Фото: Taнјуг
| Невјероватна прича о Ђанију Инфантину: Српкиња му спасила живот
Предсједник ФИФА Ђани Инфантино често је у жижи свјетске јавности, било због одлука које доноси или иницијатива које покреће у свјетском фудбалу.
Швајцарац Ђани Инфантино често се налази под лупом медија.
Примјер су контроверзне одлуке попут уредбе о брисању црвеног картона фудбалеру, или увођења измишљених пауза за освјежење играча током полувремена, као и чињенице да се Свјетско првенство разводнило на 48 репрезентација учесника.
Многи бивши фудбалери и признати стручњаци из свијета спорта аргументују да се фудбал толико искварио и искомерцијализовао, да је постао готово негледљив.
Међутим, Ђани Инфантино, први човјек ФИФА, свој живот дугује Србима. Тачније једној Српкињи. То је једна од најфасцинантнијих и најемотивнијих прича у модерној историји спорта. Она се базира на ријетком медицинском феномену и невјероватној људској хуманости.
Главни актери ове приче су Ђани Инфантино, рођен у Швајцарској 1970. године, и Милица Мучалица, Београђанка која је посједовала једну од најрјеђих крвних група на планети.
Када је Ђани Инфантино рођен 23. марта 1970. године у мјесту Бриг у Швајцарској, љекари су одмах уочили да новорођенче има тежи облик новорођеначке жутице и озбиљне компликације са саставом крви.
Живот му је висио о концу, а једини спас била је хитна и потпуна трансфузија крви. Међутим, појавио се огроман проблем, малени Ђани је имао изузетно ријетку крвну групу.
Радило се о фенотипу познатом као Рх-нулл (резус нула), или ономе што љекари у свијету називају "Златна крв" (Golden Blood).
Људи са овом крвном групом немају ниједан од 61 очекиваног Рх антигена у крви. У том тренутку на цијелој планети је било регистровано мање од 20 људи са овом крвном групом (данас их је око 43 у цијелом свијету).
Швајцарски љекари су покренули хитан међународни аларм преко Регистра ријетких крвних група. Позив је стигао и до Београда, до доктора Будимира Динића, који је знао да у главном граду Југославије живи жена која може да помогне.
То је била Милица Мучалица. Упркос томе што је само неколико мјесеци раније имала тешку операцију (тумор материце) и сама била крхког здравља, Милица није оклијевала. Одмах је отишла и донирала 350 милилитара своје драгоцјене крви.
Крв је хитно, специјалним авионом, транспортована из Београда за Цирих, а дио хитних залиха у исто вријеме стигао је и из Лондона (због чега је Инфантино касније у шали говорио да "има и енглеске и југословенске крви").
Трансфузија је прошла успјешно и беба је преживјела.

Ђани Инфантино је одрастао знајући за ову причу. Када је одрастао и почео да гради успјешну каријеру у фудбалској администрацији (прво у УЕФА, а потом у ФИФА), годинама је покушавао да уђе у траг жени из Србије која му је подарила нови живот. Потрага је трајала више од двије деценије, али је на крају успио да ступи у контакт са Милицом.
Разговарали су телефоном, а Милица је медијима касније пренијела да је разговор био изузетно емотиван и пријатан. Ђани јој се од срца захвалио на свему што је учинила за њега када је био беспомоћна беба и распитивао се за њено здравље.
Иако су постојали планови и обострана жеља да се лично сретну у Швајцарској или Београду, судбина је хтјела да се прије њене смрти никада не сретну уживо. Милица је годинама радила у организацији "Југославија публик" и поносила се тиме што је њен хумани гест из 1970. године, не знајући то, заувијек промијенио историју свјетског фудбала.
Сам Инфантино је у неколико наврата јавно истицао овај детаљ из свог дјетињства као подсјетник на то колико је људска солидарност универзална и како су му непознати људи из других држава омогућили да данас буде на челу свјетског фудбала, преноси Курир.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.