у новој сезони и то од највећег ривала Олимпијакоса (0:1), тако да ће у окршају против изабраника Винка Мариновића имати имератив побједе. Жељеће састав данског стратега Јакуба Неструпа колико-толико да се искупи, пред својим навијачима, за првенствени неуспјех против градског ривала. Играч ПАО-а, на позајмици у панчевачком Железничару, Милош Пантовић сматра да тиму, с којим је под уговором до 2029. године, неће бити нимало лако. Српски офанзивац добро познаје Панатинаикос, свлачионицу и начин на који функционише један од највећих грчких клубова. Иако тренутно наступа за српског суперлигаша из Панчева, гдје је на позајмици из атинског великана, и даље прати дешавања у клубу са којим има дугорочан уговор. У разговору за "Глас Српске“ Пантовић је анализирао могућности оба тима, открио шта се промијенило у игри грчког представника и објаснио зашто вјерује да Борац може да закомпликује посао фаворизованом ривалу.

Факти:

• Бањалучани морају да се "оглуше" о атмосферу
• Има доста пријатеља међу играчима Борца
• Бенитез сјајан даса, за Контиса ће се тек чути

- Наравно да пратим Панатинаикос, јер сам и даље његов играч. Знам како клуб функционише и познајем доста момака тамо. Када је реч о утакмици са Борцем, мислим да је Панатинаикос квалитетнији тим, барем када се гледа састав. Ипак, то не значи да ће лако доћи до победе. Фудбал је такав да на терену мораш да потврдиш све што имаш на папиру. Борац има своје предности и може да надокнади део разлике у квалитету борбеношћу, жељом, трчањем и тактичком дисциплином. Важно је да буде стрпљив, да не срља и да искористи прилике које му се укажу. Против оваквих екипа нећете имати много шанси, па свака мора да се искористи. Ако Борац буде на свом максимуму, сигурно може да направи проблем Панатинаикосу – истакао је Пантовић и додао:

- Рекао бих да је Панатинаикос у предности, али не бих унапред отписивао Борац. Када бих морао да процењујем шансе, дао бих благу предност грчком тиму, можда 60:40. Међутим, то је само моја процена. Утакмице се не добијају на основу процената, већ на терену. Борац мора да верује у себе и да буде храбар. Не треба да излази на терен са размишљањем да игра против много већег клуба. Треба да поштује противника, али и да зна шта може. Ако успе да одговори на физичком плану и остане дисциплинован током свих 90 минута, има чему да се нада – подвукао је Пантовић

ГЛАС: Колико домаћи терен може да помогне Панатинаикосу?

ПАНТОВИЋ: Навијачи су веома важан фактор. Када играте европске утакмице, атмосфера у Атини може да буде фантастична. Капацитет "Олимпијског стадиона" је преполовљен, може да стане око 40.000 људи. Не знам хоће ли бити баш толико навијача, али Панатинаикос има велику базу својих присталица и они знају да направе притисак на противника. Играчу домаћег тима то даје додатну енергију, док противнику понекад није лако да се навикне на такву атмосферу. Ипак, ни то није гаранција победе. Борац треба да се концентрише на игру и да не дозволи да га понесу атмосфера и име противника. На крају се све своди на оно што екипе покажу на терену.

ГЛАС: Панатинаикос је на почетку сезоне везао пет побједа, а онда изгубио од Олимпијакоса. Да ли је тај пораз разлог за забринутост?

ПАНТОВИЋ: Не бих правио драму од једног пораза. Дерби је посебна утакмица и ту често не одлучује само форма. Има много емоција, жеље и притиска. Можете да уђете у меч после пет победа, али то не значи да ћете аутоматски добити и шесту утакмицу. Панатинаикос има квалитет и сигуран сам да један пораз неће променити слику о екипи. У таквим ситуацијама најважније је да се играчи брзо окрену наредном изазову. У великом клубу немате много времена да размишљате о ономе што је било.

ГЛАС: Колико се садашњи Панатинаикос разликује од екипе у којој сте ви играли прошле сезоне?

ПАНТОВИЋ: Доста играча је остало, мислим неких десетак фудбалера који су били у екипи и прошле сезоне. То је важно јер се играчи већ познају, знају шта тренер тражи и боље разумеју своје улоге. Када имате континуитет, лакше је да изградите систем. Прошле сезоне смо се понекад више ослањали на индивидуални квалитет. Сада ми делује да је екипа организованија, више игра тимски и тачно се зна шта ко треба да ради. Дошли су и неки добри играчи, међу њима и Азедин Унахи, који може много да донесе екипи. Панатинаикос има довољно квалитета да буде конкурентан, али је важно да то претвори у резултате.

ГЛАС: Да ли ћете гледати утакмицу Панатинаикоса и Борца?

ПАНТОВИЋ: Наравно. Пратићу утакмицу и навијаћу да буде добра. Познајем доста људи у Панатинаикосу, али имам и пријатеље и познанике у Борцу. Са некима сам играо раније. Виктор Роган ми је био цимер, добри смо другови, били смо заједно у млађим репрезентативним селекцијама. Драго ми је што клуб из Бањалуке има прилику да се такмичи на европској сцени. Биће ми драго ако победе, јер то много значи за фудбал на овим просторима.

ГЛАС: Сада је на клупи ПАО-а Данац Неструп, а Вама је највећу шансу доле дао Рафаел Бенитез?

ПАНТОВИЋ: Бенитез је човек који је прошао много тога у фудбалу. Освојио је велике трофеје, радио у великим клубовима и има огромно искуство. Од њега можете много да научите, нарочито када је ријеч о тактици и дефанзивној организацији. На тренинзима се јасно види да зна шта жели. Тражи да екипа буде организована и да сваки играч испуњава своје задатке. Са друге стране, није човек који је стално намрштен и недоступан. Зна да се нашали, комуникативан је и опуштен у свакодневном раду. Можете нормално да разговарате с њим.

ГЛАС: Колико је тешко изборити се за мјесто у тиму таквог тренера?

ПАНТОВИЋ: У великом клубу је увек тешко. Имате доста квалитетних играча. Тренер мора да изабере једанаесторицу за сваку утакмицу и не може свима да пружи исту минутажу. У првим мјесецима код Бенитеза добио сам прилику да играм. У том периоду сам сакупио око 700 или 800 минута, постигао два гола и уписао две асистенције. Онда сам се повредио и после повратка нисам добио толико простора колико сам желео. Тако је у фудбалу. Морате да наставите да радите и чекате нову прилику. Не треба да замерате тренеру ако не играте. Он доноси одлуке и одговара за резултате. На вама је да будете професионалац, да тренирате и да будете спремни када дође ваш тренутак.

ГЛАС: Радили сте у Атини и са Руијем Виторијом и Христосом Контисом. Каква су Ваша искуства са њима?

ПАНТОВИЋ: Са Руијем Виторијом нисам имао много времена да радим, јер се све брзо издешавало. Била је репрезентативна пауза, а после пораза од АЕК-а, у утакмици која је завршена 2:3, дошло је до промјене тренера. Контис је, по мом мишљењу, веома талентован тренер. Модеран је, добро разуме фудбал и има јасне идеје. Мислим да би у будућности могао да ради и у неком великом клубу. Резултати које је остварио са ОФИ-јем показују да зна свој посао. Увек је занимљиво радити са тренерима који имају јасну визију и покушавају да унапреде играче.

ГЛАС: Прошли сте омладинску школу Војводине и Црвене звезде. Како памтите те дане?

ПАНТОВИЋ: У Војводини сам био од десете до петнаесте године, а онда сам прешао у Црвену звезду. То су године у којима се играч развија и учи основе професионалног фудбала. Тада је тренер био Славољуб Ђорђевић. Имали смо добру екипу и остварили запажене резултате. За младог играча је велика ствар када има прилику да тренира у клубу као што је Црвена звезда. Тамо су очекивања велика и од почетка учите да морате да будете на високом нивоу.

ГЛАС: Уписали сте и наступ за први тим Црвене звезде?

ПАНТОВИЋ: Јесам, у Купу Србије против Трепче. То је било посебно искуство за мене. Када сте дете Црвене звезде, нормално је да маштате о томе да једног дана заиграте за први тим. Није исто када тренирате са омладинцима и када добијете прилику да изађете на терен у дресу првог тима. Тај наступ ми је остао у лепом сећању.

ГЛАС: Играли сте и за репрезентацију Србије на турнеји у САД, против домаћина 26. јануара 2023. Колико Вам то значи?

ПАНТОВИЋ: То је један од налепших тренутака у каријери. Представљати своју земљу је посебна част и нешто што сваки играч жели. На ту турнеју су ишли фудбалери из домаће лиге, а селектор је био Драган Стојковић Пикси. Био сам срећан што сам добио ту прилику. Када обучете дрес репрезентације, осећај је другачији. Без обзира на то да ли је реч о А тиму или некој другој селекцији, представљате земљу и то остаје за цели живот.

ГЛАС: Три пута се помињао Партизан као могућа дестинација, али сте изабрали ТСЦ. Зашто?

ПАНТОВИЋ: Било је интересовања, а у једном тренутку и званична понуде. Ипак, одлучио сам се за ТСЦ јер сам сматрао да је то права средина за мој развој. Жарко Лазетић је имао јасну идеју о томе како би требало да играм и где би могао да ме користи. Веровао сам да ћу тамо добити простор да напредујем. ТСЦ је показао да ме жели, а и чињеница да је клуб уложио новац у мој долазак говорила ми је да рачуна на мене. Нисам желео да одлуку доносим само на основу имена клуба. Важно ми је било да играм, да напредујем и да се изборим за наредни корак у каријери. Мислим да се тај избор показао добрим.

 

Позиција

ГЛАС: У ТСЦ-у сте постали један од запаженијих играча. Како се мијењала ваша позиција на терену?

ПАНТОВИЋ: Када сам почео да играм фудбал, природна позиција ми је била лево крило. Ту сам се најбоље осећао и највише сам играо. Касније ме је Жарко Лазетић у ТСЦ-у померио ближе голу, на позицију другог нападача. То се показало као добар потез. У те две сезоне постигао сам 30 голова и уписао 20 асистенција. То је за мене било веома важно раздобље јер сам добио поверење и простор да напредујем. Када играте ближе голу, више сте у ситуацијама да завршите акцију, али морате да будете укључени и у игру екипе. Могу да играм на више позиција у нападу. Лево крило ми је природно, али мислим да ми улога другог нападача највише одговара. Не волим толико да играм класичног шпица, јер ту има много дуела са штоперима и физички је захтевније, а ја конституцијом нисам баш грађен за ту позицију. Више ми одговара када могу да се крећем између линија, да улазим из другог плана и да учествујем у изградњи напада.

 

Најдражи гол

ГЛАС: У оној сезони кад сте презимили са ТСЦ-ом у Европи, исто као и Борац, били сте, са пет голова други стријелац лигашке фазе Лиге конференције. Који гол вам је најдражи?

ПАНТОВИЋ: Имам неколико голова којих се радо сећам, али посебно ми је остао драг онај против Ноае. Губили смо 1:3, а на крају смо победили са 4:3 и прошли даље. То је била утакмица пуна преокрета и емоција. Када постигнете гол у таквом мечу, који има огроман значај за екипу, то вам остане урезано у памћење. Наравно, посебан је био и гол против Олимпијакоса, јер је ТСЦ тада освојио историјски бод у Лиги Европе. Ипак, погодак против Ное ми је можда још значајнији због свега што је донео екипи. У фудбалу памтите голове по важности, а не само по томе како су изгледали.

 

Број 27

ГЛАС: У Панатинаикосу сте носили број 72. Има ли то неку посебну симболику?

ПАНТОВИЋ: Мој омиљени број је 27. Тај број ми је посебан због моје дјевојке и зато га носим кад год могу. У Панатинаикосу број 27 није био доступан, па сам узео 72, практично обрнуту комбинацију. То ми је било важно јер сам желео да задржим неку своју симболику.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.