Матераци у дресу Србије, а ево како је дошло до тога

БЕОГРАД - Ђанфилипо Матераци, талентовани крилни нападач омладинске школе римског Лација, добио је позив селектора кадетске репрезентације Србије Игора Матића за пријатељску утакмицу против Словеније.

Иза тог позива стоји прича о породици, идентитету и снажној вези са Србијом, земљом која је одувијек имала посебно мјесто у њиховом дому. Његова мајка Маура, рођена у Београду, говорила је за званични сајт Фудбалског савеза Србије о емоцијама, породици и сну који се претворио у стварност.

„Много смо везани за Србију“

- Сви смо били пресрећни. Ја сам рођена у Београду, мама ми је из Србије, тата Италијан. Много смо везани за Србију, без обзира на то што се моја земља рођења звала Југославија. Србију носим у срцу. Старији син Ђеремија говори српски, млађи за сада разуме, али не говори добро. Сигурна сам да ће брзо савладати језик. Нажалост, бака више није жива, а она је са њима највише разговарала на српском – каже она.

Контакт са Фудбалским савезом Србије услиједио је посредством бившег репрезентативца Србије.

- Контактирао нас је Никола Лазетић, који је велики део каријере провео у Италији. Питао нас је да ли би Ђанфилипу било драго да заигра у дресу Србије. Била сам толико узбуђена. Одговорила сам без размишљања да би то за нашег сина и нашу породицу било испуњење сна. Знали смо да га у последње време прате и људи из италијанског савеза, али је Србија била бржа – истакла је Маура.

Остварен сан прабаке

Додаје да је то био највећи сан његове прабаке.

- Звала се Бисерка Никчевић. Три године већ није са нама и могу да замислим колико би била срећна да види свог праунука у дресу Србије. Полудела би од среће и поноса – каже Маура.

Србија је у њиховом дому одувијек била присутна.

- Док је бака била жива, често смо долазили у Београд. Дечаци су обожавали њене сарме. За нас је Србија као Италија. Живимо овде, али смо стално у контакту са пријатељима из Србије. Ја лично, имам много пријатељица у Београду. Недавно смо продали стан, али верујем да ћемо због нових околности поново почети чешће да долазимо – прича она.

Фудбал као породично насљеђе

У породици Матераци фудбал је више од игре.

- Ми смо фудбалска породица. Деда Ђузепе је играо професионално за Бари и Лече, а као тренер је дуго радио у Лацију. То је био кључни разлог да и Ђанфилипо изабере Лацио као средину у којој ће направити прве кораке. Стриц Марко је легенда европског фудбала, освајач „триплете“ са Интером, стрелац гола у финалу Светског првенства и шампион света са репрезентацијом Италије – подсјећа Маура-

Веза са римским клубом има и једну посебну димензију.

- Навијам за Лацио, између осталог и због пријатељства са Синишом Михајловићем. Не знам да ли је то судбина, али баш на дан његовог рођендана завршили смо папирологију са Фудбалским савезом Србије. Синиша је био велики човек и врхунски стручњак. Много поштујемо његову породицу. У добрим смо односима и са Дејаном Станковићем, коме од срца честитамо победу против Лила – наводи.

Узор Сергеј Милинковић-Савић

Ђанфилипо је изразити дешњак, али у Лацију најчешће игра по лијевој страни у улози крилног нападача. Та позиција му омогућава да улази у средину и користи своју јачу ногу.

Када је ријеч о узорима из Србије, избор је био природан.

- „Ту нема дилеме, Сергеј Милинковић-Савић. Док је играо у Лацију, живео је близу нас. Упознали смо се и Ђанфилипо је често имао прилику да разговара са Сергејем – октима Маура-

Иако ће прве репрезентативне кораке направити код селектора Игора Матића, развој младог фудбалера са великим интересовањем прати и стручни штаб сениорске репрезентације Србије.

- Ја не пратим толико детаљно фудбал, али ме синови стално информишу. Ђанфилипо ми је рекао све најлепше о селектору Вељку Пауновићу и зна какав је успех остварио са генерацијом која је освојила светску титулу. Веома се радује раду у репрезентацији и једва чека прво окупљање у Старој Пазови – наводи Маура Матераци.

Срце на терен

Шта мајка каже сину пред први излазак на тарен у дресу Србије?

- У Италији кажу да треба да стави срце у копачке. Верујем да се код нас каже – срце на терен. Најважније је да пружи максимум и да себе стави у службу екипе – сматра она.

У породици се већ планирају и први доласци на утакмице.

- Мој супруг је тренутно у Њујорку на терапији, али и он гори од жеље да што пре гледа Ђанфилипа у дресу Србије. Иначе, гол који је постигао у Дербију Рима против Роме, Ђанфилипо је посветио тати Матеу и то је за целу нашу породицу био посебно емотиван тренутак – каже она.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.